Генерални пласман је најважнији пласман на Тур де Франсу, јер је побједник генералног пласмана такође и побједник трке. Пласман се рачуна тако што се на времена возача остварена на првој етапи додају времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи добијају временску бонификацију од 10, 6 и 4 секунде, Од 1919. лидер носи жуту мајицу.

Рекордери по броју побједа су Жак Анкетил, Еди Меркс, Бернар Ино, Мигел Индураин и Тадеј Погачар са по пет побједа, док је Крис Фрум остварио четири побједе. Ленс Армстронг је освојио трку седам пута заредом, али су му резултати поништени због допинга.

Меркс је носио жути мајицу 95 пута, по чему је рекордер, док је Оно носио 75 пута, а Погачар 71 пут. Армстронг је носио жуту мајицу укупно 83 пута, али су му резултати поништени због допинга.

Историја

Побједник првог Тур де Франса носио је зелени повез за руку. Након другог Тур де Франса, правила су промијењена и лидер се није одређивао по времену, већ по бодовима. Такав систем користио се до 1912. након чега је враћено рачунање по времену.

Жута мајица је званично уведена 1919. а први носилац је Ежен Кристоф, који је мајицу носио 18. јула 1919. на етапи од Гренобла до Женеве. Боја је изабрана због жуте боје часописа -{L'Auto}-. Кристофу се није свидјело да је носи и жалио се да су навијачи имитирали канаринце кад год би он прошао.

На Тур де Франсу 1920. жута мајица није додјељивана до девете етапе, кад је поново представљена.

Белгијанац, Филип Тис, који је освојио Тур 1913, 1914. и 1920. изјавио је кад је имао 67 година, за белгијски часопис, да је награђен са жутом мајицом 1913. када му је организатор Тура Анри Дегранж, понудио да вози у обојеној мајици, али је Тис то одбио, изјавивши да, ако би био препознатљив, то би охрабрило друге да возе против њега.

Након Дегранжове смрти, његови стилизовани иницијали су стављени на жуту мајицу, првобитно на груди, а 1969. су премјештени на рукав, да би се направило мјесто за спонзора, компанију Вирлукс. Иницијали су враћени на предњи дио 1972. некад на лијевој, некад на десној страни, али су мачени 1984. да би направили мјесто за комерцијални лого. Компанија Најк је вратила иницијале 2003. као дио прославе стогодишњице Тура.

Оригиналне жуте мајице биле су конвенционалне. Возачи су морали да их облаче преко главе, на бини. Доста година су мајице прављене у ограниченој величини и многи возачи су се мучили да их обуку, посебно кад су били уморни или мокри. У 21. вијеку, мајице се праве у свим величинама, имају рајсфершлус позади и закопчавају се.

Правила

Тур де Франс и друге етапне бициклистичке трке су одређене по времену, на времена возача остварена на првој етапи додају се времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи добијају временску бонификацију од 10, 6 и 4 секунде,. Возач са најбољим временом у току трке је лидер Тура и добија жуту мајицу коју носи на наредној етапи, а возач са најбољим временом на крају је побједник Тура. Поред временске бонификације на циљу, вријеме може да се одузме због кршења правила, а од 2025. је укинуто правило по којем су се секунде бонификације додјељивале на одређеним пролазним циљевима.

Вишеструки лидери Тура

У почетним годинама Тура, вријеме се рачунало у минутима. Иако су их дијелиле секунде, неколико пута су возачи имали исто вријеме. Године 1914. прије него је додјељивана жута мајица, Филип Тис и Жан Росиј су имали исто вријеме. Након увођења жуте мајице 1919. двапут су водећи возачи имали исто вријеме. Први пут 1929. када је трка дошла до Бордоа, тројица су имала исто вријеме, Луксембуржанин Николас Франц и Французи Андре Ледик и Виктор Фонтан. Сви су возили у жутој мајици, али нико није успио да је задржи. Године 1931. Шарл Пелисје и Рафаеле ди Пако су имали исто вријеме и били су лидери.

Проблем вишеструких лидера је касније ријешен тако што је мајица давата возачу који је имао боље позиције у претходним етапама. Увођење кратког хронометра - пролога на почетку Тура 1967. значило је да ће возачи бити раздвојени секундама.

Без возача у жутој мајици

Неки возачи су одбили да обуку жуту мајицу на наредној етапи, када лидер трке није могао да стартује.

Године 1950. Швајцарац Фердинанд Киблер је возио у мајици националног шампиона, умјесто у жутој мајици, јер је лидер Фјоренцо Мањи напустио Тур са целим тимом, у знак протеста због пријетњи које је добијао од навијача.

Еди Меркс је 1971. одбио да обуче жуту мајицу након што је претходни лидер, Луис Окања пао на успону кол де Менте, у Пиринејима.

Холанђанин Јоп Зутемелк није обукао мајицу 1980. јер се дотадашњи лидер, Бернар Ино повукао због тендинитиса.

Године 1991. Грег Лемонд је возио без жуте мајице јер је Ролф Серенсен морао да одустане због пада.

