Питер БогдановичТомислав Гаврић: Енциклопедија филмских редитеља, Неа, Београд, 1995, A-Đ, pp. 140, под: Bogdanovich, Peter (Bogdanovič, Piter)Твртко Прћић: Транскрипциони речник енглеских личних имена: Богданович, НЕ Богдановић (; Кингстон, 30. јул 1939 — Лос Анђелес, 6. јануар 2022) био је амерички филмски режисер, сценариста, глумац, продуцент, критичар и историчар филма српског порекла. Припадао је генерацији „холивудског новог таласа” или „новог Холивуда”http://hcl.harvard.edu/hfa/films/2010janmar/bogdanovich.html у који се убрајају Вилијам Фридкин,-http://flavorwire.com/394993/flavorwire-interview-william-friedkin-on-the-controversial-legacies-of-the-boys-in-the-band-and-cruising/ Брајан Де Палма, Џорџ Лукас, Мартин Скорсезе, Мајкл Чимино, Франсис Форд Копола и други. Богдановичев најхваљенији и најуспешнији филм је Последња биоскопска представа-http://www.b92.net/tv/najava.php?id=336 из 1971.
Младост Рођен је у Кингстону у савезној држави Њујорк,-http://www.imdb.com/search/name?birth_place=Kingston,%20New%20York,%20USA-http://www.astro.com/astro-databank/Bogdanovich,_Peter-http://www.hudsonrivervalley.org/library/pdfs/peterbogdanovich.pdf у породици српског сликара-http://www.artandliving.com/aandlmagazine/index.php/nowmenu/connoisseur/717-borislav-bogdanovich и пијанисте Борислава Богдановића и аустријске Јеврејке Херме Робинсон.-http://www.encyclopedia.com/article-1G2-2587503242/bogdanovich-peter.html-http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/309749/Slavni-reziser-Piter-Bogdanovic-snima-film-o-svojim-precima-iz-Rume-http://www.listal.com/peter-bogdanovich-http://www.princeton.edu/~achaney/tmve/wiki100k/docs/Peter_Bogdanovich.html Питерови родитељи су у Америку дошли у мају 1939. бежећи од рата у Европи.-http://www.indiana.edu/~liblilly/lilly/mss/index.php?p=bogdanovich Пошто родитељи нису говорили енглески, малом Петру је пало у задатак да их научи, а најефикаснији начин био је одлазак у биоскоп, где им је преводио радњу филма.-http://www.seecult.org/vest/dan-bogdanovica-u-kinoteci Као младић био је опседнут биоскопом, па је годишње знао погледати и четири стотине филмова.-http://www.story.rs/vesti/svet-poznatih/21552-zivotna-prica-piter-bogdanovic-izvanredni-umetnik-maco-nevernik.html-http://www.celebritynetworth.com/richest-celebrities/directors/peter-bogdanovich-net-worth/ Године 1950. режирао је драму Клифорда Одетса Велики нож.Т. Гаврић: Енциклопедија филмских редитеља, pp. 140. Од 1954. до 1958. похађао је курсеве глуме код Стеле Адлер у Stella Adler's Theatre Studio.-http://www.stellaadler-la.com/ У то време глумио је на разним позоришним фестивалима.Т. Гаврић: Енциклопедија филмских редитеља.
