Мухамед Фетулах Гулен (, -{IPA}-: ; Песинлер, 27. април 1941 — Пенсилванија, 21. октобар 2024) био је турски проповједник, имам, писац и политичар. Оснивач је покрета Гулен (познат и као Хизмет, што на турском значи „служба”). Живео је у самонаметнутом егзилу у Сједињеним Америчким Државама, у Сејлорсбергу у Пенсилванији.
Гулен је подучавао ханефијску школу ислама, која је произашла из учења сунитског учењака Саида Нурсија. Фетулах је изјавио да вјерује у науку, међувјерски дијалог међу Народима Књиге и вишепартијску демократију. Покренуо је такав дијалог са Ватиканом и неким јеврејским организацијама.
Активно је био укључен у друштвену дебату о будућности турске државе и ислама у савременом свијету. Описан је у медијима на енглеском језику као „имам који промовише толерантни ислам који истиче алтруизам, напоран рад и образовање”, те као „једна од најзначајнијих муслиманских личности на свијету”.
Гулен је био један од савезника турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана до 2013. године. Савез је уништен након корупционог скандала у Турској исте године. Ердоган је оптужио Гулена да стоји иза истраге корупције. Тренутно је на списку најтраженијих терориста у Турској и оптужен је за вођење онога што актуелни турски званичници називају „Гуленова терористичка организација”. Турски кривични суд је издао налог за Гуленово хапшење. Турска је тражила Гуленово изручење од Сједињених Америчких Држава. Међутим, није било одлуке турског кривичног суда која терети Гулена или његове присталице за терористичке активности.
Биографија Гулен је рођен у селу Коруџук, у близини Ерзурума (Ерзурум). Његов отац, Рамиз Гулен, био је имам. Његова мајка је учила Куран у свом селу, унаточ забрани вјеронауке од стране кемалистичке владе. Гулен је започео основно образовање у свом родном селу, али га није и наставио након што се његова породица преселила. Судјеловао је у исламском образовању у истој џамији у Ерзуруму у којој је учио и отац радикалног исламисте Метина Каплана. Своју прву проповијед је дао када је имао 14 година. Гулен је био под утицајем идеја Саида Нурсија и Мевлане Џелалудина Румија.
Како би упоредио Гулена са лидерима у покрету Нур, Хакан Јавуз је рекао: „… Гулен је више турски националиста у свом размишљању. Такође, он је нешто више оријентисан ка држави, те му је више стало до тржишне економије и неолибералне економске политике.”
Његов професионални став довео је до тога да неки аутсајдери назову његову теологију „исламском верзијом калвинизма”. Оксфорд аналитика каже:
„Гулен је примијенио Нурсијеве идеје у пракси, када је пребачен у џамију у Измиру 1966. године. Измир је град у којем се политички ислам никада није укоријенио. Међутим, пословна и професионална средња класа је почела извикивати ограничења државне бирократије под чијим крилима је и нарасла, а подржавати тржишту наклоњену политику, уз очување барем неких елемената конзервативног начина живота. Такви бизнисмени су углавном прозападњачки, јер је то и био у ствари западњачки утицај (првенствено утицај САД), који је увјерио владу да омогући слободне изборе (елекцију) први пут 1950. године и америчку помоћ, што је постало покретач бујајућег економског раста.”
Гулен је престао да врши формалне дужности проповиједања 1981. године. Од 1988. до 1991. године је држао низ проповиједи у познатим џамијама у већим градовима. У 1994. години, он је судјеловао у оснивању „Фондације новинара и писаца” те је добио титулу „Почасни предсједник” од стране фондације. Он није изнио било какав коментар у вези са затварањем Социјалистичке странке 1998. године или Виртуелне партије 2001. године. Упознао је неке политичаре попут Тансуа Чилера и Булента Еџевита, али он избјегава сусрете с челницима исламских политичких партија.
