Ликовна уметност Словака у Србији

250px|мини|Галерија наивне уметности у Ковачици Ликовна уметност Словака у Србији један је од најзначајнијих и најбогатијих сегмената савремене културе ове националне заједнице са најдужом традицијом на простору Балкана. Ликовна уметност Словака у Србији има дугу традицију и зачета је у 19. веку.

У првим деценијама 21. века у Србији ствара више од тридесет словачких академских ликовних уметника. који профилишу савремени ликовни живот словачке националне мањине у Србији.

О организованом ликовном животу овдашњих Словака у прошлости и данас може се говорити у случају 36 географских места, која се налазе у сва три војвођанска региона - у Бачкој, Банату и Срему. Највећи ликовни центри словачке заједнице у Србији данас су Бачки Петровац у Бачкој, Стара Пазова у Срему и Ковачица у Банату. Док су најважније установе ликовне културе Словака у Србији данас Галерија Зуске Медвеђове и Галерија Карола Милослава Лехотског у Бачком Петровцу, Матица словачка у Србији, Галерија наивне уметности у Ковачици и Музеј војвођанских Словака.

Историја Ликовна уметност Словака од непризнатог до признатог Рођени у земљи Србији као мањина Словаци су свакодневно, што скривено, што јавно, што намерно, што ненамерно, били изложени одређеним психичким пресијама и много дубље су осећате све неправде и сумње које су изрекнуте или написане о мањинама у Југославији и Србији. У таквим условима они су настојали да сачувају свој културни идентитет и на томе су непосредно радили једним делом и у ликовном стваралаштву. И тако је временом њихово ликовно стваралаштво постало схваћено, признато и прихваћено од већински народа у Југославији и Србији као део своје културне баштине. Словаци у Србији су званично призната национална мањина, чија национална права у домену културе, образовања, информисања, као и службене употребе језика су званично призната у Републици Србији. Они су населили Војводину у осамнаестом и деветнестом веку са територије данашње Словачке. Први досељеници из области око Татри доселили су се у Бачку за време владавине Карла VI. Око 1720. године. прво су се населили у Бајши, око 1740. Бачком Петровцу и Футогу, а за време Марије Терезије 1742. године у Бездану. Неки су касније прешли у Срем, у коме се 120 породица 1760. населило у Селенчи, али су се касније неки од њих преселили у Стару Пазову.Бабиак, Јан. Словаци у Банату, Зборник радова: Банат кроз векове. Слојеви културе Ба­ната. Београд: Вукова задужбина. 2010.

У новој средини Словаци су основали властита села, или су насељавали већ основана насеља у којима су живели Срби, Немци, Мађари, Румуни и други народи. Ипак, у свим миграцијама они наилазе на опустошену земљу, чијем ће се култивисању посветити кроз неколико генерација. Досељеничке заједнице биле су етнички прилично хетерогене, тако да је очување сопствених културних традиција и друштвених норми које су донели из претходне домовине имало приоритет у свакодневном животу. И поред тога што се досељено словачко становништво брзо прилагођавало новим условима живота, оно је доласком у војвођанску равницу пренело са собом и део своје духовне и материјалне културе, која их је по својим особеностима одвајала од затеченог становништва.Bosić, Mila, Pregled slovačke narodne nošnje u Vojvodini, Savetovanje o tradicionalnoj kulturi Slovaka u Vojvodini. Beograd: Etnografski institut SANU i Novi Sad: Društvo slovakista Vojvodine, 1970.

Тако је настала и кроз три века се развијала и аутохтона ликовна уметност Словака на тлу данашње Србије, зачета средином 19. века.Црњански, Катарина. Словаци у Војводини, Зборник радова: Положај националних мањина у Србији, Научни скупови САНУ, књ. 30 (2007).

Аутохтона ликовна уметност Словака у Србији Међу првим словачким ликовним уметницима, рано преминулим, наводе се Јан Рохоњ (1819—1945) и Франтишек Јесенски из Кисача (1842—?). Док ликовни радови Јана Рохоња нису сачувани, или ни један до сада није познат., Јесенски је за собом оставио, у приватном власништву сачуване цртеже, међу којима најстарији датира из 1857. године. лево|мини|Бенјамин Рајс (1841-1873), Пејзаж Међу најстаријим сачуваним сликама (на којој је представљен пејзаж) налази се слика коју је насликао је почетком 60-тих година 19. века Бенјамин Рајс, као аматер, рођен у Бачком Петровцу 1841. године. Слика се данас налази у Галерији „Зузке Медведјове” у Бачком Петровцу.

