мини|Jadno od fundamentalnih dela iz aksiologije Aksiologija ( aksios — vredan; logos — nauka) jeste grana filozofije koja proučava teoriju vrednosti, ili vrednosti u najširem smislu i određenju tog pojma.Random House Unabridged Dictionary Entry on Axiology Kao nauka o vrednostima, ili opšta teorija vrednosti ili filozofija vrednosti, ona proučava fenomen vrednosti svesti, ispituje šta je vrednost uopšte, traži osnovno i opšte u svim oblicima vrednosti svesti; moralu, umetnosti, pravu, politici itd. Takođe ispituje i uzajamne odnose svih vidova društvene svesti i vrši psihološku, logičku, sociološku i istorijsko-genetičku analizu nastanka i funkcije vrednosti u društvenom životu.
Značaj Značaj ove filozofska discipline, koja je nastala krajem 1. veka u okviru filozofije novokantovskog pravca, leži u velikom proširenju koje je dala značenju pojma vrednosti i u sintezi kojom je omogućila proučavanje različitih pitanja kao što su : ekonomska, pravna, moralna, estetska, itd. Pod aksološkom metodom u pravu podrazumevamo ukupnost vrednosnih principa i postupaka (sudova) vrednovanja kojima se pozitivno ili negativno ocenjuju pravni odnosi, pravne norme i samo pravno vrednovanje odnosno pravni poredak u celini.Ильин В. В. Аксиология. — М.: Изд-во МГУ. (2005). str. 216.
Istorijska razmatranja o aksiologiji Počev od Platona i Aristotela do F. Ničea celokupno mišljenje zapada može se smatrati kao bitno vrednosno mišljenje. Novokantovska badenska škola tvrdila je da rešenje aksioloških pitanja treba pre svega tražiti u zasnivanju trećeg carstva vrednosti nezavisnih od materijalnog sveta i ljudske subjektivnosti. I istorija, po njima, može biti nauka samo ako je povezana sa pojmom vrednosti, jer se samo tako može stvoriti načelo odabira u mnoštvu istorijskih podataka. Celokupna filozofija, dosledna tome, zapravo je nauka o opštim vrednostima, nauka o normativnoj svesti. M. Šiler pokušao je da izgradi apriornu materijalnu etiku vrednosti, u kojoj je centralno mesto zauzimala nauka o ličnosti, emocijama i hijerarhiji vrednosti, a ona, po njegovu mišljenju, kao i kod Platona, može opstati nezavisno od njihove realizacije u dobrima., Encyclopedia of communication theory. (pp. 70-74), Inc.
Reference
Literatura
-{Folke Werner: . Münster: Lit. Hermann T. Krobath: Вайпин, Сунь. Современное состояние и тенденции изучения аксиологии в Китае, Вестник Российского философского общества. (2007). — № Armin G. Wildfeuer: Art. . In: Neues Handbuch philosophischer Grundbegriffe, Bd. 3, hg. v. Petra Kolmer und Armin G. Wildfeuer, Freiburg i. Br.: Verlag Karl Alber. Friederike Wapler: Werte und das Recht. Individualistische und kollektivistische Deutungen des Wertbegriffs im Neukantianismus. Baden-Baden: Nomos, (= Studien zur Rechtsphilosophie und Rechtstheorie; 48.). Barbara Merker (Hrsg.): Leben mit Gefühlen. Emotionen, Werte und ihre Kritik. Paderborn: Mentis 2009.}-
Spoljašnje veze
Категорија:Етика Категорија:Филозофија