Филмски критичар
Шездесетих година 20. века у њујоршким уметничким круговима постао је познат као уредник филмског програма Музеја модерне уметности.http://blogs.indiewire.com/theplaylist/r.i.p._producer_screenwriter_art_director_polly_platt_1939-2011 Од заборава је спасао пионире америчке кинематографије као што је Алан Двон. Посебно је анализирао филмове Орсона Велса (написао је књигу Филмско дело Орсона Велса) и Џона Форда (у књизи Зовем се Џон Форд. Ја правим вестерне). Био је под утицајем француских синеаста и филмских критичара (нарочито Франсоа Трифоа) окупљених око часописа Cahiers du Cinéma. Пре каријере редитеља, једно време је писао за часопис Есквајер.-http://www.frankdigiacomo.com/articles/2007/01/the_esquire_decade.php Чланке из Есквајера Богданович је 1973. објавио у књизи Pieces of Time.-http://www.goodreads.com/book/show/258283.Pieces_of_Time-http://news.google.com/newspapers?nid=1299&dat=19731129&id=8uJLAAAAIBAJ&sjid=MowDAAAAIBAJ&pg=5369,4442234
Селидба у Лос Анђелес и Роџер Корман
Богданович је одлучио да се бави режијом под утицајем француских новоталасоваца Франсоа Трифоа, Жана Лика Годара, Клода Шаброла и Ерика Ромера. Са тадашњом супругом Поли Плат одселио се у Лос Анђелес где је на једној биоскопској пројекцији упознао Роџера Кормана. Током разговора-http://movies.yahoo.com/news/interview-peter-bogdanovich-talks-meeting-roger-corman-181100750.html Корман је споменуо да му се допада рубрика о филму коју уређује за часопис Есквајер и понудио му је посао на филму који је он одмах прихватио. Он је урадио са Корманом два филма - Мете (Targets)-http://www.fest.rs/upload/documents/bilten/Bilten%20Br,2%20latinica.pdf-http://www.culturecourt.com/F/Hollywood/Targets.htm у којем је играо Борис Карлоф и "Voyage to the Planet of Prehistoric Women" (овај филм је режирао под псеудонимом Дерек Томас).-http://moria.co.nz/sciencefiction/voyage-to-the-planet-of-prehistoric-women-1968.htm Убрзо је одлучио да се врати новинарству. Позвали су га 1970. године из Америчког филмског студија да режира документарни филм о Џон Форду. Кроз новинарство је стекао пријатеља за читав живот - легендарног Орсона Велса. О њему је написао књигу - “Ово је Орсон Велс” (This is Orson Welles),-http://www.amazon.com/This-Is-Orson-Welles/dp/030680834X коју је објавио 1992. године. Велс га је увео на велика врата у свет уметности и много је утицао на његов редитељски рад. Почетком седамдесетих Орсон је имао финансијских проблема, а Питер му је помогао тако што га је позвао у своју вилу на Бел Еиру.
Три филмска хита
Када је са 32 године режирао филм “Последња биоскопска представа” добио је епитет “Нови Орсон Велс”-http://www.peoplequiz.com/biographies-32103-Peter_Bogdanovich.html и “Вундеркинд”.-http://www.sitemason.com/newspub/ddMaGs?id=32456 Филм је добио значајну пажњу публике и добро је оцењен од стране критичара, а такође је и номинован за Оскара.-http://www.seecult.org/vest/zlatni-pecat-bogdanovicu-http://www.imdb.com/name/nm0000953/awards Оскара за најбољу споредну женску улогу добила је глумица Клорис Личман, а Оскара за најбољег споредног мушког глумца добио је Бен Џонсон. Такође је заједно са Лери Макмартријем добио Бафта награду за најбољи сценарио. Касније је поново доживео успех филмом “Што те тата пушта саму?”-http://www.b92.net/tv/najava.php?id=2689, романтичном фарсом са Барбром Страјсенд и Рајаном О’Нилом. Филм је снимљен у стилу комедије 30-их Силом дадиља-http://www.cinemacity.org/silom-dadilja.film.2.htm?year=2011 (1938), и “Његова девојка Петко”-http://mojtv.hr/film/16230/njegova-djevojka-petko.aspx, режисера Хауарда Хокса. Филм је зарадио 66 милиона долара, и тако постао трећи најисплативији филм 1972. године, одмах после "Кума" и "Посејдонове авантуре“. Филм је Богдановичу донео епитет носталгичара и неокласичара. Он се држао гесла да од традиције треба узети најбоље и да је треба осавремењивати, а не догматски напуштати. Поменутим успесима још више је учврстио статус нове генерација режисера и са Френсис Форд Кополом и Вилијамом Фридкином основао је продукцијску кућу (Director’s Company). То је било уметничко одељење Парамаунта, где је уметницима давана потпуна слобода у оквиру лимитираног буџета. У оквиру компаније је снимљен и "Месец од папира"-http://www.filmski.net/filmovi/4153/mjesec_od_papira (1973). Радња филма, који је још једна његова ретро црно бела комедија, смештена је у доба Депресије. Татум О’Нил, ћерка Рајана О’Нила, добила је Оскара за најбољу споредну глумицу. Филм је био похваљен, а такође је постигао и велики успех на благајнама.
Неуспех у продукцији Постао је незадовољан оног тренутка када је био приморан да дели профит са својим колегама редитељима.
