Иван Светислав Јордовић (Бон, 22. јун 1974) српски је историчар.

Биографија Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 1999. године. Захваљујући стипендији Немачке службе за академску размену уписао је докторске студије на Рурском универзитету Бохум код професора Карл-Вилхелм Велваја. Докторирао је са тезом Почеци млађе тираниде. Претече и први представници аутократске власти у позном 5. веку пре Христа.

После повратка у Србију 2004. године радио је у Балканолошком институту САНУ у Београду. У том периоду био је на шестомесечном (2006/2007) постдокторском усавршавању на Универзитету у Дрездену. За доцента на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду изабран је 2006, за ванредног професора 2011, а за редовног професора 2016. године. У овом раздобљу је као стипендиста Фондације Харт спровео вишемесечна истраживања у Женеви (2008/2009). Стипендија Александар фон Хумболт фондације омогућила му је током 2015—2017. године три дужа студијска боравка на Универзитету у Билефелду.

Дужност шефа Одсека за историју вршио је од 2015. до 2021. године. Председник Етичке комисије Факултета био је у периоду 2017—2020. Члан је Друштва за античке студије Србије, а од 2008. до 2014. године био је члан Управног одбора.

Бави се античком историјом, у првом реду историјом старе Грчке (историја идеја, политичка мисао, политичка и војна историја).

Одржао је бројна гостујућа предавања по позиву у земљи и иностранству (Правни факултет у Београду, Универзитет у Хајделбергу, Универзитет у Џангџунгу, Универзитет у Утрехту, Универзитет у Берну, Универзитет у Минстеру, Универзитет у Ерфурту, Универзитет у Ахену, Универзитет Дуисбург-Есен, Универзитет у Билефелду).

Сарађивао је на више домаћих и страних пројеката.

За књигу Стари Грци. Портрет једног народа добио је Награду за класичне науке Милан Будимир за 2012. годину. Иван Јордовић, Стари Грци. Портрет једног народа, у: М. Вуксановић (ур.), Трибина библиотеке САНУ, година I, број I, Београд 2013, 63-78.

Изабрани радови

Монографије

Taming Politics: Plato and the Democratic Roots of Tyrannical Man, Studies in Ancient Monarchies Vol. 5, Franz Steiner, Stuttgart 2019, 236 стр. Платон и демократски корени тиранског човека. Студије о кнежевском огледалу, антидемократској теорији и тиранској типологији у класичној Грчкој, Балканолошки институт САНУ, Београд 2015, 215 стр. Стари Грци. Портрет једног народа, Завод за уџбенике – Балканолошки институт САНУ, Београд 2011, 534 стр. Die Anfänge der Jüngeren Tyrannis: Vorläufer und erste Repräsentanten von Gewaltherrschaft im späten 5. Jahrhundert v. Chr., Peter Lang, International Academic Publishers, European University Studies, Frankfurt am Main - Berlin - Bern - Bruxelles - New York - Paris - Wien 2005, 362 стр

Зборници

Ivan Jordović – Uwe Walter (ур.), Feindbild und Vorbild. Die athenische Demokratie und ihre intellektuellen Gegner, Historische Zeitschrift, Beihefte (Neue Folge), Bd. 74, De Gruyter, Berlin - Boston 2018, 343 стр. К. Марицки Гађански, Р. Васић, И. Јордовић, С. Ферјанчић, С. Бошков, Зборник радова с међународног научног скупа „Антика и савремени свет: тумачење антике, Београд 2014, 476 стр. К. Марицки Гађански, Р. Васић, И. Јордовић, С. Бошков (ур.), Зборник радова с међународног научног скупа „Антика, савремени свет: научници, истраживачи и тумачи“, Београд 2013, 492 стр.

Чланци

On the Mirror of Tyrants: Xenophon’s Hiero and Its Context(s), Истраживања 31 (2020), 24–64. Égalité, liberté et contrainte dans la Polis grecque, у: B. Collette-Dučić – M.-A. Gavray – J.-M. Narbonne (ур.), L’esprit critique dans l’Antiquité. Critique et licence dans la Grèce antique, tome 1, Paris: Les Belles Lettres 2019, 283–316. I. Jordović – U. Walter, Vom Feind lernen. Der Einfluss der demokratischen Ideologie auf das antidemokratische Denken im 5. und 4. Jahrhundert v. Chr.’, у: I. Jordović – U. Walter (ур.), Feindbild und Vorbild. Die athenische Demokratie und ihre intellektuellen Gegner, Historische Zeitschrift Beihefte (Neue Folge) Bd. 74, Berlin/Boston: De Gruyter 2018, 9–44. Bios Praktikos and Bios Theoretikos in Plato’s Gorgias, у: A. Stavru – C. Moore (ур.), Socrates and the Socratic Dialogue, Leiden: Brill, 2018, 369–385. Kingdom versus Empire in Xenophon’s Cyropaedia, Balcanica 47 (2016), 35–53. The Origins of Philolaconism: Democracy and Aristocratic Identity in Fifth-Century BC Athens, Classica et Mediaevalia 65 (2015), 127–154. Xenophon on the Nature of Political Leadership in the Memorabilia of Socrates, Živa Antika – Antiquité vivante 63 (2013), 13–25. Aristotle on Extreme Tyranny and Extreme Democracy, Historia 60, 2011, 36–64. Herodotus and the Emergence of the Demagogue Tyrant Concept, Göttinger Forum für Altertumswissenschaft 13 (2010), 1–15. Critias and Democracy’ Balcanica 39 (2009), 33–46. A Generation Gap in Late Fifth-Century-BC Athens, Balcanica 38 (2008), 7–27. Did the ancient Greeks have knowledge of collective tyranny?, Balcanica 36 (2006), 17–33.

Референце

Категорија:Рођени 1974. Категорија:Срби у Њемачкој Категорија:Српски историчари Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Новом Саду Категорија:Доктори историје