Томислав Тодоровић (Сибница, 11. октобар 1948) српски је вајар, редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, који је више од четири деценије, у континуитету, активан на српској уметничкој сцени. Дипломирао је вајарство 1972. године на Академији ликовних уметности у Београду.

20 самосталних и преко 500 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовао је у раду 43 уметничке колоније

Живот и каријера Дипломирао је вајарство 1972. године на Академији ликовних уметности у Београду. Студирао је вајарство у класи професора; Александра Зарина, Војина Стојића и Јована Кратохвила, код кога је 1974. године завршио и последипломске студије.

Од 1988. до 1993. године радио је као професор вајања у једној од најстаријих београдских установа културе у „Шуматовачкој“ улици на Врачару, Центру за ликовно образовање.

Од 1998. запослен је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, у звању редовни професор. Паралелно се бави излагачким и педагошким радом.

Живи и ради у Београду. Уметничко стваралаштво У основи вајарства Томислава Тодоровића препознаје се „здрава идеја по којој хуманизам уметничког дела не зависи од реалности уметничке форме, већ од њеног унутрашњег садржаја”.Сава Поповић,Вајар Томислав Тодоровић: Глава је центар света Вечерње новости, Издање од:09. новембра 2013

С једне стране, Тодоровићевог стваралаштва, су дела од бронзе и камена, а с друге - рад у последњих 15 година, у који он уноси нове материјале, теракоту и стакло. Тако настављајући своја ранија истраживања на пољу савремене скулптуре, и продубљујући их изражајним могућностима, Тодоровић све више ствара у теракоти и стаклу. И тако комбинујући ове материјале са другим материјалима, он са већом слободом и опуштеношћу варира идеју о материји, облику, простору, светлу.

Његова дела настала у првим деценије 21. века изведена су комбиновањем материјала (стакло, теракота, метал, алуминијумске фолија, дрво, пластика), које он моделује или префабрикује. Тако у широком распону кретњи од класичних скулпторских поступака до модернистички схваћене фигурације, уметник ствара конструктивне апстракције, које прате знаковне и симболичке промене.

А у тим поставкама Тодоровић са већом слободом и опуштеношћу варира кроз идеју о материји, облику, простору, светлу. мини|Скулптура Томислава Тодоровића на изложби у ГСЛУ у Нишу (2016) у којој је стуб један од основних елемент његове поставке Скулптуре Томислава Тодоровића налазе се у следећим најзначајним збиркама у Србији: Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду, Музеј Цептер у Београду, Музеја скулптуре у Краљеву, Музеја рударства и металургије у Бору. Његове скулптуре изведене у слободном простору налазе се у: Љубљани (скулптура у камену), Цазину - Острожцу (скулптура у камену бихациту), Ороњском – Пољска (три скулптуре у граниту), Даниловграду (скулптура у камену), Бору (пет скулптура у бронзи), Бајши код Суботице (скулптура у гвожђу, троделни асанблаж, коауторки рад са вајарем Славком Живановићем) и Пријепољу (скулптура у граниту).

Изложбе, ликовне колоније и симпозијуми Излагао је на 20 самосталних и преко 500 колективних изложби у СФР Југославији, Србији и иностранству.

Учествовао је у раду 43 уметничке колоније и симпозијума у Србији и иностранству (Ороњско-Пољска, у Даниловграду, „Бор-бакар“, „Тера“ Кикинда, „Мермер и звуци“ Аранђеловац...).

Награде и признања За успехе у вајарству награђиван је 24 пута, од којих су значајније награде: „Златно длето“, „Цртеж и мала пластика“, Бијенале минијатуре Горњи Милановац, „Простор 88...” Награда на „Јесењој изложби“ УЛУС-а, 2014. године Прва награда на Првом међународном бијеналу уметности „АРТиЈА“ у Крагујевцу.

Референце

Категорија:Рођени 1948. Категорија:Сопоћани Категорија:Српски вајари Категорија:Стипендисти Фонда младих