__БЕЗКН__
The Supremes () била је америчка дјевојачка пјевачка група и главни клијент Мотаун рекордса током . Основана као The Primettes () у Детроиту (Мичиген, САД) године 1959, група The Supremes је била комерцијално најуспјешнија од свих у Мотауну, а до је остала најуспјешнија америчка вокална група, са 12 синглова на првој позицији на листи -{Billboard Hot 100}-. Већину ових хитова написао је и продуцирао Мотаунов главни тим за писање пјесама и њихову продукцију, Холанд—Дожер—Холанд. На свом врхунцу средином , пјевачице групе The Supremes су биле ривалке Битлсима по свјетској популарности, а тврди се и да је њихов успјех омогућио мејнстрим каријеру за будуће афричкоамеричке ритам и блуз и соул музичаре.
Флоренс Балард, Мери Вилсон, Дајана Рос и Бети Макглоун, све становнице јавног стамбеног насеља „Брустер—Даглас” у Детроиту, формирале су The Primettes као сестринску групу Прајмсима (са Полом Вилијамсом и Едијем Кендриксом, који су касније промијенили име у Темптејшонси). Барбара Мартин је замијенила Макглоунову 1960, а група је сљедеће године као The Supremes потписала уговор са Мотауном. Мартинова је напустила групу почетком 1962. године, а Росова, Балардова и Вилсонова су наставиле да пјевају као трио.
Током средине , The Supremes је остварио мејнстрим успјех са Росовом као фронтменком групе. Предсједник Мотауна Бери Горди мл. је 1967. године преименовао групу у Diana Ross & the Supremes, а Балардову замијенио са Синди Бердсонг. Росова је 1970. године напустила састав како би започела соло каријеру, а замијенила ју је Џин Терел, у моменту када се име групе враћа на првобитно The Supremes. Након 1972. године, постава се мијењала нешто чешће; Линда Лоренс, Шери Пејн и Сузеј Грин постају чланице бенда током средине . Група се расформирала 1977. године, након 18 година постојања.
Историја Почеци мини|десно|Стамбени пројекат „Фредерик Даглас” у Детроиту
Флоренс Балард, ученица основне школе () која је живјела у комплексу Брустер—Дагласових стамбених пројеката () у Детроиту, 1958. године је упознала Пола Вилијамса и Едија Кендрикса, двојицу чланова мушке пјевачке групе познате као Прајмси (). Пошто је Балардова умјела да пјева, као што је био случај и са дјевојком Пола Вилијамса Бети Макглоун, менаџер Прајмса Милтон Џенкинс је одлучио да направи сестринску групу Прајмса по имену The Primettes. Балардова се одмах удружила са својом најбољом пријатељицом Мери Вилсон, која се опет удружила са својом колегиницом из разреда Дајаном Рос. Са Џенкинсом као ментором и финансијером, The Primettes је почео да изводи хит пјесме поред умјетника као што је Реј Чарлс и бенда Дрифтерси (), и то на тзв. сок хоп () игранкама те у друштвеним клубовима и талент шоуима широм детроитског подручја. Добијајући додатна упутства од пријатеља групе и етаблираног текстописца Џесија Грира, квартет је брзо стекао много локалних обожавалаца. Дјевојке су имале стил облачења прикладан за све узрасте, који је био надахнут студентском одјећом популарне групе Френки Лајмон и Тинејџерси (); већим дијелом, Балардова, Росова и Вилсонова изводиле су једнаке дијелове које иначе пјевају фронтмени. Унутар неколико мјесеци, гитариста Марвин Тарплин је постао додатни члан поставе групе The Primettes — чиме се група учинила различитом од велике већине других из Детроита које су биле у успону, јер је омогућено дјевојкама да пјевају уживо умјесто усне синхронизације ().