Године 1999, Гулен је емигрирао у Сједињене Америчке Државе, тврдећи да је то путовање због лијечења, иако је вјероватно да је очекивао да буде веома запажен (након емиграције у САД) што се чинило фаворизовањем Исламске Државе. Јуна 1999. године, након што је Гулен напустио Турску, неким турским телевизијским станицама су послати видео-снимци Гулена гдје он говори:
„Постојећи систем је још увијек моћан. Наши пријатељи који имају позиције у законодавним и управним тијелима треба да науче њихове детаље и буду на опрезу све вријеме, тако да их могу трансформирати и учинити више плодоносним у корист ислама, у циљу провођења рестаурација широм земље. Међутим, они би требало да причекају док услови не постану повољнији. Другим ријечима, они не би требало да излазе на свјетло прерано.”
Гулен се жалио да су примједбе извучене из контекста, а они који га подржавају су подигли питања о аутентичности снимка, за који он [Гулен] каже да је „изманипулисан”. Гулену је суђено у одсутности 2000. године, а ослобођен је 2008. године под новом владом Партије правде и развоја (АКП), тадашњег премијера а данашњег предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана.
Гулен је добио зелену карту 2001. године. Аплицирао је за зелену карту односно застално боравиште 2002. Након Напада 11. септембра 2001, САД је повећао праћење исламских религијских група у држави. Примједбу на Гуленов захтјев за боравиште имали су Федерални биро за истраге (FBI), Стејт департмент и Унутрашња безбједност. Гулен је првотно свој захтјев за боравишну дозволу базирао на тврдњи да је као активиста за образовање; Служба за држављанство и имиграцију САД ово је одбила. Адвокати који представљају Унутрашњу безбједност тврдили су да Гулен нема степен нити обуку на пољу едукације и довели су у питање хвалу Гуленовог рада, нпр. што наводе његови адвокати а изражавању научници на академским конференцијама које финансирају гуленистичке фондације. Тадашњи потпредсједавајући Савјета за националну обавијештеност Централне обавјештајне агенције (CIA) Грејам Фалер, бивши званичник CIA-е Џорџ Фајдас и бивши амерички амбасадор за Турску Мортон Абрамовиц писали су писма којима одобравају апликацију Гулена за добијање зелене карте (2008)., 58–62. Суд је пресудио против USCIS-а и у Гуленову корист, чиме је добио зелену карту.
Како је ердоганистичка Турска постајала све гласнија 2000-их, структуралне запреке учешћу муслимана у грађанском животу постепено су биле чешће. Многи од оних који су се образовали у институцијама које су спонзорисане од учесника у подухватима за грађанско друштво, које је инспирисао Гулен, завршили су у судском систему Турске као чланови, у владином апарату и војсци. Повећавањем сукоба у друштву у периоду прије Покушаја државног удара у Турској 2016, ердоганизам је промијенио виђење или перцепцију гуленизма од таквог да су то савезници до таквог да су то ривали, који покушавају да успоставе структуру паралелне државе. Прије и након покушаног пуча, гуленисти су постали највећа група учесника масивних чистки у Турској (2016—). Од покушаја удара из 2016, власти су хапсиле и приводиле више од 90.000 грађана Турске.
Дана 19. децембра 2014, Турски суд је издао налог за хапшење Гулена након што је преко 20 новинара који раде за локалне медије и за које се мисли да симпатизирају Гуленов покрет — ухапшено. Гулен је оптужен за успостављање и покретање „оружане терористичке групе”.
Према стању од 2018. године, Гулен борави у Центру Честнат ритрит () који је повезан са покретом Хизмет (изоловано имање од 25 хектара у Поконосу, Рос Тауншип, Округ Монро, Пенсилванија; у близини Сејлорсберга). Око тридесеторо људи живи и ради на имању, које је у власништву Фондације Голден џенерејшон (). Гуленово мјесто за живот и учење чини неколико мањих просторија, за које он плаћа од накнада које добије издавачком активношћу; једна од просторија је и соба која се користи као месџид. Било је објављено да је Гулен лошег здравља; године 2017, извјештавано је да постоје четири кандидата који би могли да наслиједе Гулена, ако то буде потребно, као функција предводника покрета Хизмет: Мехмет Али Шенгул, Џевдет Туркјолу, Осман Шимшек и Ахмет Куруџан.
