Заплањска котлина тектонска је потолина у Јужној и источној Србији, спуштена између кречњака Суве планине и пермских црвених пешчара и гнајисева Бабичке горе. У овој издуженој котлини, очувани су језерски седименти некадашњег Заплањког језера.Др Јован Ђ. Марковић, Географске области СФРЈ, Београд, 1966., Ова потолина је била насељена још у палеолиту, а према археолошким налазима (камених секира и ношева, врхова камених стрела, урни напуњених пепелом), и у неолиту. Пошто је кроз котлину пролазио и Цариградски друм, у време Османлија подручје је било насељено становништвом које је највише боравило у планинским деловима котлине. После ослобођења од Османлија насељавање котлине се непрестано одвијало до данашњих дана, када настаје стагнација у даљем развоју. Назив Према народном предању Заплањаца, који насељавају ову котлину Заплање је добило име по положају ове области. „Заправо, Заплањци су „планинци“, а пошто су „иза“ (или „за“) планина, то су „за-планинци“, односно Заплањци, те отуда и назив целог краја па и котлине - Заплање (Заплањска котлина)”.Др Д. Симоновић, Сељачка газдинства и кооперација, Ниш, 1970.,
Сви познати извори и сазнања Заплањаца говоре да Заплање носи име од досељавања Словена на ове просторе. На основу паралелизма да се Сува планина у средњем веку (6—7 век) звала Куновица закључује се да је и назив „Заплање“ створен још у 6-7 веку, са доласком Словена, и да је назив Заплање словенског порекла, као што је то и назив Куновица.
Положај и пространство Пружа се паралелно са западним гребеном Суве планине од северозапада ка југоистоку. С једне стране је оивичена са истока обронцима Суве планине, са севера обронцима Селичевице, са југа обронцима Крушевице и са запада обронцима Бабичке горе .Grupa autora, . In: Istorija Niša, knjiga I, Gradina, Niš Предиспонирана је раседима истог правца јер се налази тачно на тектонској граници између кристаластих маса и набраних група Западног Балканида у Југоисточној Србији.
Дугачка је око 40 km, а широка 7–8 km (просечно око 4 km). Овај простор ограђен је трима планинама и реком Јужном Моравом, тако да је њена површина има низине не само од 200 m надморске висине колико има и Ниш, па се његови терени дижу до 1808 m, колико износи највиши врх Суве планине-Трем.
Како је низијски део Заплањске котлине незнатан, може рећи да је она брдско-планинско подручје, у коме се брежуљци смењују са брдима, а ови са планинске стране и гребенима. Између брежуљака, брда и планинских страна расуто је више мањих или већих котлинских делова и заравни.
Од Доњег Душника до Равне Дубраве простире се Горње Заплање, док Доње Заплање обухвата остало подручје, односно од Доњег Душника до Прве Кутине.
Данас се Заплањска котлина најчешће идентификује као подручје општине Гаџин Хан. Ова општина заузима површину од 325 kм². Седиште општине удаљено је 18 km, а најудаљеније село Велики Крчимир 50 km од Ниша. Природне целине Шире посматрано географски или по народном веровању, постоје само две природне целине у оквиру садашње територије општине Гаџин Хан. Те целине су Доње Заплање, и Горње Заплање.
Доње Заплање Доње Заплање би обухватило подручје од Јужне Мораве преко Гаџиног Хана до села Тасковића. Централно насеље овог предела био би Гаџин Хан. Доње Заплање једним делом залази у Поморавље.
Горње Заплање Горње Заплање, обухвата два дела која су означен као Средње и Горње Заплање.
Средње Заплање - обухвата предео око Доњег Душника, при чему би ово насеље било главни центар.
Горње Заплање - обухвата нека насеља општине Бабушница : Завидинце, Остатовица, Штрбовац или још и Мало Боњинце, Велико Боњинце и Богдановац као и насеља општине Власотинце : Доњи Присјан и Горњи Присјан .Мастер рад Јоване Димитријевић: "Географске одлике Заплања" Јужна граница "ширег Заплања" би биле планина Велико Цртаво и Висока чука.
