Јеževica (Dactylis glomerata L., ježevina, rđobradica) je visokokvalitetna vrsta trave sa visokom adaptabilnošću na različite klimatske i zemljišne uslove. Pripada višegodišnjim zeljastim biljkama iz familije Poaceae. Otporna na sušu i niske temperature.Flora Europaea: Dactylis glomerata Interactive Flora of NW Europe Dactylis glomerata (Cock's-foot)Flora of China: Dactylis USDA Plant Fact Sheet: ORCHARDGRASS Najvažnija je komponenta travno-detelinskih smeša, a ređe se gaji pojedinačno. Biljke su bogate sa vegetativnim uspravnim izdancima, srednje visine, sa širokim, svetlo zelenim lišćem. U pojedinačnoj setvi ostvaruje prinos suve materije oko 12t/ha , sa prosečnim sadržajem proteina od 16%. Važno je pokositi je početkom klasanja jer odlaganjem kosidbe vrlo brzo ogrubljuje i gubi kvalitet.
Morfološka svojstva
Koren je razgranat,dlakav, jak i u povoljnim uslovima može narasti u dubinu i preko 100 cm. Formira jak busen rastresitog tipa. Stabljika je uspravna, naraste do 130 cm i više, a debljine je oko 2 - 3 mm, sivo-smeđe. Listovi su ravni, 40 cm dugi i do 1 cm široki, sivo-zelene ili plavičasto-zelene boje, na ivici nazubljeni. Listovi polaze iz rukavca, koji su pločasti. Cvet je grupisan u metlicu. Ovakvu cvast čine po nekoliko cvetova u obliku klasova koji se nalazi na dugačkim drškama. Cveta u periodu od maja do juna. Plod je krupa. Seme je na vrhu šiljato, blago savijeno, trostrano, pa leži na boku, dužine 4 - 7 mm i 1 mm širine, svetlo smeđe do sive boje. Masa 1 000 zrna je oko 1,0 gram.
Areal rasprostranjenja Raste na području Severne Amerike, Azije i Evrope.
Stanište Raste na padinama planina, ivicama šuma, livadama, pašnjacima, pored puteva, na hrannjivom i vlažnom tlu.
Poreklo naziva vrste Naziv roda Dactylis, vodi poreklo od termina dactylos, što znači prst, što povezujemo sa metličastom cvasti.
Biološka svojstva
To je dugogodišnja trava ozimog tipa. Seme klija kod 4 -5°C. U vrlo povoljnim uslovima niče za 10 - 12 dana, a u manje povoljnim niče vrlo sporo. Bokorenje je tri nedelje nakon nicanja. Nakon košenja se vrlo dobro obnavlja. Tokom zime dobro podnosi niske temperature (i do -25°C). Sušu takođe dobro podnosi jer tera korenje duboko u zemljište, ali tada daje manje prinose. Ne šteti joj senka i gaženje, pa se seje između redova u voćnjacima i rasadnicima za zatravnjivanje (malčiranje). Prema zemljištu nema većih zahteva, iako su za razvoj najpovoljnija srednje teška, sveža zemljišta s dovoljno humusa. Na kiselost zemljišta nije osetljiva, pa dobro uspeva kako na kiselim, tako i na alkalnim (pH 8) zemljištima. Cveta sredinom maja, a cvetanje traje 7 - 8 dana. Ako je vreme hladnije, cvetanje počinje kasnije. Ako je temperatura niža od 10°C, tada ne cveta. Od početka cvetanja do sazrevanja semena potrebno je oko mesec dana.
Setva Za proizvodnju krme ježevica se seje gustoredo s oko 25 - 30 kg/ha semena, dok se za proizvodnju semena seje na međuredni razmak od 25 - 35 cm s 8 -10 kg/ha semena. Optimalno vreme setve je do kraja avgusta jer do zime usev bi trebalo da se izbokori, pa takav usev u narednoj godini daje vrlo dobar prinos semena i velike prinose voluminozne krme (8 - 12 t/ha sena). Setvom u proleće prinosi sena su znatno niži (2 - 4 t/ha) zbog sporog razvoja u prvoj godini, dok proizvodnja semena u godini setve nije moguća.
Đubrenje
Za povećanje prinosa zelene mase veliko značenje ima đubrenje azotnim đubrivima, tako da se može dati do 250 kg/ha azota godišnje. Azotna đubriva u drugoj i sledećim godinama za proizvodnju voluminozne krme treba aplicirati u kasno leto, početkom jeseni za formiranje što većeg broja skraćenih vegetativnih izdanaka, pri kretanju vegetacije u proleće, kao i nakon svakog otkosa tokom vegetacije. Setvom ježevice s mahunarkama ili s povećanim udelom mahunarki u smeši, smanjuje se potrebna đubrenja azotnim đubrivima za 40 - 50%. Fosfornim i kalijumovim đubrivima đubri se tokom letnje-jesenjeg perioda. U proizvodnji semena potrebno je osigurati 80 - 100 kg/ha azota, 60 kg/ha fosfora i 90 kg/ha kalijuma.
Sorte
Galerije
Reference
Категорија:Pooideae Категорија:Крмне биљке