Њихова продукцијска кућа је израдила само још два филма, Кополин филм Прислушкивање (, номинован за најбољи филм 1974. године, заједно са филмом Кум 2) и Богдановичев филм Дејзи Милер. Филм је био неуспешан као и "At Long Last Love"-http://www.hitfix.com/blogs/motion-captured/posts/peter-bogdanovich-screens-new-cut-of-at-long-last-love-and-tells-story-behind-it (1975) и “Биоскоп за грош".-http://tv.aladin.info/3092-bioskop-za-gros На неколико година се повукао из рада, а затим се вратио и режирао нискобуџетни филм Свети Џек (1979). Филм није постигао велики успех, иако је био похваљен од стране критичара.-http://tvprofil.net/show/5685/saint-jack
Филм Дан када су се сви смејали и глумица Дороти Стратен
Наредни његов филм је романтична комедија под називом Дан када су се сви смејали,-http://www.24sata.rs/port/movie/127406 у којем је глумила Дороти Стратен, бивша манекенка, и Џон Ритер. Током снимања Богданович и Дороти су успоставили романтичну везу. “Најсрећнији тренуци мог живота су били са Дороти у Лондону, под дрвећем у близини Темзе”, сећа се Богданович.-http://www.mail-archive.com/[email protected]/msg33084.html Међутим у августу 1980. године, Пол Снајдер (Доротин супруг) убио је Дороти, а потом и себе.-http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:235783-Proklete-zecice Кад је Богданович чуо ту вест, пао је вриштећи на под: ”Кад је Дороти убијена, то је заиста била атомска бомба. Потпуно сам изгубио разум”. После тога посветио се писању и о својој вољеној особи је написао мемоаре под насловом Убиство једнорога, који су објављени 1984. године.
Због трагичног догађаја током снимања, филм касније није дистрибуиран. Из тог разлог откупљује филм од Твентит сенчури фокс-a и сам га дистрибуира. Та непромишљена одлука коштала га је пет милиона долара, па је 1985. године потпуно банкротирао. Имао је месечни приход од 75 хиљада долара а месечне трошкове од 200.000 хиљада долара.
Филм Маска и неслагање са продукцијском кућом
У Кану, 1985. године, приказан је филм “Маска”, са Ериком и Шер.-http://mojtv.hr/film/272/maska.aspx Филм је објављен у продукцији Универсала и био је предмет расправе између Богдановича и студија. Богданович је имао примедбу на то што је студио контролисао финансирање и коначну обраду филма. Тужио је своју сопствену продукцијску кућу Универсал Пикчрс због тога што у филму пева Боб Зегер, а не Брус Спрингстин - кога је он желео. Имао је притужбе да верзија филма није онаква какву је он желео. У Кану је био толики сукоб око филма да су одржали сасвим одвојене конференције за штампу. Верзија филма са песмама Брус Спрингстина, објављена је 2006 на ДВД-у.
У августу 1985. је доживео нервни слом. Отишао је у санаторијум северно од Лос Анђелеса. У санаторијуму није јео данима.
Запањио је свет оженивши се 1988. године са Лујзом, млађом сестром Дороти Стратен. Имао је тада 49 година, а она двадесет. У марту 2001. развели су се.
Године 1990. је снимио филм “Тексасвила”, али је тај филм на благајнама и од стране критике доживео неуспех. “Тексасвила” урађен је на диску и објављен 2005. године од МГМ. У међувремену је поново обрадио свој некадашњи филм “Последња биоскопска представа”. Од тада, његова измењена верзија је једина доступна верзија филма.
Године 1992. је урадио Филм "Ноисес Оф" - заснован на представи Мајкл Фрејна.
Године 1993. снимио је филм “Ситница звана љубав”. У том филму је глумац Ривер Финикс одиграо своју последњу улогу, јер је касније умро од дроге.
Богданович је 1997. поново банкротирао.
После банкротства постаје најпопуларнији амерички историчар и хроничар филма. Аутор је десетак књига о филму. Написао је књиге “Ко је доврага то направио”,-http://www.amazon.com/Who-Devil-Made-Conversations-Legendary/dp/0345404572 и “Ко је дођавола у њему”,-http://www.amazon.com/Who-Hells-Conversations-Hollywoods-Legendary/dp/0345480023 обе књиге су засноване на интервјуима легендарних холивудских глумаца и режисера.
Каснија каријера Године 2001. појављује се са филмом “Мјаукање Мачке”. У филму је реконструисао наводно убиство режисера Томаса Инса.[ Porodica Hearst "oprostila" Orsonu Wellesu za film "Građanin Kejn" posle 71 godine |] Богданович каже да је наводну причу о убиству Томаса Инса чуо од Орсона Велса (Велс је наводно ту причу чуо од писца Чарлса Ледерера). Наводно све се дешавало, током крстарења, на јахти богатог издавача Вилијема Рандолфа Херста 1924. Међу гостима су били Херстова бивша љубавница, глумица Марион Дејвис (у филму је глуми Кирстен Данст), и њен тадашњи љубавник, Чарли Чаплин. Тај филм представља Холивуд из доба немог филма. Филм је снимљен у врло кратком року, за свега 31 дан, у Берлину и Грчкој.