Томас Џеферсон Хог (Стоктон, 24. мај 1792 — Лондон, 27. август 1862) био је британски баристер и књижевник, најпознатији по свом пријатељству са енглеским романтичарским књижевником Персијем Биш Шелијем. Хог је одрастао у Дараму, али је највећи део живота провео у Лондону. Шели и он спријатељили су се током студија на Оксфорду и остали блиски све до Шелијеве смрти. Током времена проведеног на Оксфорду, они су сарађивали на неколико књижевних пројеката, што је кулминирало њиховим избацивањем са универзитета након објављивања једне контроверзне расправе. Они су остали пријатељи, али је њихова веза повремено била напета због Хогове привлачности код жена које су биле у љубавној вези са Шелијем.
Хог је постао баристер и упознао Џејн Вилијамс, која се спријатељила са Шелијем кратко пре његове смрти. Џејн је постала Хогова ванбрачна супруга и они су имали двоје деце. Породица је живела у Лондону, иако је Хог због своје правне каријере често морао да путује далеко од куће.
Док су живели у Лондону, Хог се упознао са неколико познатих писаца и објавио пар својих књижевних дела. Током већег дела свог живота Хог је студирао грчку књижевност, па је у овом периоду објавио пар чланака на ту тему, међу којима су два нашла своје место у енциклопедији Британика. Већина фикције коју је написао није прошла толико запажено. Његово најпознатије књижевно дело било је Живот Персија Шелија (), незавршена биографија поменутог песника. Иако књига представља добро истражену и темељну слику Шелија као младића, била је критикована зато што га представља у негативном светлу.
Хог је био веома добро повезан са виговцима. Добио је задатак владине комисије за општинске корпорације и постао ревизни баристер. Његова правна каријера била је умерено успешна, али је често био фрустриран неуспехом у постизању циља да постане професор или судија. Упркос томе, он је успео да обезбеди своју породицу захваљујући приходима од своје правне каријере.
Биографија Детињство и младост Томас Џеферсон Хог био је најмлађе од шесторо деце Џона и Пруденције Хог. Име је добио по деди по оцу, док је средње име добио по презимену бабе по оцу. Џонов отац био је син богатог бизнисмена, док је Пруденцијин отац био велшки свештеник. Иако је Џон учио за баристера, он није имао прописну правну праксу. Уместо тога, он је своје време посветио управљању имањем и служећи као судски службеник. Породица је живела на џорџијанском имању познатом као Нортон Хаус, смештеном на око три километра од Стоктона.
Као младић, Томас Џеферсон је читао много књига, укључујући и Изгубљени рај, Тристама Шендија и Џонсонов живот. Хог је од свог оца научио грчки и латински. Сваког лета, породица би изнајмила кућу у Ситон Каруу, где је Хог често ловио, пецао рибе и јахао коња. Похађао је припремну школу у Ферибриџу четири године, пре него што је, са 12 година, уписао школу у Дараму, коју су такође његов отац и његов деда похађали.
Оксфорд мини|десно|200px|Портрет Персија Биш Шелија из 1819. године Године 1810. Хог је уписао Оксфорд, универзитет на ком је и његов отац студирао. Ту је упознао и спријатељио се са Шелијем током октобра исте године. Хог и Шели су често разговарали о књижевности и метафизици, имали заједнички презир према религији и оксфордском друштву и били уједињени у уверењу о слободној љубави и слободном мишљењу. Иако се Шелијев отац у почетку бојао да би Хогове идеје могле да покваре његовог сина, он се уверио у супротно када је сазнао да је Хог потицао из угледне породице.
Хог и Шели су сарађивали на памфлету „лажне револуционарне” поезије крајем 1810. године који је носио назив Постхумни фрагменти Маргарет Николсон () који су приписали самој Николсоновој. Она је била ментално нестабилна праља која је 1786. године покушала да ножем избоде краља Џорџа III. Њих двојица су такође заједно написали роман Ленора (), али нису успели да пронађу издавача који би објавио тако субверзивно дело.