Након што су освојиле престижне локалне талент шоуе, чланице групе The Primettes су одлучиле да сниме нешто. У нади да ће склопити уговор са локалном новоформираном дискографском кућом Мотаун (), Росова је 1960. године питала свог старог сусједа — Смокија Робинсона, фронтмена Мираклса () — да јој помогне да њена група доспије на аудицију код директора Мотауна Берија Гордија, који се већ доказао као способан текстописац. Робинсону су се свидјеле „дјевојке” (како су тада биле познате у Мотауну) и пристао је да помогне, а гитариста му се свидио још више; уз дозволу групе The Primettes он је унајмио Тарплина, који је постао гитариста за Мираклсе. Робинсон се побринуо и да се The Primettes појави -{a cappella}- на аудицији са Гордијем, али је овај — осјећајући да су дјевојке премладе и неискусне да постану прави музичари — рекао да треба да се врате након што заврше основну школу. Непоколебане, чланице групе The Primettes су касније исте године снимиле сингл за Лу пајн рекордс (), кућу направљену само за њих; сингл који се звао -{Tears of Sorrow}- био је заснован на пјесми -{Pretty Baby}-. Међутим, сингл није успио да придобије пажњу публику. Нетом послије овога, Макглоунова се вјерила и напустила групу. Барбара Мартин је била њена благовремена замјена.
Одлучне да оставе утисак на Гордија и придруже се Мотауновим звијездама у успону, чланице групе The Primettes су посјећивале његов музички студио са надимком Хитсвил () сваки дан послије школе. У коначници су га успјеле увјерити да им дозволи да допринесу пљескањем и бек вокалима у пјесмама других Мотаунових умјетника, укључујући Марвина Геја и Мери Велс. Јануара 1961. године, Горди је напокон попустио и пристао да „дјевојке” постану дио његове издавачке куће — али под условом да промијене име своје групе. Прајмс се до тада удружио са Отисом Вилијамсом и Дистантсима () и убрзо потписао уговор за Мотаун као Темптејшонси (). Горди је Балардовој дао списак с којег је требало да одабере једно од предложених имена за своју групу: Дарлинс (), Свит пис (), Мелодис (), Ројалтонс (), Џуелетс ()... Балардова је одабрала The Supremes, име које се Росовој првобитно није свиђало јер је осјећала да је превише мушко. Без обзира на ово, 15. јануара 1961. године група је потписала уговор за Мотаун као The Supremes. Мартинова је у прољеће 1962. године напустила групу да би основала породицу. Тако је новоименовани The Supremes наставио као трио.
У раздобљу између 1961. и 1963. године, The Supremes је снимио и објавио шест синглова, од којих се ниједан није нашао међу топ 40 позиција на листи -{Billboard Hot 100}-. У шали прозвана „ The Supremes” () у сједишту Мотауна које је носило надимак Хитсвил , група је покушавала да компензује недостатак хитова прихватањем било ког расположивог посла у студију, поново пљескајући и пружајући бек вокале за Мотаунове умјетнике, као што су поменути Марвин Геј и бенд Темптејшонси. Током ових година свог рада, све три чланице су се опредијелиле за одређене врсте пјесама: Вилсонова је вољела лагане баладе, Балардова дубоке и енергичне пјесме, а Росова мејнстрим поп. Већину њихових раних пројеката је написао и продуцирао Бери Горди или Смоки Робинсон. Децембра 1963. године, сингл -{When the Lovelight Starts Shining Through His Eyes}- је доспио на позицију 23 на листи -{Billboard Hot 100}-.
-{Lovelight}- је била једна од многих пјесама групе The Supremes коју је направио Мотаунов тим за писање текстова и продуцирање познат као Холанд—Дожер—Холанд (). Крајем године 1963, Бери Горди је одабрао Дајану Рос — која је 1965. промијенила име (из -{Diane}- у -{Diana}-) — за званичну фронтменку групе. Балардова и Вилсонова су повремено пјевале соло на албумима групе The Supremes, а Балардова је наставила да пјева своју соло нумеру -{People}- на концерту за сљедеће двије године.