Први словачки уметник који је (кратко) живео и стварао у Београду у првој половини 19. века био је Јозев Божатех Клеменс (1817—1833). У Београд је допутовао на позив Јанка Шафарика 1855. године и у њему радио као ликовни педагог и вајар. 200px|мини|Кирил Кутлик оснивач Прве српске цртачке и сликарске школе 200px|мини|Карол Милослав Лехотски један је од најзначајнијих словачких сликаре с почетка 20. века у свеукупним словачким размерама Крајем 19. века у Београд је дошао и стварао Кирил Кутлик (1869—1900) оснивач Прве српске цртачке и сликарске школе, коју је лично водио од 3. септембра 1895. године па све до своје смрти, и поред препрека од стране неких домаћих уметника и Министарства школства од којег није добио финансијску помоћ. Пре Кирила Кутлика, почев од 1845. године, било је неколико неуспелих покушаја за оснивањем уменичке школе у ​​Београду, међутим Цирилу Кутлику је то првом пошло за руком. Интересовање за школовањем показало је 80 студената, од којих је 30 похађало наставу. Међу њима школовање је започела и прва генерација српских сликара модерниста.

Након Кутликове смрти Српске цртачко-сликарска школа није престала са радом, јер су је откупили Риста и Бета Вукановић од Кутликове удовице. Знатно касније после Првог светског рата, Кутликова школа је прво била државна, да би 1937. године на њеним „темељима” у Београду основана Ликовна академија.

Први словачки школовани професионални академски сликар, са дужим животним и стваралачким веком и сачуваним бројнијим делима, био је Карол Милослав Лехотски, рођен на северу Бачке у Лалићу 16. новембра 1879. године. Један је од најзначајнијих словачких сликаре с почетка 20. века у свеукупним словачким размерама.

Школовање је завршио крајем 19. века, на Академији ликовних уметности у Прагу у класи Макса Пирнера и касније на бечкој академији. Лехотски је сликао и цртао међу војвођанским Словацима у Лалићу, Гложану, Илоку Бачком Петровцу, али и у Словачкој, нарочито у Мартину, и Чешкој у Прагу и другим моравским градовима. Умро је 4. марта 1929. год.ине у Брну, где је и сахрањен. На његовим сликама, уочава се импресионистичких утицаја и повећано интересовање за светлост. Овај утицај највише је присутан на пејзажима на којима доминирају елементи сецесијског декоративног симболизма, нарочито у уметниковом каснијем стваралачком периоду. Лехотски је био и одличан цртач и хиперсензитиван уметник.

Најбројнији радови Лехотског су пејзажи, док је у Србији сачуван највећи број портрета, који одсликавају изванредну портретску надареност уметника.

Прве словачке академске сликарке биле су Зуска Медведјова, Олга Гарај-Бабилон, Ана Маљах-Фајндовић, Ана Пиксиадес, Марија Червени и Јарослава Шимович.

Почетком 20. века у Београд је дошао словачки вајар Јан Конјиарек и постао један од први српских модерних вајара.

Зуска Медведјова (1897—1985), рођена у Бачком Петровцу, значајно је утицала на ликовни живот Словака у Србији између Првог и Другог светског рата. Школовала се, најпре приватно у Прагу код професора Енгелмилера, затим у Загребу и коначно на Академији ликовних уметности у Прагу код професора Јакуба Обровског и Макса Швабинског.

Галерије Значајну област културног наслеђа Словака у Србији чине галерије, у којима се чувају и излажу слике, скулптуре и друга уметничка дела словачких аутора из Србије.

Галерија наивне уметности у Ковачици

Најстарија установа овог типа је Галерија наивне уметности у Ковачици, која је под називом Галерија народних сликара основана још 1955. године под окриљем Дома културе „3. октобар”. Била је то уједно и прва сеоска галерија слика у тадашњој СФР Југославији.

