Класификација по поенима на Тур де Франсу једна је од другостепених класификација на етапној бициклистичкој трци, Тур де Франсу, за коју се поени добијају на крају сваке етапе и на пролазним циљевима у току етапе, а број поена који се додјељују зависи од типа етапе. Уведена је 1953. и сматра се такмичењем за спринтере јер равне етапе доносе највише поена, а спринтери се боре за поене на сваком пролазном циљу. Лидер у класификацији носи зелену мајицу у току етапе, а побједник на крају трке осим зелене мајице добија и новчану награду.

Класификација је инспирисала многе друге трке, укључујући и друге двије гранд тур трке, које су је увеле након Тура.

Први побједник је Фриц Шер, а рекордер је Петер Саган који је освојио седам пута, од чега пет заредом, док је Ерик Цабел освојио шест пута, свих шест заредом. Четири пута је побједник Тур де Франса освојио и класификацију по поенима, три пута Еди Меркс и једном Бернар Ино. Меркс је 1969. на свом дебију на трци, освојио Тур де Франс, брдску класификацију и класификацију по поенима, чиме је постао први возач који је освојио све три главне класификације.

Историја

мини|десно|Ерик Цабел освојио је класификацију шест пута заредом.

Након скандала на Тур де Франсу 1904. када су бројни бициклисти варали, директор Тура, Анри Дегранж је промијенио правила за 1905. када су се на крају сваке етапе додјељивали поени умјесто да се рачуна остварено вријеме и возач са највише поена на крају Тура је био побједник. Возачи се нису трудили у току етапа, возили су лагано до циља и онда се борили за поене, због чега је систем поново промијењен 1912. и враћено је рачунање генералног пласмана према оствареном времену.

На прослави 50 година Тур де Франса, 1953. систем по поенима је враћен као посебна класификација. Лидер у генералном пласману је носио жуту мајицу, па је и лидеру у класификацији по поенима додјељивана мајица, зелена, по спонзору, произвођачу косилица за траву, али је на захтјев спонзора промијењенљ у црвену 1968.

У почетку су бициклисти само добијали казнене поене јер нису завршили етапу на високој позицији, па је бициклиста са најмање поена био побједник класификације. Систем је промијењен 1959. према којем су бициклисти добијали поене за најбоље позиције и побједник класификације је бициклиста који сакупи највише поена. Године 1971. је успостављена класификација за поене на пролазним циљевима, која је укинута 1989. и од тада се поени освојени на пролазним циљевима рачунају у класификацију по поенима.

Класификација се сматра такмичењем за спринтере јер равне етапе доносе највише поена и најбољи спринтери се боре за побједу, али да би освојио класификацију, сматра се да бициклиста мора да буде и универзалан јер се доста поена осваја на брдским етапама, гдје се обично спринтери не боре за поене. Марио Чиполини је био један од најбољих спринтера свог доба, али није био у конкуренцији за освајање класификације због слабије вожње на планинским етапама због чега није завршио Тур де Франс ниједном у каријери.

Класификацијом је доминирао Ерик Цабел, који је освојио шест пута заредом у периоду од 1996. до 2001. Марк Кевендиш је 2009. остварио шест етапних побједа, али је у класификацији по поенима завршио на другом мјесту, иза Тора Хусховда, након чега је 2010. остварио пет побједа, а у класификацији по поенима завршио је поново на другом мјесту, иза Алесандра Петакија, а затим је 2011. остварио поново пет побједа и освојио је класификацију по први пут, након што је повећан број поена који се додјељује на равним етапама.

мини|лево|Петер Саган, седмоструки побједник класификације, на Тур де Франсу 2016.

Петер Саган је освојио класификацију пет пута заредом у периоду од 2012. до 2016. а у завршном спринту на четвртој етапи на Туру 2017. је лактом гурнуо и оборио Кевендиша, због чега је дисквалификован и тако онемогућен да изједначи рекорд Цабела од шест освојених класификација заредом. Рекорд од шест освојених класификација изједначио је на Туру 2018. гдје је такође поставио нови рекорд по броју освојених поена са 477. Године 2019. Саган је освојио класификацију рекордни, седми пут.