Године 2005. Ленс Армстронг је одбио да обуче жуту мајицу након што је Дејвид Забриски напустио Тур због пада.

Године 2015. није било жуте мајице на седмој етапи. Тони Мартин је на шестој етапи пао, али је завршио и био је лидер, али није могао да стартује на седмој етапи и лидер је постао Крис Фрум, који је одбио да обуче жуту мајицу.

Првог дана Тура, допуштено је побједнику претходног Тура да носи жуту мајицу, али је тај избор остављен возачима, који га углавном не практикују. Побједник претходног издања традиционално стартује Тур са бројем 1, док његови сувозачи носи бројеве од 2 до 8. Лидери тимова обично носе први број у серији (11, 21, 31 итд.), али то не мора да значи да су то лидери за генерални пласман, јер неки тимови долазе са спринтером као лидером тима у борби за зелену мајицу.

На старту Тура 2007. није било ни жуте мајице ни броја 1, јер је побједник 2006. Флојд Ландис пао на допинг тесту након Тура и организатори су одбили да прогласе званичног побједника док се затвори случај. Дана 20. септембра 2007. Ландис је проглашен кривим за допинг и побједа је додијељена Оскару Переиру.

Године 2008. број 1 је дат Каделу Евансу, другопласираном из 2007. након што побједник Тура 2007. Алберто Контадор није могао да брани титулу, због несугласица између организатора Тура — -{ASO}- и његовог новог тима Астане, којима је било забрањено да учествују на трци.

Скандал у жутој мајици

Године 1978. Белгијанац Михел Полентир је постао лидер Тура након напада на Алп ду Езу, али је дисквалификован истог дана јер је покушао да вара на допинг тесту.

Године 1988. Шпанац Педро Делгадо је освојио Тур де Франс, упркос томе што је допинг тест показао да је Делгадо узимао дрогу, али му је било дозвољено да настави јер дрога није била на листи недозвољених средстава.

Данац Бјарне Рис, побједник Тура 1996. изјавио је 2007. да је користио дрогу те године. Рис је 2007. био спортски директор тима ЦСЦ и организатори Тура су га замолили да се држи подаље од трке те године.

Побејдник Тура 2006. Флојд Ландис, дисквалификован је годину након трке јер је пао на допинг тесту урађеном након етапе 17 и поступак против њега окончан је 20. септембра 2007. када је проглашен кривим за допинг и побједа на Туру 2006. је приписана Оскару Переиру. Ландис се на пресуду жалио суду за спортску арбитражу, али је пресуда донесена крајем јуна 2008. потврдила претходну. Ландис је неколико година касније признао да се допинговао.

Године 2007. Данац Мајкл Расмусен је избачен са Тура од стране свог тима, у тренутку када је био лидер, након што је утврђено да је покушао да избјегне допинг контролу раније током године. Расмусен је рекао да је био у Мексику, али је виђен да тренира у Италији. Касније је признао да се допинговао више од десет година.

Морис Гарен је освојио Тур де Франс прије него што је почела да се додјељује жута мајица, али је 1904. као побједник дисквалификован након што је утврђено да су он и остали водећи возачи варали. Ти докази су нестали 1940. заједно са остатком архиве Тура, када су премјештени на југ да би избегли Њемачку инвазију. Човјек који је као мали познавао Гарена, рекао је да је Гарен у старости признао да је ишао возом једним дијелом пута.

Године 2012. Ленсу Армстронгу је одезето свих седам побједа на Туру, од стране Свјетске бициклистичке уније -{UCI}-, а по извјештају америчке антидопинг агенције.

Рекордан број дана у жутој мајици

Возач који је највише пута носио жуту мајицу је Белгијанац Еди Меркс, који је мајицу носио укупно 95 дана, док му није рачуната етапа када је одбио да обуче жуту мајицу након што је Окања напустио трку. Ленс Армстронг је мајицу носио на укупно 83 етапе, али су му резултати поништени због допинга.

Највећи број возача који су носили жуту мајицу на једном Туру је осам, што се догодило 1958. и 1987.

Човек који је одбио жуту мајицу

Жута мајица се деценијама, као и све друге бициклистичке мајице, прави од вуне, јер се сматра да пружа најбољу и топлоту и апсорпцију. Вез је био скуп и једино што је смјело да стоји на мајици су слова Х и Д, иницијали Анрија Дегранжа (). Возачи додају име тима за који возе или име професионалног тима за који возе ван Тура (у годинама када су на Туру били национални тимови) тако што иглом прикаче са предње стране штампану тканину.

Како синтетички материјал није постојао на начин да би се могла направити цијела мајица, синтетички конац је додат 1947. пратећи долазак компаније Софил као спонзора. Софил је производио вјештачко предиво.

Возачи, посебно Француз Луизон Бобе, вјеровали су у чистоћу вуне. Бобе је инсистирао на томе да је бициклистима потребна вуна за дуге дане знојења по врућини и прашини, због хигијене. Због вјештачких материјала, возачи се више зноје и у току свог првог Тур де Франса, Бобе је одбио да носи мајицу у којој је представљен. