Жан Мелије (15. јун 1664.See Morehouse ( (1936). стр. 12) and Meslier (2009). – 17. јун 1729) је био француски католички свештеник за ког је након смрти откривено да је написао књигу филозофских есеја који промовишу атеизам. Рад је описао као "тестамент" својој парохији и текст осуђује све религије.
Биографија Жан Мелије је рођен 15. јуна у Арденима. Почео је да учи латински од локалног свештеника 1678. и на крају се придружио сјеменишту; касније је изнео у предговору свог Тестамента да је то урадио да би задовољио своје родитеље. Након завршених студија, 7. јануара 1689. године постао је свештеник у Етрепињи у Шампањи. Живео је као сиромах и сав новац који му је остао је поклонио сиромашнима.1864 introduction to Meslier's Testament
Када је умро, у његовој кући су пронађене три копије рукописа од по 633 страница у којима он осуђује организоване религије као "замак у ваздуху" и теологију као "непознавање природних узрока сведених на систем".
Мисли У Тестаменту, Мелије одбацује не само Бога традиционалног хришћанства, већ и деистичког Бога.Antognazza, Maria Rosa (2006). За Мелијеа постојање зла је у супротности са идејом доброг и мудрог Бога. Он је негирао да се духовна вредност може постићи помоћу патње и користио је деистички аргумент стварања против Бога показујући зло које је он дозволио у овом свету. За њега, религије су измишљотине владајуће елите; иако су рани хришћани били примерни у дељењу своје имовине, хришћанство се одавно смањило на подстицање усвајања патње и покорности тиранији, као што практикују краљеви Француске: неправда је објашњена као воља вишег бића.
Мелијеова филозофија је атеистичка. Такође је негирао постојање душе и одбацио концепт слободне воље. У 5. поглављу пише: "Ако је Бог је несхватљив за човека, онда је наизглед рационално да се никада не мисли о њему уопште". Бога описује као "химеру" и тврди да Бог није неопходан за моралност. У ствари, он долази до закључка да "да ли постоји Бог или не [...] људске моралне дужности ће увек бити исте докле год људи поседују своју природу". мини|258x258пиксел|Црква у Етрепињи у којој је радио У свом најпознатијем цитату пише о човеку који је "...желео да сви велики људи света и сво племство може бити обешено и удављено цревима свештеника".Jean Meslier, Testament, ch. 2: «Il souhaitait que tous les grands de la Terre et que tous les nobles fussent pendus et étranglés avec les boyaux des prêtres. Он признаје да изјава може изгледати грубо и шокантно, али додаје да је то оно што свештеници и племство заслужују, не из освете или мржње, већ због љубави према правди и истини.
Подједнако је позната верзија Денија Дидроа: "и [с] цревима последњег свештеника удавимо последњег краља".Diderot, Dithrambe sur Féte des Rois: «Et des boyaux du dernier prêtre serrons le cou du dernier roi. Током политичких немира у мају 1968. године у Француској, радикални студенти су парафразирали његов цитат "човечанство неће бити срећано док последњи капиталиста не буде обешен цревима последњег бирократе.",.
Мелије је такође критиковао социјалну неправду и скицирао је рурални протокомунизам. Сви људи у региону би припадали комунама у којима ће богатство бити заједничко, а сви ће радити. Засноване на љубави и братству, комуне би се удружиле да помогну једне другима и сачувају мир."Utopianism in the Renaissance and Enlightenment", in Donald F. Busky .
Волтеров Екстракт Објављени су различити уређени апстракти (познати као "екстракти") Тестамента, због величине оригиналног манускрипта и понекад додаваног материјала који Меслиер није написао. Ови апстракти су били популарни због дужине и стила оригинала.
Волтер често помиње Мелијеа (звао га је "добар свештеник") у својој преписци, у којој каже његовој ћерки "читај и поново читај" Мелијеов једини рад и додаје да "сваки поштен човек мора имати Мелијеов Ттестамент у џепу."
Волтер је објавио и своју верзију рада, познату као Extraits des sentiments de Jean Meslier. Волтер је променио оријентацију Мелијеових аргумената (мада је било других радова који су ово урадили)See Wade (1933) for a discussion of the different versions and Extraits of the manuscript of the Testament. тако да се чинило да је он био деиста попут Волтера, а не атеиста.
Још једна књига, Добар осећај (француски: Le Bon Sens), је објављена анонимно 1772. године. Дуго се преписивала Мелијеу, али се испоставило да ју је написао написао Барон Холбах.Baron d'Holbach – Good Sense: Transcription Notes.
Значај У својој књизи У одбрани атеизму, атеиста и филозоф Мишел Онфре описује Мелијеа као првог човека који је написао цео текст у прилог атеизму.
Раул Ванегем, теоретичар Ситуационистичке интернационале, је похвалио Мелијеову отпорности према хијерархијској власти, тврдећи да је он био "један од последњих свештеника искрено лојаланих револуционарном основу своје религије".Raoul Vaneigem, The Revolution of Everyday Life, trans.
Према Колину Бреверу (2007) који је био продуцент представе о Мелијеовом животу:Историчари расправљају о томе ко је први пост-класични атеиста, али Мелије је први ставио своје име на неоспорно атеистички документ. За то што је овај важан догађај у великој мери непризнат (Мелије се не појављује у многим серијалима о атеизму, попут оних Ричарда Докинса) је делимично крив Волтер који је објавио 1761. године грубо искривљен "екстракт", који је представио Мелијеа као деисту и потпуно занемарио његов анти-монархизам и прото-комунистичке ставове.
Референце
Литература
Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1970). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.1. Paris: Editions Anthropos. Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1971). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.2. Paris: Editions Anthropos. Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1972). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.3. Paris: Editions Anthropos. Translated by Michael Shreve. . . Yale Romanic Studies, IX. New Haven:.
Додатна литература
1864 complete edition. and.
Спољашње везе
Works by Jean Meslier at Project Gutenberg Superstition In All Ages, Common Sense A translation of Voltaire's abridged "Testament". Jean Meslier and "The Gentle Inclination of Nature" by Michel Onfray translated by Marvin Mandell
Категорија:Рођени 1664. Категорија:Умрли 1729. Категорија:Католички свештеници Категорија:Опозиција религији Категорија:Француски атеисти Категорија:Француски филозофи Категорија:Атеистички филозофи