Године 2020. класификацију је освојио Сем Бенет, испред Сагана, поставши тако први ирски побједник након Шона Келија 1989. Године 2021. Марк Кевендиш је освојио класификацију по други пут, први пут након 2011, поставивши рекорд по најдужем раздобљу између двије побједе. Године 2022. класификацију је освојио Ваут ван Арт, који је сакупио 480 бодова и срушио рекорд Петера Сагана по броју бодова на једном Тур де Франсу. Исте године, Тадеј Погачар је завршио на трећем мјесту у класификацији са 250 поена, што је био најбољи пласман неког возача који се бори за генерални пласман од 1987. када је Стивен Роуч освојио Тур и завршио на другом мјесту у класификацији. Године 2023. Јаспер Филипсен је освојио класификацију са 377 бодова и четири етапне побједе, испред Мадса Педерсена са 258 бодова. Године 2024. Бинијам Грмај је освојио класификацију 33 поена испред Филипсена, чиме је постао први црни афрички побједник класификације по поенима на Туру. Погачар је те године остварио шест етапних побједа, углавном на планинским етапама на којима се додјељивао мањи број поена и завршио је на четвртом мјесту у класификацији по поенима. На Туру 2025. Џонатан Милан је освојио класификацију са двије етапне побједе, 78 поена испред Погачара који је остварио четири етапне побједе.

Након што је Погачар завршио на другом мјесту у класификацији 2025. организатори су повећали број поена који се додјељује на равним етапама са 50 на 70 за побједника.

Систем бодовања

Правила су се мијењала током година. Кад је класификација успостављена 1953. возачи су добијали казнене поене јер нису завршили на високој позицији, тако да је возач са најмање поена био побједник класификације. Касније, поени су се додјељивали за прве неколике позиције на свакој етапи, а затим је успостављено бодовање према типу етапе, гдје су равне доносиле највише поена, а возачи су такође могли да изгубе поене због кршења правила, због чега су неки возачи завршавали Тур са негативнним бројем поена.

Поени који се додјељују зависе од типа етапе, које су подијељене у четири категорије, равне које су класификоване као етапе без препрека, брдске које су класификоване као етапе са благо валовитим тереном, средње тешке планинске које су класификоване као етапе са валовитим тереном, планинске које су класификоване као етапе са јако тешким тереном и индивидуални хронометар. Организатори прије почетка трке у правилима означавају које се етапе сматрају равним, које брдским, средње тешким планинским и тешким планинским етапама. Равне етапе обично имају неки брдски циљ четврте или треће категорије или немају ниједан категоризовани успон. Средње тешке планинске етапе су етапе које имају неколико брдских циљева друге и треће категорије, а тешке планинске етапе су етапе које имају неколико брдских циљева прве и екстра категорије.

У случају изједначеног резултата на етапи, возачима се додјељују поени који би били додијељени тим завршним позицијама, а поени се дијеле са бројем такмичара који су учествовали у изједначеном резултату, при чему се добијени поени на тај начин заокружују на најближе пола поена. У случају да су возачи изједначени током трке или на крају, гледа се број етапних побједа, а затим број побједа на пролазним циљевима, док се као последња опција гледа позиција возача у генералном пласману.

Од 2026. повећан је број поена који се додјељује на равним етапама, као и број позиција за које се додјељују поени на равним етапама са 15 на 18.

Тренутни систем (2026—)

+Поени на трциТип123456789101112131415161718Датотека:Plainstage.svgРавне етапе70504035302624222018161412108642Датотека:Hillystage.svgБрдске етапе50302018161412108765432Датотека:Mediummountainstage.svgСредње тешке планинске етапе30252219171513119765432Датотека:Mountainstage.svgТешке планинске етапе20171513111098765432122pxхронометар201715131110987654321 пролазни циљеви252016141210987654321

2015—2025

Систем бодовања који се користио од 2015. до 2025.

