Станиша Новаковић (Београд, 10. фебруара 1930 — 8. новембар 1992) српски је филозоф.
Биографија Дипломирао је филозофију 1954. године, а од 1961. је радио као истраживач у Одељењу за филозофију Института друштвених наука. Докторирао је 1964. године.
Од 1966. је био научни сарадник у Институту друштвених наука (од 1967. у Центру за социолошка истраживања). Од 1973. године је виши научни сарадник у Економском институту, где се бавио проблемом науке о науци. Од 1978. је ванредни, а од 1983. године редовни професор Опште методологије и Филозофије науке на Филозофском факултету у Београду. Био је на бројним усавршавањима у иностранству и објавио је преко десет радова у међународним публикацијама.
Часопис Theoria, vol. XL, бр. 4, 1997. 187-192. објавио је библиографију с 80 радова Станише Новаковића.
Дела Филозофске студије Проблем разграничења науке и метафизике у савременој емпиристичкој филозофији, 1965. Проблем метафизике у савременој аналитичкој филозофији, дисертација, 1967. Хипотеза и сазнање, 1984. Увод у општу методологију и историја методолошке мисли, 1994. Филозофија науке у првој половини XX века, хрестоматија текстова, 1998.
Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 1992. Категорија:Српски филозофи Категорија:Доктори филозофије