Хамидијски покољи (, ), познато још и као Покољи над Јерменима 1894—1896.. или Велики покољи, били су покољи над Јерменима и Асирцима у Османском царству средином деведесетих година 19. вијека, процјене жртава се креће у распону од 80.000 до 300.000,Akçam, Taner (2006) A Shameful Act: The Armenian Genocide and the Question of Turkish Responsibility p. 42, Metropolitan Books, New York што је за резултат имало око 50.000 дјеце без родитељског старања.. Покољи су добили име по султану Абдулу Хамиду -{II}-, који је у својим напорима да ојача интегритет Османског царства панисламизам прогласио државном идеологијом. Иако су покољи углавном спровођени над јерменским становништвом, претворили су се у антихришћански погром у неким случајевима, као у вијалету Дијарбакир, гдје је убијено око 25.000 Асираца.. Као главни извршиоци злочина означене су паравојне формације Хамидије које је основао лично султан Абдул Хамид.
Покољи су почели са инцидентима у унутрашњости Османског царства 1894. године, стекли су пун обим у периоду 1894—1896. године, а 1897. су злочини изгубили на снази, након што је дошло до међунардно осуде и вршења притиска на Абдул Хамида. Иако су Османлије претходно потиснуле друге побуне, најоштрије мјере су биле усмјерене против јерменске заједнице. Није прављена разлику између пола и узраста и над свима су спровођени брутални злочини. Све се то догађало у тренутку када се телеграфом вијест могла раширити широм свијета и из тога разлога покољи су добили добру медијску покривеност у Сједињеним Државама и западној Европи.
Види још Геноцид над Јерменима Хамидије
Референце
Категорија:Злочини над Јерменима Категорија:Историја Јерменије у новом веку Категорија:Покољи Категорија:Османско царство у 1894. Категорија:Османско царство у 1895. Категорија:Османско царство у 1896.