The Supremes је у прољеће 1964. године снимио сингл -{Where Did Our Love Go}-. Пјесму је тројац Холанд—Дожер—Холанд првобитно намијенио за Марвелетс (), али су оне одбиле. Иако се пјесма није свиђала ни групи The Supremes, продуценти су их присилили да је сниме. Августа 1964. године, док је The Supremes путовао са Караваном звијезда () Дика Кларка, пјесма -{Where Did Our Love Go}- је доспјела на прву позицију на америчким листама, на велико изненађење и одушевљење групе. Ово је такође била њихова прва пјесма која се појавила на британским листама, гдје се попела до треће позиције.
Послије -{Where Did Our Love Go}- су услиједила четири узастопна америчка хита број један: -{Baby Love}- (који је такође био хит број један и у УК), -{Come See About Me}-, -{Stop! In the Name of Love}- и -{Back in My Arms Again}-. -{Baby Love}- је 1965. године номинована за награду Греми за најбољу ритам и блуз пјесму ().
Утицај мини|The Supremes (1965)
The Supremes је с намјером створио гламурознију слику од претходних црначких извођач(иц)а. Већина ствари везаних за ово је остварена захваљујући директору Мотауна Берију Гордију али и Максин Пауел, која је била задужена за вођство школе унутар издавачке куће Мотаун () те Одјељења за умјетнички развој (). За разлику од великог броја својих савременица, Росова је пјевала танким, смиреним гласом, а њен вокални стил био је у складу са чињеницом да су све три дјевојке истицале своју женственост умјесто имитирања квалитета мушких група. Избјегавајући обичне наступе и једноставне плесне рутине, The Supremes се на сцени појављивао са детаљном шминком и најмодернијим хаљинама и перикама, представљајући елегантну кореографију коју је осмишљао Мотаунов кореограф Чоли Аткинс. Пауелова је једне прилике рекла групи да „буде спремна за наступање испред краљева и краљица”. Горди је желио да The Supremes, као и сви његови извођачи, буде једнако допадљив и црначкој и бјелачкој публици, и тежио је томе да се избрише слика да су црни извођачи мање вриједни.
Јавни часописи као што су Тајм и Детроит њуз коментарисали су углађено представљање групе The Supremes. Тајм је назвао The Supremes „поносом Детроита” и описао их је као „три дрозда која имају додир госпела и слатке текстове попут ’Стојим на раскрсницама љубави’”. Арнолд С. Херш из Детроит њуза о групи The Supremes је рекао сљедеће: „Оне не вриште нити наричу некохерентно. Одрасла особа може да разумије девет од сваких 10 ријечи које испјевају. И, најзапањујуће, мелодија може да се јасно препозна у свакој пјесми.” Такође, за разлику од већине америчких вокалних група, чланице групе су постале лако препознатљиве од стране својих фанова, дјелимично захваљујући каверу свог албума -{More Hits by the Supremes}- на ком је свака од чланица насликана засебно на предњој страни са својим потписом изнад слике.
До 1965. године пјевачице групе The Supremes су постале међународне звијезде. Имале су турнеје широм свијета, стичући популарност у иностранству скоро исто као и у САД. Готово одмах након својих првих прворангираних хитова, снимале су пјесме за филмске саундтрекове, појавиле су се у филму Лопта за плажу () из 1965, те су рекламирале на десетине производа (у једном моменту су имале и свој бренд хљеба). До краја 1966. године њихови хитови рангирани на прво мјесто су укључивали -{I Hear a Symphony}-, -{You Can't Hurry Love}- и -{You Keep Me Hangin' On}-. Те године група је такође објавила -{The Supremes A' }-, који је постао први албум са групом коју чине само жене а који је досегао број један на америчкој листи Billboard 200, заузимајући ту прву позицију на којој је био -{Revolver}- Битлса.