Деонтологија () означава: у филозофији науку о дужностима. Израз је потекао од енглеског филозофа Бентема () у његовом делу Деонтологија из 1834. године, у значењу морала у целини. у теологији означава морални доказ о постојању Бога, односно потребе људског ума да претпостави постојање Бога као основ моралног света. у медицини, такође названа медико деонтологија, тиче се највише односа лекара и пацијента. Представља учење о етичком понашању лекара у свим односима и облицима лекарске делатности . Заједнички је термин за медицинску етику и медицинско право. Покрива моралне и правне дужности медицинских радника. Огрешење о медицинску деонтологију подразумева, како етичку, тако и правну одговорност. Значајна је за лекаре и све медицинске раднике (лекари, стоматолози, фармацеути, административни радници у медицини), али и за пацијенте и заједницу. Медицинска етика и деонтологија су делом подударни, с том разликом што медицинска етика обухвата и филозофско-психолошки аспекат медицине и других професија проистеклих из медицине. Пример медицинске деонтологије у радиолошкој дијагностици је потреба за егзактном и брзом дијагностиком, која неретко може бити разлог за пречесто упућивање пацијената на савремене радиолошке прегледе, док са друге стране радиолошки зраци имају штетне ефекте на живу ћелију и могу да проузрокују такозване радијационе болести и ћелијску митозу. Оваквих ризика морали би бити свесни како сви лекари, тако и лаичка популација.
Референце
Литература
Категорија:Филозофски концепти