Географија Значајан елемент тектонског рељефа Заплањске котлине су планине, које захватају велико пространство. Планински венци окружују котлину и чине је морфолошки разноликим.
Геолошки састав Планине које је окружују различитог су геолошког састава, грађе и морфолошких карактеристика. Громадне планине које су део Родопске масе, претежно су изграђене од кристаластих шкриљаца и пружају се са обе стране Јужне Мораве, чинећи границу између великихморфотектонских целина.
Планине источне зоне припадају групи млађих веначних планина и одликују се разноврсним геолошким саставом и морфологијом. У њиховој грађи поред палеозојских шкриљаца, учествују кречњаци и доломити мезозојске старости. Зато су на њима заступљени различити облици рељефа, превасходно крашки.
Планине које читаво Јужно Поморавље одвајају од осталих морфотектонских целина припадају Средишњој зони громадних планина и котлина. То су Селичевица, Крушевица и Бабичка гора. Део котлине који залази у Балканску Србију представљен је Сувом планином.
Клима Клима је умерено-континентална у нижој зони котлине, са карактеристикама субпланинске и планинске климе на Сувој планини и Бабичкој гори.
На умерено-континенталну климу поред спољних фактора утичу и локални, унутрашњи фактори, од којих су најзначајнији правци пружања Заплањске котлине, гребена Суве планине, Крушевице, Бабичке горе и Селичевице, надморска висина, вегетација, као и повезаност Заплања са долином Јужне Мораве (преко Барбешке удолине), долином Нишаве (преко Гаџинханске котлинице) и долини Пусте реке, Лужнице и Власине (преко превоја Дубрава), и други.
У Горњем Заплању преовладава нешто оштрија умерено-континентална клима, док је у Доњем Заплању она нешто блажа. Хидрографска обележја Почев од села Личја, Заплањском котлином на северозапад тече Кутинска река, а Пуста река са притокама ка југоистоку. Узвишење између Личја и Крчимира је место развођа које упућује воде Кутинске реке и њених притока у слив Нишаве, а воде Пусте реке и њених притока у слив Власине док мањи број потока и речица око Остатовице и Завидинца иде у слив Лужнице (Лужница се низводно улива у Власину).
Педолошка обележја
Биљни и животињски свет Биљни и животињски свет је веома интересантан за ловце и бераче гљива и лековитог биља. Биљни свет Биље у Заплањској котлини је разноврсно, посебно лековито биље. Иако од дрвећа доминира храст сладун, цер, трн, дрен...у већим деловима шума дрвеће је помешано. На ободном планинском делу заступљена је буква, горун, храст и мање значајне врсте као што су јавор, јасен, дивља крушка и други. На Селичевици има доста леске која даје квалитетан лешник. Присутно је и доста врста шибља као што је трн, шипак, купина и друго.
На Сувој планини вегетација припада ксерофитној фацији сувих кречњака и плитког скелетног земљишта. То је вегетација слабе вредности са доста корова и налази се у стању закржљалости услед претеране испаше и суше. На вишим надморским висинама Суве планине доминира искључиво травна-сува степу. На овим деловима трава се преко лета осуши услед недостатка влаге, а при повољним условима она се поврати.
На Селичевици и Бабичкој гори услови су повољни зато што се терени налазе на кристаластим шкриљцима који се лако растварају, па је ерозија због тога чешћа.
У равничарском делу највише се гаје пшеница, кукуруз, јечам, овас и разне повртарске културе, а пре свега баштенске. На овом терену срећу се још и топола, трн, дивља крушка, багрем, храст, цер, и друго дрвеће.
Брежуљасти део терена котлине користи се за воћњаке, винограде, за овас, за пашњаке, а има и доста терена под шумом. У овом терену успева сво оно дрвеће које се налази и у равничарском терену, а у виноградима и воћњацима гаји се питомо дрвеће: крушка, трешња, јабука, орах, бресква, дуд, поред кућа још и јела, бршљан и др.
