Бујановачка бања се налази у близини Бујановца и спада у ред најмлађих бањских лечилишта у Србији. Иако је њена званична историја започела тек шездесетих година 20. века, када су извршене детаљне анализе воде, постоје подаци да су ове термоминералне воде коришћене још у време старих Римљана, а да су Турциу средњем веку, у време владавине Османлија на овим просторима, почели да искоришћавају и потенцијале лековитог блата. Сходно томе Бујановачка бања имала је друге називе – Караман бања и Бивол бања.

Бујановачка бања најпознатија је по лековитом блату, али има и лековиту минералну воду и лековити природни гас. Према тврдњама стручњака Специјалне болнице за рехабилитацију Бујановац, која се може наћи на званичној презентацији ове установе, у Бујановачкој бањи налази се најлековитије блато на свету и једина је бања на Балкану која у терапијске сврхе користи природни гас угљен-диоксид.

Географски положај Бујановачка бања смештена је у котлини кроз коју протиче Јужна Морава, на надморској висини од 400 -{m}-. У околини се издижу планине Kозјак и Рујан, које заједно са реком Пчињом чине Прохорово подручје. Поред бање пролази аутопут Е75, део међународног коридора 10, што је повезује са свим значајним саобраћајницама у земљи, а ту је и железничка пруга Београд — Скопље.

Од Бујановца је Бујановачка бања удаљена свега 2,5 km, од Врања 19 km, а од Београда око 360 km.

Историја Постоје подаци који указују да су топле воде Бујановачке бање коришћене још у време старих Римљана. Ово није необично, с обзиром да су Римљани веома ценили бањска лечилишта на простору данашње Србије. Kасније је овај простор ушао у сатав Византијског царства, а потом су њиме управљали српски владари. Српску деспотовину освојили су Турци, током чије владавине започиње интензиван развој бања. Током османске владавине Бујановачка бања је била позната под називима Kараман бања и Бивол бања. Ипак, развој Бујановачке Бање везује се за шездесете године прошлог века, након чега је уследило уређење бање, изграђени базени и пратећи објекти. Лечилиште је најпре било сезонско бањско насеље, а данас је то савремено опремљена бања у којој се успешно лече разна обољења. Седамдесетих година изграђени су унутрашњи базени у оквиру Дома здравља у Бујановцу, а десетак година касније и Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију инвалидности Врело. Завод Врело је у стечају од 2011. године, а крајем 2023. године је имовина завода стављена на јавну продају.

Приче и легенде Приповеда се како је на живописним ливадама села Раковац од давнина извирала топла вода. Мештани су то место назвали Врело не знајући ништа о лековитом својтвима воде. Постоји легенда о томе како је откривена лековитост бањске воде и блата. Према њој, неком бегу који је имао чифлук у Рековцу разболео се коњ. како је бег много волео тог свог коња, покушао је на све начине да га излечи, али лека му није било. Коњ је све више копнео и слабио. Не могавши да гледа како му се љубимац мучи, бег је колима пребацио коња до Врела и тамо га оставио, рекавши му на растанку: „Нека ти Бог помогне , пошто ти ја нисам могао помоћи!”

Пасући сочну траву раковачких ливада и купајући се по врелу у блату, коњ је оздравио и вратио се кући, бегу. То су видели пастири из Раковца, који су чувајули стоку на околним ливадама и у селу пренели вест да се бегов коњ излечио купајући се у Врелу. Од тада су људи почели да долазе на ово место и траже лек од разних болести. У почетку су у Врело долазили Турци, па се место најпре звало Туско Врело.

Купајући се у Врелу, људи су се мазали и блатом које је такође било лековито, па су при изласку купачи били црни. Због тога су то место Турци назвали Караман бања. Како су се у бањи  купали и биволи, називала се и Биволешка, или Бивол Бања, а Албанци су ово место називали Lloçi i Bujanoci (), а лековитост бањског блата била је позната још у време Турака.

Лековити фактори Термоминерална вода у Бујановачкој бањи спада у ред вода са изузетном лековитошћу. Kраљевско лекарско друштво Велике Британије је бању сврстало међу најзначајније бање у Европи. У њој се за лечење користе лековита вода, лековити гас, као и лековито блато, због чега се за њу каже да је „три бање у једној”. Термоминерална вода спада у ред натријум–хидро–карбонатних, флуроидних, сулфидних и угљено–киселих хипотерми. Температура воде износи 43°-{C}-. Лековито блато је вулканског порекла и проглашено је за једно од најквалитетнијих у свету. Лековити гас има веома благотворно дејство при лечењу ангине пекторис и периферне артериосклерозе.

Лечење Терапијско лечење врши се у Специјалној болници за рехабилитацију Бујановац, која располаже са савременом апаратуром за дијагностику и лечење. У болници се спроводе:

хидротерапија – купање у термоминералној води, кинезитерапија, мануелна масажа, пелоидтерапија – примена пелоида (лековитог блата), парафанго – пелоид „зрело блато” вулканског порекла са парафином, гасна терапија, хоризонтална терапија и Електротерапија.

У Бујановачкој бањи се лече: Реуматске болести (хронични реуматизам, Бехтеревљева болест, артроза зглобова, спондилоза, дископатија) Стања после повреда Хронична обољења пробавног тракта Kожна обољења (екцеми, псоријаза) Гинеколошка обољења Неуролошка обољења (централне и периферне одузетости, неуралгије и ишиалгије)

Референце

Категорија:Бање у Србији Категорија:Географија Бујановца