Почетком 1811. године Шели и Хог су објавили дело О неопходности атеизма (), које је разбеснело оксфордске власти. Иако је било објављено анонимно, сумња о ауторству овог дела је ускоро пала на њих двојицу. Они нису желели ни да признају ни да порекну да је то дело било њихово, па су због тога били избачени са универзитета.
Јорк Након што је напустио Оксфорд, Хог је био послат у Јорк на приправнички стаж. Тимоти Шели, Персијев отац, био је бесан када је чуо да су избачени са универзитета, али Џон Хог није био толико вољан да дисциплинује свог сина, нити да му забрани да настави пријатељство са Шелијем. Пруденција Хог, која је била евангелистички хришћанин, била је шокирана када је сазнала да је њен син промовисао атеизам. Она се додатно наљутила када је сазнала да је њен син постао вегетаријанац, а ову одлуку сматрала је Шелијевим лошим утицајем на њеног сина.
Хог је након тога нашао посао у једној адвокатској канцеларији у Јорку. Перси Шели је првобитно намеравао да га посети, али је променио своје планове током пролећа 1811. године, након што се заљубио у младу жену по имену Харијет Вестбрук. Шели је одувек био против институције брака, али му је било јако стало до Харијет и бојао се да ће га она оставити уколико се не венчају. Хог је више пута објашњавао Шелију да је брак представљао најбоље Харијетине намере. Шели је на крају био убеђен и побегао је са Харијет у Единбург.
Током јесени исте године Хог је посетио брачни пар у Единбургу, који је у великој мери уживао у животу. Хогу је убрзо Харијет постала веома привлачна и проводио доста времена са њом кад год је Шели морао да пише у самоћи. Хог је на крају рекао Харијет о својим осећањима, али га је она учтиво одбацила и почела да чита романе са моралним темама наглас у његовом присуству.
Након шест недеља проведених у Единбургу, Хог је морао да се врати у канцеларију у Јорку, а Шелијеви су одлучили да му се придруже и проведу неко време у том граду. Током октобра 1811. године, Шели је морао отпутује у Лондон како би посредовао у сукобу између његовог оца и ујака. Харијет је остала са Хогом, који је ускоро направио још неколико безуспешних романтичних покушаја да је заведе. Харијетина мајка је убрзо сазнала да је њена ћерка остала да живи сама са Хогом, па је послала Харијетину сестру да живи са њима. Након Шелијевог повратка, Харијет му се жалила како се Хог опходио према њој. Перси је био увређен, али је ипак остао у пријатељским односима са Хогом. Узнемирен забринутошћу коју су осећале његове цимерке, Перси је изненада одлучио да напусти Јорк заједно са Харијет и њеном сестром. Хог му је касније послао низ љутитих писама у којима се жалио на начин на који се Шели опходио према њему. Шели је у својим одговорима тврдио да и даље вреднује слободну љубав, али је морао да оде како би смирио Харијет. Хог и Шели су након тога разменили велики број емотивних писама током наредна два месеца, али су онда престали да комуницирају готово наредних годину дана.
Године 1811. Хог је написао авантуристички роман под називом Мемоари принца Алексеја Хајматофа. Објавио их је анонимно, уз тврдњу да је дело превео са латинског језика на захтев принца Хајматофа, а аутор оригиналног дела био је Џон Браун. Књига се није продавала баш добро, а каснији критичари су приметили сличност између Хајматофа, као књижевног јунака, и Персија Шелија. Шели је написао углавном позитивну рецензију књиге која је била објављена у часопису Критички преглед током 1814. године, али је критиковао аутора због промовисања „промискуитетне банбрачне заједнице”, очигледно прикривену напомену Хоговим покушајима да заведе Харијет.
Студије права мини|лево|200px|Портрет Мери Шели из 1820. године Хог се, на пролеће 1812. године, преселио из Јорка у Лондон како би студирао права. Покушао је да прикрије своје политичке ставове од другова из разреда и проводио доста времена учећи права и читајући грчку књижевност. Следеће, 1813. године, Хог се помирио са Шелијевима након што су га они посетили у Лондону. Они су остали у контакту пошто је пар наставио своје путовање преко Велса до Ирске. Априла 1814. године Хог је отишао у Ирску с намером да развесели Шелија који се у писмима жалио да живи у сиромаштву. Шелијеви нису примили последње Хогово писмо које је послао пре поласка за Ирску па су напустили Даблин пре него што је он стигао. У немогућности да их пронађе, вратио се кући. Ипак, Шели је убрзо дошао у Лондон па су се ту срели.