За разлику од Галерије у Ковачице у којој своја дела стварају и излажу светски познати самоуки сликари наиве, у Бачком Петровцу развила се делатност академски образованих уметника. Управо због тога, галерије основане на територији Бачког Петровца носе имена првих словачких академских сликара у Србији: Галерија Карола Милослава Лехотског и Галерија „Зуске Медведјове”. Галерија „Зуске Медведјове”

мини|десно|250п|Галерија „Зуска Медведјова” у Бачком Петровцу Галерија која је основана у Бачком Петровцу 1981. године и постала центар ликовног живота Словака, у знак признања од 1991, носи назив Галерија „Зуске Медведјове”. У власништву Галерије је 828 екпоната Зуске Медведјове, од тога 367 уља на платну и цртежа, 33 необрађена уља на платну, 23 минијатуре, 13 скица аката, 28 студија у техници цртаћи угаљ, 223 скице и 141 студија - кроки. У власништву галерије су и дела 31 аутора, академских сликара, Словака, међу којима су Карол Милослав Лехотски, Ољга Гарајова - Бабилонова, Михал Кираљ, Јозеф Клатик..., као и 174 дела аматерске сцене и сликара наиве.

У Галерији „Зуске Медведјове” сваке године се организује Бијенале словачких ликовних уметника у Србији, на коме учествују искључиво академски образовни сликари, графичари и вајари. Захваљујући овом Бијеналу може се имати сталан увид у стваралаштво словачких уметника у Србији.

Галерија „Карол Милослав Лехотски”

Галерија „Карол Милослав Лехотски” један је од значајнијих изложбених простора Словачке националне мањине у Војводини.Sámuel Boldoký, Riaditelia Gimnázia v Petrovci 1919 – 2009, 2009 Báčsky Petrovec Галерија је основана у Бачком Петровцу 1989. године са трајним седиштем у згради Гимназије „Јан Коллар”. Галерију поред збирке чини стална изложбена поставка савременог стваралаштва војвођанских Словака, која је једина ове врсте у Србији и стога веома значајна за културу Војводине и Србије.

Галерија Звода за културу војвођанских Словака Галерија Завода за културу војвођанских Словака, која се налази се на Трифковићевом тргу у Новом Саду, основана је 2008. Од стране Скупштине АП Војводина и Националног савета словачке националне мањине у циљу очувања, унапређења и промоције културе војвођанских Словака.

Њена основна намена је да се превасходно бави изложбама словачких академских сликара, вајара, познатих наивних сликара и других уметника, али и одржавањем бројних градске и регионалне догађаје, попут изложби „Ноћ музеја”, изложбе „Дунавских дијалози” итд.

Стална изложбену поставку Галедије, аутора Павла Попа и Павла Чанија Галерије, чине портрети знаменитих историјски личности из словачке културе Војводине.

Сваке године почетком августа у овој галерији отвара се изложба уметничких дела познатих словачких сликара у оквиру словачких народних свечаности.

Приватне галерије 250px|мини|Галерија „Бабка Ковачица“ Галерија Бабка Ову приватну галерија наивног сликарства основао је 1991. године Павел Бабка који је слике ковачичке наиве излагао на следећим изложбама: ЕКСПО 92 Севиља, ЕКСПО 96 Лисабон, ЕКСПО 2000 Хановер, ЕКСПО 2006 Јапан, у Међународном монетарном фонду у Вашингтону, ОЕБС у Бечу, УНИЦЕФ-у у Женеви, УНЕСКО-у у Паризу итд.

У дугорочне пројекте Галерије „Бабка” спада и тежња њеног власника да се ковачичко сликарство уврсти у програме УНЕСКА. Галерија Јанка Магловског Галерија код јасли

Ову приватну галерија наивног сликарства основао је 2003. године у Бачком Петровцу, Јан Дорча. Она јеуједно била и уметнички кутак власника и културног посленика војвођанских Словака Јана Дорча све до његове смрти 2011. године.

Наивно сликарство Словака у Србији 250px|мини|Део Галерије наивне уметности у Ковачици посвећен делу Зузане Халупове

Ликовни живот словачке националне мањине у Србији испољава се и кроз наивно сликарство, које представља доминантну област културе по којој је словачка национална заједница у Војводини позната и на међународној сликарској сцени.