Валкамоника (или Вал Камоника) долина је у нижем делу алпског дела Ломбардије, у округу Бреша у северној Италији. То је заправо горња долина реке Ољо, узводно од језера Изео. мини|лево|200п|Карта долине Валкамоника за археолошким локалитетима У њој се налази највећи комплекс праисторијских цртежа на стенама у Европи, с око 300.000 петроглифа које су нацртали припадници племена Камуни на стотинама стена, а датирају од млађег палеолита (око 6000. п. н. е.) па све до 19. века.Archeocamuni, 13. јануар 2009. Ове фигуре повезане с пољопривредом, навигацијом, ратовањем и врачањем представљају изванредну сликовни документацију праисторијских обичаја и свести. Системско тумачење, типолошка класификација и хронологија проучавања праисторије, социологије и етнологије. Због тога су 1979. године цртежи уврштени на УНЕСКО-в списак Светске баштине у Европи као прва Светска баштина у Италији.Цртежи на стенама Валкамонике на званичној страници УНЕСКО-а
Историја У подручју долине Камоника препознато је неколико раздобља настанка петроглифа која одговарају еволуцији камунијског друштва: Млађи палеолит (од око 8000. п. н. е.) — призори лова и ране културе; Неолит (4000—3000. п. н. е.), пред крај леденог доба — први верски призори, фигуре људи постају обавезне и јављају се прикази свакодневнице, врхунац уметности Камунија; Енеолит (3000—2000. п. н. е.) —квалитетнији наративни призори с детаљним приказима људи и сеоског живота те важних женских иницијацијских ритуала; Време мешања културе (од око 1000. п. н. е.) — призори битака, колиба, кола, жетви и оружја. Од тада слаби пракса стварања петроглифа.
Од 6. века п. н. е. до 476. године ову долину су контролисали Келти, а потом Римљани који су оставили руднике челика с радионицама. Након честих упада варвара, културу Камунија освајају Германи Херути, а потом Остроготи који су је готово потпуно уништили 542. године. Од 568. до 774. године њима владају Лангобарди, а потом Франци који подстичу Бенедиктинце да у долину изграде манастире и цркве. Негде око 1000. године поново се јавља потреба за осамостаљењу и самоуправом, те се стварају самосталне заједнице, тзв. вицини (le vicinie). Оне 1164. године царском дозволом постају општине (комуне), а од 1428. године припадају Млетачкој републици, те се због ње од тада споре Венеција и Миланско Војводство.
Захваљујући успешним манастирима који су подстицали рударство, сточарство и производњу вуне, долина је била привредно јако успешна. Када је 1769. године Бреша пала у руке Француске, долина је названа Cantone della Montagna и подељена је на седам жупа. Током Наполеонове владавине пропадале су пољопривреда и сточарство. Аустрија је долину припојила својој регији Серђо 1815. године, када је започела страшна глад и долину похарала куга која је потрајала до 1818. године када је основана Краљевина Италија, 52 општине долине Валкамоника су припале областима: Брено, Едоло и Писагоне.
Најпознатије цртеже је открио Валтер Ленг, географ из Бреше, 1909. године на две стене Pian delle Greppe у близини Капо ди Понте. Од 1950их, прикази с површине хиљаду стена су категорисани у великом пројекту ”Превод и класификације“ који још увек траје.
Паркови Светска баштина, УНЕСКО-ва локација n° 94 Број Оригинално име (линк са галеријом слика) Општина Координате Петроглифи 1. Parco nazionale delle incisioni rupestri di Naquane Капо ди Понте 2. Parco archeologico nazionale dei Massi di Cemmo Капо ди Понте 3. Parco archeologico comunale di Seradina-Bedolina Капо ди Понте 4. Parco archeologico di Asinino-Anvòia Осимо 5. Parco comunale delle incisioni rupestri di Luine Дарфо Боарио Терме 6. Parco comunale archeologico e minerario di Sellero Селеро 7. Parco archeologico comunale di Sonico Сонико 8. Riserva naturale Incisioni rupestri di Ceto, Cimbergo e Paspardo Чето (Надро) Чимберго Паспардо
Референце
Спољашње везе
Стене и петрографи у Валкамоници Галерија фотографија
Категорија:Археолошка налазишта у Италији Категорија:Светска баштина у Италији