У лето 1814. године, Хог се први пут срео са Мери Вулстонкрафт Годвин приликом посете Вилијаму Годвину са Шелијем. Ускоро је Хог чуо да је Шели напустио Харијет и да је побегао са Мери у континентални део Европе. Они су се вратили касније те године и Хог је поново био представљен Мери новембра 1814. године. Иако је у почетку била хладна према њему, Мери је убрзо почела да ужива у његовим све чешћим посетама. Хогу је убрзо Мери постала веома атрактивна, а када је Перси сазнао за његова осећања према Мери, он је њих двоје охрабривао да имају аферу, која би била експресија слободне љубави. Мери је такође вредновала слободну љубав и у почетку је била заинтересована за ту идеју, док није сазнала да је трудна.
мини|десно|Ли Хант Шелијеви су се лета 1815. године преселили у Виндзор, где их је Хог посећивао кад год му је посао то дозвољавао. Они су отпутовали за континенталну Европу поново маја 1816. године, а Хог је наставио своје посете њима након њиховог повратка, али им није више био толико близак као некад. Ово је делимично било због његове непријатности са Мери, која је била преокупирана својим напорима да заврши Франкенштајна. Перси и Хог су ипак успели да убеде Мери да оде са њима на оперу у неколико наврата.
Перси је убрзо одлучио да напусти Енглеску и отпутује у Италију, с намером да побољша своје здравље, упркос Хоговим напорима да га одврати у тој намери. Шели је често позивао Хога да се придружи њему и Мери у Италији, али он то никада није учинио.
Џону и Пруденцији Хог било је драго кад су чули да су Шелијеви напустили Енглеску, надајући се да ће њихов син постати конзервативнији у Шелијевом одсуству. Они су били разочарани његовим континуираним одбацивањем њихових тористичких политичких ставова, али је он ишао са њима у цркву током његових посета њима и није више био вегетаријанац. Они су такође били забринути због Хогове сарадње са радикалним издавачем Лијем Хантом и његовим кругом пријатеља. Посредством Ханта, Хог је упознао неколико чланова лондонских књижевних кругова, укључујући Томаса Лава Пикока, Чарлса Ламба и Валтера Кулсона. Хог је такође упознао Џона Китса, који му је дао копију своје прве збирке песама.
Хог је 1817. године позван у адвокатску комору и понуђен му је посао адвоката у Нортамберланду и Дараму. Он је у том периоду често посећивао своју породицу, са којом је тада био у добрим односима. Његова резервисана личност показала се као препрека за његову каријеру, па је остао завистан од финансијске помоћи свог оца. Наставио је да студира грчки, и један чланак о Апулеју који је он написао објављен је у трећем издању часописа Либерал 1822. године. Рад који је послао за четврто издање часописа био је одбијен, што је изазвало његов презир према уредницима.
Џејн Вилијамс мини|десно|Портрет Џејн Вилијамс из 1822. године Године 1823. Хог је упознао Џејн Вилијамс када је њих двоје било у посети Шелијевом пријатељу Џону Гизборну, супруга Марије Гизборн. Џејн и њен невенчани супруг Едвард Елеркер Вилијамс били су Шелијеви цимери непосредно пре његове смрти. Едвард Вилијамс и Шели погинули су током несреће на броду, остављајући Џејн саму са двоје мале деце. Хог се убрзо веома заљубио у њу. Они су се редовно виђали у домаћинству Гизборнових током јесени и ране зиме 1823. године. Децембра те године он се вратио у Северну Енглеску да би посетио своју породицу. Док је био тамо, почео је редовно да пише Џејн. Идућег пролећа он ју је стално посећивао у кући њене мајке и они су често дуго шетали заједно. Марта месеца исте године она се иселила из мајчине куће и купила себи кућу, што јој је омогућило да се још чешће виђа са Хогом.