Позитивна психологија као релативно млада грана психологије настала је као резултат отпора на претерану усмерености психологије патолошким стањима, као што су менталне болести, њихово истраживање и тражење начина излечења. Усмереност традиционалне психологије на менталне болести условила је да се нагласак стављао на проблеме, слабости и тешкоће појединца, при чему су психолози занемарили оптимизам, наду и задовољство као важне чиниоце за нормално функционисање појединца.Park N., Peterson C., Selimgan M. E. P. . // Journal of social and clinical psychology. —. — pp. 603—619.
Негативно у нашој психи била је основа за развијање позитивног − позитивне психологије, која не тражи од особе да пориче своја искуства, већ супротно, она је позива да та искуства прихвати. Штагод да нека особа осећа, како год да размишља и ма колико год јој се чинило тешко, то може бити почетак њеног путовања које ће она завршити као снажнија и испуњенија особа. Зато је задатак позитивне психологије да сваком појединцу обезбеди одређен ниво теоретског знање и практичне алате који ће му омогућити и олакшати да крене ка путу среће, наде и испуњености бројним аспектима личне и колективне добробити.Itai Ivtzan, Tim Lomas, Kate Hefferon, Piers Worth, Second Wave Positive Psychology: Embracing the Dark Side of Life, Routledge; 2016 edition (November 12, 2015).
Историја мини|Мартин Селигман пионир у области позитивне психологије Позитивна психологија, као посебна област у психологији почела је да се развија 1998. године кад је Мартин Селигман постао председник Америчког психолошког друштва. Након тога, 2000. године Селигман и његови сарадници покрећу посебну област у часопису Америчка психологија, о позитивној психологији. У уводном тексту они наглашавају како смо научили много о депресији, расизму, насиљу, ирационалности и одрастању у тешким условима, али да истовремено знамо врло мало о снагама карактера, врлинама и условима који доводе до среће и грађанског ангажмана.. , .
Од тада, позитивна психологија добија све већи значај. Из ове области објављене су многе књиге и приручници,а одржаване сеу и бројне конференција на којима су истраживачи из овог подручја говорили о темама везаним уз позитивну психологију.
Додатни утицај на развој ове гране психологије остварен је 2006. године када је објављен и први број часописа Позитивна психологија.
Основна начела Темељни принципи позитивне психологије заснивају се на веровању да људи желе много више него да престану да пате и у том смислу они желе: да воде живот који их испуњава бројним садржајима, за којеje вредно живети. да развијају оно најбоље у себи, да интензивирају доживљаје љубави, рада и игре. Таквим особама позитивна психологија отворила је нови пут — кроз три циља сoпственог деловања.: 103–110.
Селигман, мислећи на позитивну психологију, у својим ставовима наводи...да би се позитивна психологија требало у једнакој мери бавити људским снагама као и слабостима, да би требало да буде усмерена на развој тих снага у истој мери у којој је усмерена на поправљање штете...и да би посзитивна психологија требало да буде оријентисана на оно што људски живот чини испуњенијим као и да се бави генијима те начинима за васпитавање људи који су изразито талентовани у неком подручју.Peterson C., Seligman M. E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004.
Управо због тога, позитивна психологија се у својим истраживањима и у своме деловању непрестано усмерава на субјективна искустава: осећаје благостања и задовољства из прошлости, осећаја занесености и среће у садашњости, до наде и оптимизма за будућност. Позитивна психологија наглашава позитивне индивидуалне особине појединца и даје му смернице како да их максимално развије и искористи, како би његов живот као и живот његове заједнице био позитивнији и испуњенији.
Важно је нагласити и да позитивна психологија није сама себи циљ и да она не искључује друге области психологије. Такође несме се сматрати да су други делови психологије негативни, и да их треба занемарити. Позитивна психологија ни у једном случају не негира постојање непријатних, негативних аспеката живота нити сматра да све треба гледати кроз „ружичасте наочаре”. Њен циљ је да истражи другу страну наше душе: да истражи начине како људи доживљавају задовољство, како показују разумевање према другима, како изграђују здраве породице и околину, да обухватили цео спектар људских искустава. Зато позитивну психологију треба схватити као дисциплину која само покушава да успоставити равнотежу оних позитивних и негативних аспеката људског функционисања који се неретко међусобно преплићу.Rijavec, M., Miljković, D. . 4-5, 621—641
Области истраживања Према Селигману и Питерсону, позитивна психологија се бави трима питањима:
Позитивним емоцијама, које се односе на задовољство прошлошћу, срећу у садашњости и наду у будућност
Позитивним особинама, као индивидуалним особинама које се фокусирају на снагу и врлине
Позитивним институцијама, које се надовезују на снагу како би побољшале заједницу људи .
Према Питерсону, позитивни психолози су заинтересовани за четири теме:
(1) позитивна искуства,
(2) трајне психолошке особине,
(3) позитивне односе
(4) позитивне институције.
Према Питерсону, теме које занимају истраживаче у овој области су: стања задовољства или тока, вредности, снаге, врлине, таленти, као и начини на које их друштвени системи и институције могу промовисати .
Референце
Литература
Compton, William C. An Introduction to Positive Psychology. Wadsworth Publishing, (2005). стр. 1-22. Peterson, Christopher; Seligman, Martin E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004. Vázquez, Carmelo, Hervás, Gonzalo (ed.) . Ed. Desclee de Brower. . Ediciones B. Mª Dolores Aviay, Carmelo Vázquez . Alianza editorial.
Carmelo Vázquez, Gonzalo Hervás (ed.) . Ed. Alianza. Dafne Cataluña, Javier Fiz . Ediciones Dauro. Antoni Adserá (2013)."Terapias de Psicología Positiva" Ed. 3temas
Спољашње везе
Pozitivna psihologija
Категорија:Психологија