Тип123456789101112131415равне етапе50302018161412108765432средње тешке брдске етапе30252219171513119765432тешке брдске етапе201715131110987654321хронометар201715131110987654321 пролазни циљеви201715131110987654321

2011—2014

Систем бодовања који се користио од 2011. до 2014:

Тип123456789101112131415равне етапе45353026222018161412108642средње тешке брдске етапе30252219171513119765432тешке брдске етапе201715131110987654321пролог/хронометар201715131110987654321 пролазни циљеви201715131110987654321

Прије 2011

Систем бодовања који се користио до 2011:

Тип12345678910111213141516171819202122232425равне етапе35302624222019181716151413121110987654321средње тешке брдске етапе2522201816151413121110987654321тешке брдске етапе201715131210987654321пролог/хронометар1512108654321 пролазни циљеви642

Побједници

Побједници класификације по поенима.

2026 Мадс Педерсен 2025. Џонатан Милан 2024. Бинијам Грмај 2023. Јаспер Филипсен 2022. Ваут ван Арт 2021. Марк Кевендиш 2020. Сем Бенет 2019. Петер Саган 2018. Петер Саган 2017. Мајкл Метјуз 2016. Петер Саган 2015. Петер Саган 2014. Петер Саган 2013. Петер Саган 2012. Петер Саган 2011. Марк Кевендиш 2010. Алесандро Петаки 2009. Тор Хусховд 2008. Оскар Фреире 2007. Том Бонен 2006. Роби Макјуен 2005. Тор Хусховд 2004. роби Макјуен 2003. Бејден Кук 2002. Роби Макјуен 2001. Ерик Цабел 2000. Ерик Цабел 1999. Ерик Цабел 1998. Ерик Цабел 1997. Ерик Цабел 1996. Ерик Цабел 1995. Лоран Жалабер 1994. Џамолидин Абдужапаров 1993. Џамолидин Абдужапаров 1992. Лоран Жалабер 1991. Џамолидин Абдужапаров 1990. Олаф Лудвиг 1989. Шон Кели 1988. Еди Планкарт 1987. Жан Пол ван Попел 1986. Ерик Вандерарден 1985. Шон Кели 1984. Франк Хосте 1983. Шон Кели 1982. Шон Кели 1981. Фреди Мартенс 1980. Руди Певенах 1979. Бернар Ино 1978. Фреди Мартенс 1977. Жак Екласан 1976. Фреди Мартенс 1975. Рик ван Линден 1974. Патрик Серку 1973. Херман ван Спрингел 1972. Еди Меркс 1971. Еди Меркс 1970. Валтер Годефрот 1969. Еди Меркс 1968. Франко Битоси 1967. Јан Јансен 1966. Вили Планкарт 1965. Јан Јансен 1964. Јан Јансен 1963. Рик ван Лој 1962. Руди Алтиг 1961. Андре Даригад 1960. Жан Гразик 1959. Андре Даригад 1958. Жан Гразик 1957. Жан Форестје 1956. Стан Окерс 1955. Стан Окерс 1954. Фердинанд Киблер 1953. Фриц Шер

Вишеструки побједници

Позиција Бициклиста Држава Број победа Године 1 Петер Саган 7 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2018, 20192 Ерик Цабел 6 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 20013 Шон Кели 4 1982, 1983, 1985, 1989 4 Јан Јансен 3 1964, 1965, 1967 Еди Меркс 1969, 1971, 1972 Фреди Мартенс 1976, 1978, 1981 Џамолидин Абдужапаров 1991, 1993, 1994 Роби Макјуен 2002, 2004, 20069 Стан Окерс 2 1955, 1956 Жан Гразик 1958, 1960 Андре Даригад 1959, 1961Лоран Жалабер 1992, 1995 Тор Хусховд 2005, 2009Марк Кевендиш 2011, 2021

По државама

Позиција Држава Број победа1. 212. 93. 84. 75. 56. 57. 48. 3 10. 2 13. 1

Види још

Генерални пласман на Тур де Франсу Брдска класификација на Тур де Франсу Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу Најагресивнији возач на Тур де Франсу Тимска класификација на Тур де Франсу

Референце

Литература

Спољашње везе Класификација по поенима на Тур де Франсу

Категорија:Класификације и награде на Тур де Франсу