Теологија Гулен не заговара нову теологију него се води класичним ауторитетима власти теологије, узимајући њихову линију аргумената. Његово разумијевање ислама тежи конзерватизму и конвенционализму. Иако никада није био члан суфијског тареката и није видио чланство у тарекату као нужно за муслимане, он учи да „суфизам представља унутрашњу димензију ислама” и да „унутрашње и спољашње димензије никада не смију бити раздвојене”.
Његова се учења разликују у нагласку од оних других главних исламских учењака у два аспекта, оба на темељу његових тумачења одређених стихова из Курана. Он учи да муслиманска заједница има дужност службе (на турском: хизмет) за „опште добро”, заједнице и нације, као и муслимана и немуслимана широм свијета; и да је муслиманска заједница дужна провести међувјерски дијалог са Сљедбеницима Књиге (јевреји и хришћани), иако се то не односи на друге религије као што је атеизам. Гулен се чини нетолерантним према атеизму, коментаришући 2004. године да је „тероризам презиран као и атеизам”. У једном од наредних интервјуа, тврдио је да не намјерава изједначити атеисте и убице; умјесто тога, хтио је истакнути чињеницу да је, према исламу, обојима суђено да пате вјечну казну.
Гуленов суфизам је увелико под утицајем суфијског курдског коментатора Курана Саида Нурсија (1877–1960), који је заговарао просвјетљавајуће модерно образовање и науку кроз ислам. Гулен се надовезује на Нурсија заговарањем онога што се описује као „турски националистички, државно-центриран и про-пословни приступ” с фокусом на службу/хизмет. Неки учесници у Гуленовом покрету виде Нурсијеве и Гуленове ријечи као оне муџадида или „обновљивача” ислама (у времену дјеловања сваког). Други су реаговали више есхатолошким терминима, изједначавајући Гуленов рад од. поредећи га с помагањем тези пророченог доласка Махдија, с тим да Гуленови гласноговорници одбацују провлачење оваквих спекулација и званични веб-сајт који се види као Гуленов садржи чланак насловљен ’Тврдити да се Махди је девијација’ (). Године 2016, Мехмет Гормез из Директората за религијска питања Турске (Дијанет), рекао је да је Гуленов покрет „копирани/лажни Махди покрет”.
Активности Покрет Гулен је транснационални грађански друштвени исламски покрет надахнут Гуленовим учењима. Његова учења о хизмету (несебично служење за „опште добро”) привукла су велик број присталица у Турској, средњој Азији, а све више и у другим дијеловима свијета.
Едукација У својим проповиједима, Гулен је наводно изјавио: „Студирање физике, математике и хемије је богослужење/обожавање Алаха.” Гуленови сљедбеници су изградили више од 1.000 школа широм свијета. У Турској, за Гуленове школе се сматра да су међу најбољима: скупи модерни објекти и учење енглеског језика од првог разреда. Међутим, бивши учитељи који су изван Гуленове заједнице, довели су у питање поступање према женама и дјевојчицама у Гуленовим школама, наводећи да су женски учитељи искључени из административних одговорности, допуштена им је мала аутономија, и — заједно с дјевојкама шестих разреда и навише — одвојене су од мушких колега и ученика током пауза и одмора за ручак.
Међурелигијски и међукултурални дијалог мини|240п|Гулен са папом Јованом Павлом II 1998. године
Судионици покрета Гулен су основали значајан број институција широм свијета за које се тврди да промовишу активности међувјерског и међукултурног дијалога. Гуленова ранија дјела су (према ријечима Бекима Агаија) „пуна антимисионарских и антизападњачких одломака”, и „жестоких” клевета против јевреја, хришћана и осталих. Током 1990-их, почео је заговарати међувјерску толеранцију и дијалог. Лично се сусретао с челницима других религија, укључујући и папу Јована Павла II, грчког православног патријарха Бартоломеја, те израелског сефардског главног рабина Елијахуа .
Гулен је рекао да фаворизује кооперацију између сљедбеника различитих религија, као и вјерских и секуларних елемената у друштву.
Погледи на савремене проблеме Анадолијски национализам; турски ислам