мини|десно|235п|Сиборг у својој лабораторији
Глен Теодор Сиборг (, IPA: ; , IPA: ; Ишпеминг, 19. април 1912. — Лафајет, 25. фебруар 1999) био је амерички хемичар шведског порекла којем је 1951. године допринос у синтетисању, открићу и истраживању десет трансуранијумских елемената донео Нобелову награду за хемију. Његов рад у овој области такође је довео и до настанка концепта актиноида те одређивања распореда серија актиноида у периодном систему елемената.
Сиборг је већи део своје каријере провео као едукатор и на Универзитету Калифорније (Беркли), где је био професор и — од 1958. до 1961. године — други канцелар универзитета. Саветовао је о нуклеарној политици десет председника САД — од Харија С. Трумана до Била Клинтона; био је председавајући Америчке комисије за атомску енергију — 1961. до 1971. године — где је заговарао комерцијалну нуклеарну енергију и мирну апликацију нуклеарне науке. Током своје каријере, Сиборг се залагао за повећање контроле над наоружањем. Потписник је Франковог извештаја и учествовао је у формулисању Договора о делимичној забрани нуклеарног тестирања, Договора о не-пролиферацији нуклеарних оружја и Договора о свеобухватној забрани нуклеарног тестирања. Веома је познат присталица научног образовања и федералног финансирања за неиндиректно истраживање. Пред крај Ајзенхауерове администрације, био је примарни аутор Сиборговог извештаја о академској науци, те — као члан Националне комисије за надмоћност у образовању председника Роналда Регана — кључни сарадник при писању његовог извештаја „Нација у опасности” (1983).
Био је главни или копроналазач десет елемената: плутонијума, америцијума, киријума, берклијума, калифорнијума, ајнштајнијума, фермијума, мендељевијума и нобелијума, те елемента 106 (који је за време Сиборговог живота постао његов епоним). Такође, открио је више од 100 атомских изотопа; приписују му се важни доприноси хемији плутонијума, још од када је суделовао у пројекту Менхетн у којем је помогао у екстракцијском процесу коришћеном за изоловање плутонијумског горива за другу употребљену атомску бомбу. На почетку каријере, био је пионир у нуклеарној медицини; открио је изотопе елемената са важном применом у дијагнози и лечењу болести, а најзначајнији је који се користи за лечење тиреоидне болести. Поред теоријског рада на развоју концепта актиноида, чији је резултат било смештање актиноидске серије испод серије лантаноида у периодном систему, постулирао је постојање супертешких елемената у серијама трансактиноида и суперактиноида.
Након што је 1951. године поделио Нобелову награду са сународником, физичарем Едвином Макмиланом (1907—1991), добио је око 50 почасних доктората и бројне друге награде и признања. Списак ствари названих по Сиборгу осим његовог атомског елемента и астероида садржи још ставки. Био је релативно плодан писац, потписавши око 50 књига и 500 чланака у часописима, углавном у сарадњи са другима. Једном се нашао у Гинисовој књизи рекорда, као особа са најдужом одредницом у књизи Ко је ко у Америци.
Одабрана библиографија
Референце
Опште референце
Литература
.
Спољашње везе
Биографија на сајту Националне академије наука Биографија и библиографски ресурси из Уреда за научне и техничке информације Анотирана библиографија на сајту Дигиталне библиотеке Алсос Званична биографија на сајту Нобеловог института Биографија канцелара на сајту Универзитета Калифорније у Берклију Хроника монументалног живота на сајту Лабораторије Лоренс Беркли Списак председника на сајту Америчке асоцијације за унапређивање науке Стаза на сајту Одељења за енергију Центар на сајту Универзитета у Северном Мичигену Медаља и симпозијум на сајту Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу Аудио-интервју са транскриптом (Стефан Груев; Гласови пројекта Менхетн, 1965) Видео-интервју са транскриптом (?; Картеров нови свет, 1986)
Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 1999. Категорија:Амерички хемичари Категорија:Амерички физичари Категорија:Амерички проналазачи Категорија:Технолози Категорија:Периодни систем Категорија:Пројекат Менхетн Категорија:Универзитет Калифорније Категорија:Чланови Краљевске шведске академије наука Категорија:Нобеловци за хемију Категорија:Амерички нобеловци Категорија:Инострани чланови САНУ