Друштвено географска обележја Становништво Становништво котлине је национално хомогено, са доминацијом српске етничке заједнице која учествује са 96,07% у структури становништва. Следи ромска са 2,83%, док остале етничке заједнице (Хрвати, Црногорци, Југословени, Бугари, Македонци, Руси) учествују са 1,1%.Књига 1, , Републички завод за статистику, Београд, фебруар.
Аутохтоно становништво чини 86,83%, док досељено становништво чини 13,17% од укупног становништва. У структури аутохтоног становништва (2002) доминира становништво које од рођења станује у истом месту (71,12%), а досељени са територије исте општине чине 15,71% од укупног броја становника. У структури досељеног становништва доминира становништво досељено из других општина Централне Србије (10,85%). Учешће становништва досељеног из покрајина је незнатно (0,35%) и досељеног становништва из бивших република СФРЈ (1,67%).Јавно предузеће Завод за урбанизам Ниш. „Просторни план подручја посебне намена Специјалног резервата природе „Сува планина“ до 2021”. Република Србија, Републичка агенција за просторно планирање. Приступљено 4. 5. 2012.
Старосна структура становништва је јако неповољна са тенденцијом сталног смањења број становника млађих од 19 година, (10,53% становништва). Становници од 60 и више година чине 53,08%. Просечна старост износи 53,3 година, и према стадијуму демографске старости територије, Суву планину карактерише најдубља демографска старост.Књига 2, , Републички завод за статистику, Београд, фебруар.
Привреда Пољопривреда Шумарство Лов и риболов мини|250px|Рибно газдинство, за узгој пастрмке на Душничком врелу Како у Заплању живи велики број животињских врста то је био предуслов да се на овом подручју организује ловна привреда. У овој грани привреде предњачи ловачко удружење које је од 1979. године познато под називом „Заплањка“ (након обједињавања два ловачка друштва: „Соко“ (Доње Заплање) и „Заплање“ (Горње Заплање)). Са седиштем у Гаџином Хану, удружење има 450 активних чланова. Газдује ловиштем „Заплање“ ловне површине 32.478 ha, у коме су стално гајене врсте дивљачи срна, дивља свиња, зец, фазан и пољска јаребица.
Риболов је развијен у Кутинској, Влашкој реци, Јужној Морави и другим водотоцима.
Обилни извори чисте планинске воде у Заплању, послужили су малим привредницима за изградњу рибњак и два рибна газдинство, оба на Душничком врелу.
Ловни и риболовни туризам није развијен.
Занатство 250п|мини|Кречарски занат у Заплању мини|250п|Дрвена запрежна кола која су се у двадесетом веку користила у Југоисточној Србији мини|250px|Стара воденица у Горњем Душнику У периоду владавине Османлија, од када датирају први писани статистички подаци, у Заплању су неговани готово сви занати који су били неопходни заплањским кућним задругама. Оно што се није могло урадити у оквиру кућне радиности у домаћинству, израђивале су занатлије у својим радионицама. Због велике репресије Османлијског феудалног система, више је одговарала активност у оквиру домаће, а мање у оквиру занатске радиности. На овај начин, у Заплању као и у другим деловима поробљене Србије, занатство се развило из домаће радиности, као што се из занатства, у фази развоја капитализма, у Заплањском крају развила и индустрија.
Савремено доба високе технологије и механизације угрозило је и бацило у засенак занатство и старе занатске струке у Заплању.
Међу најзначајнијим занатима који су се доминантно развили у заплањском крају за време и после ослобођењу од Османлијске власти били су:
Мутавџијски занат (плетење и ткање)
Грнчарски занат (производња предмета од глине) присутна је у Заплању почев од средњег века и била је под утицајем старобалканских и старословенских културних елемената, класичних култура, Византије и традиције Оријента. Ове форме заплањски грнчари „уградили” су у домаће производне могућности и ликовна схватања Српског народа, тако да су се новонастали производи заплањских грнчара кроз време стилски и духовно јасно издвајају од стваралаштва других народа из окружења на простору Балкана.