десно|мини|150п|Анта Тодоровић Антоније Тодоровић Шарпланинац (Призрен, 1880 — Београд , 1970) био је српски учитељ и национални активиста. Тодоровић је био национални представник Срба у Османском царству и члан четничке организације у Старој Србији, данашњој Македонији, за време четничке акције почетком 20. века.
Биографија
Родио се у (Призрену у занатлихјско-трговачкој породици. Завршио је Призренску богословију 1897. Исте године постао је учитељ у српској школи у Велесу, а од 1902. у Битољу, да би 1904. постао учитељ у српској грађанској школи у Куманову. Формирањем српске четничке организације постаје члан и водећа личност њеног одбора у Куманову. Заједно са учитељем Јованом Цакићем, Лазаром Божовићем и протом Атанасијем Петровићем Ташком формирао је градски одбор српске четничке организације у Куманову током 1904. Тај одбор успостављен је у јесен 1904. године и имао је задатак да обавештава, снабдева и издржава српске чете у Кумановској кази. Када је комитет ВМРО-а убио српског проту Атанасија Петровића Ташка 14. 1. 1905. у Куманову одбор српске организације решио је да за освету убије егзархијског, односно бугарашког проту Александра на дан четрдосетодневног помена Ташку, главни организатор убиства био је Тодоровић.С. Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 182-190.В. Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Београд 2006, 48.
Иако је накратко био у опасности да буде ухапшен, Тодоровић је избегао затварање, али је већ 1906. морао да побегне у Србију, јер је у хартијама погинулих српских четника на Челопеку нађено његово име. У турску се враћа након Младотурске револуције и постаје је посланик за Криву Паланку и околину Прве скупштине Срба у Османском царству. Након младотурског преврата до 1912. био је управитељ српских школа за Кривопаланачку казу. Био је народни посланик у привременом народном представништву СХС 1921. године. После Првог светског рата добио је место школског надзорника у Призрену. Своје политичко деловање Тодоровић је наставио као као један од присталица Јаше Продановића и Републиканске странке. Набрајајући чланове Републиканске странке који су били блиски са Равногорским покретом др Драгољуб Јовановић је додао: „Са Дражом је био повезан и велики Србин из Призрена Анта Тодоровић.” Године 1954. упутио је отворено писмо Мирославу Крлежи због кога је осуђен на три године затвора. Умро је у Београду у 91 години живота.Биљана Вучетић, Српска револуционарна Организација у османском Царству на почетку 20. века, Историјски часопис 53 (2006),368-371.
Референце
Спољашње везе Писмо Крлежи које се од јавности крило шест деценија
Категорија:Рођени 1880. Категорија:Умрли 1970. Категорија:Стара Србија Категорија:Четници (Борба за Македонију) Категорија:Призренци Категорија:Српска акција у Македонији Категорија:Историја Македоније у новом веку Категорија:Српски учитељи Категорија:Српски учитељи у Старој Србији и Македонији