250px|мини|Друго бугарско царство крајем 13. века мини|десно|250п|Остаци утврђеног града Ждрела
Дрман () и Куделин () су били обласни великаши из друге половине 13. века, који су након 1273. године завладали у области Браничева, а потом су око 1280. године поршилили власт и на област Кучева. Столовали су у утврђеном граду Ждрелу. Били су вазали Видинске кенежевине и Бугарске царевине, које су се са своје стране налазиле у вазалном односу према Златној хорди, што је Дрману и Куделину омогућило да се у политици према суседима ослањају на додатну војну помоћ. Сматра се да су источним (браничевским) делом Кучевско-браничевске бановине овладали недуго након 1273. године, потиснувши одатле угарску власт, док су западним (кучевским) делом поменуте бановине овладали нешто касније, око 1280. године. Након 1284. године, били су у честим сукобима са српским краљевима Стефаном Драгутином и Стефаном Милутином, који су здруженим снагама успели да савладају Дрмана и Куделина око 1291. или 1292. године, након чега су њихове области укључене у састав српске државе.
Биографија Поводом питања о пореклу Дрмана и Куделина у науци постоје различита мишљења о њиховом претпостављеном куманском, влашком или бугарском пореклу. Према сведочењу српског архиепсикопа Данила II, поменута двојица великаша били су браћа по мајци. Потиснувши угарску власт из области Браничева области након 1273. године, искористили су слабљење централне власти у Бугарском царству да се осамостале као обласни господари. Престоница им је била у тврђави Ждрело на реци Млави. Располагали су војском коју су чинили углавном Бугари, Кумани и Татари. Временом су постали самостални у односу на видинског кнеза и бугарског цара.
Дрман и Куделин су често нападали своје западне суседе, Краљевину Угарску и српску државу краља Драгутина. Стекавши 1284. године Београд са Мачвом, бивши српски краљ Стефан Драгутин постао је сусед Дрмана и Куделина. У исто време, Угарска је предузела поход против браничевских господара, али није успела да их савлада, а током наредних година дошло је до проширивања сукоба, пошто су Дрман и Куделин интензивирали упаде у области под угарском и српском влашћу. Током 1285. године, угарске и српске снаге су поново покушале да савладају Дрмана и Куделина, али без успеха, након чега су браћа похарала Драгутинове области. Борбе су настављене све до 1291. или 1292. године, када је дошло до заједничког похода Драгутина и Милутина против Дрмана и Куделина. Српски архиепископ Данило II у Житију краљева и архиепископа српских бележи да је Милутин је притекао брату у помоћ, након чега је здруженим снагама остварена победа, чиме је Браничево дошло под српску држану власт. Дрман и Куделин су страдали у овом походу или су избегли, пошто се се након слома не помињу у историјским изворима. Порази Дрмана и Куделина довели је до неуспешних напада видинског кнеза Шишмана (оснивача бугарске династије Шишман) на Краљевину Србију. У противнападу, краљ Милутин је заузео Видин и приморао Шишмана на склапање мира, који је укључивао и Шишманову женидбу ћерком Милутиновог великаша, жупана Драгоша.
Види још
Браничево (област) Кучево (област) Кучевско-браничевска бановина Сремска држава краља Драгутина Краљевина Србија (средњи век) Историја Србије у средњем веку Растислалићи Српско Подунавље
Референце
Литература
Категорија:Умрли 1291. Категорија:Бугарско племство Категорија:Бугарски средњовековни владари Категорија:Друго бугарско царство Категорија:Србија у 13. веку