Црква Свете Хрипсиме () једна је од најстаријих до данас сачуваних цркава у Јерменији, позната по истанчаној јерменској архитектури из класичног раздобља, а која је утицала на друге јерменске цркве. Један је од најстаријих споменика јерменске духовне и археолошке баштине из тог времена. Налази се у граду Ечмијадзину, а довршена је 618. године. Црква, заједно са неколико оближњих локалитета (Катедрала и цркве Ечмијадзина и археолошки локалитет Звартноц), заштићена је и уврштена на УНЕСКО-в списак Светске баштине у Азији и Аустралазији 2000. године.Катедрала и цркве Ечмијадзина и археолошки локалитет Звартноц на званичном сајту УНЕСКО-а Посвећена је Светој Хрипсими.
Црква је изграђена по тетраконхном плану и доживела је неколико надоградњи током векова. Тремови на западном и јужном улазу су срушени, а прозори апсиде су зазидани. Године 1790. саграђен је звоник.
У унутрашњости највише занимања побуђује олтарна пала саграђена 1741. године, која приказује висок степен јерменског занатства у 18. веку. Композиција украса, сачињена од грана и различитих плодова, аранжирана око грчког крста, врло је оригинална.
У њој се налазе грбови два јерменска Католикоса из 18. века — Асдвадзадура и Гарабеда II.
Оснивање и изградња Према запису Агатангела, аутора житија првог апостола Јерменије, Гајанија, Рипсимија и 35 монахиња због прогона римског цара Диоклецијана одлазе у Јерменију, где су због своје вере у Христа мучене и погубљене од стране краља Тиридата III. Након каснијег Тиридатовог преобраћења у хришћанство 301. године, он и Григорије Просветитељ граде мартиријум на месту где су страдале, као чин покајања. То је био један од најранијих хришћанских мартиријума који су порушили сасанидски краљ Шапур II и његов јерменски савезник Меружан око 363. године.
395. године Католикос, главни епископ јерменске цркве, Исак Јерменски, гради нову капелу-мартиријум на месту порушене. Археолози су 70-их година открили темеље ове једнобродне базилике поред садашње цркве. Историчар из 7. века Себеос наводи у записима да је католикос Комитас 618. године срушио мали мартиријум и саградио садашњу цркву за време владавине Хозроја II. Неколико других историјских записа наводи да је католикос Комитас вероватно и сам био архитекта цркве. Сама црква садржа два унцијална натписа датирана на 618. и 628. годину који бележе улогу католикоса Комитаса у њеној изградњи. Ова два натписа су уједно други најстарији познати јерменски натписи, одмах после натписа у цркви у Текору.
Црква је касније кроз векове више пута напуштана и обнављана, али је остала у изворном стању од изградње. Након што Јерменија постаје једна од Совјетских Република црква је национализована од стране комесаријата за образовање Совјетске Јерменије и заједно са суседним зградама се трансформише у складиште старина названо Археолошки музеј Вагаршапат, у који пребацују разне оокспонате, већином из оближње катедрале Звартноц.
Ревитализација цркве и опсежна археолошка ископавања се спроводе после 1955. године, у време почетка мандата католикоса Вазгена I који ову светињу назива највеличанственијом древном светињом. Радови су трајали све до 1962. године, када је црква поново освећена. Тада је уређено и земљиште око саме цркве.
Архитектура Црква представља пример типа „уписаног тетраконха“ карактеристичног за Јерменију и Грузију и сматра се једном од најзначајнијих грађевина јерменске архитектуре. Црква је углавном остала непромењена кроз историју, а каснији најзначајнији додаци су били портик 1653. године и звоник додат 1790. године.
Изграђена је од фино тесаног тамносивог туфа са спојевима без употребе малтера и ослања на чврст тростепени стилобат. Споља је правоугаона са крстастим тетраконхалним планом и има два улаза, на западној и јужној страни. Језгро цркве је осмоугаони еркер из којег се четири попречна крака завршавају апсидама, док се у дијагоналама налазе тричетврти цилиндрични пролази у дијагоналним правцима који воде до четири идентичне коморе.
Црква има минималну орнаментику. Споља, декорација је првенствено ограничена на вајане лајсне изнад прозора стилизоване цветним и геометријским мотивима. Унутра, једноставне тридесет две розете састављена од концентричних кругова протежу се дуж тамбура куполе. Купола са конусним кровом садржи дванаест издужених рељефних зрака који зраче из центра и сужавају се према горњем центру. Купола почива на четири велика крила - носача у облику лука у угловима квадратног улива - преко дијагоналних екседра, са осам мањих крила изнад који стварају прелаз из осмоугаоне у кружну базу тамбуна. Купола се уједно сматра врхунцем савршенства у јерменској архитектури.
Галерија
Референце
Спољашње везе
Јерменске архитектонске студије Црква Светог Хрипсиме на сајту armenica.org
Категорија:Светска баштина у Јерменији Категорија:Цркве Јерменске апостолске цркве Категорија:Јерменска архитектура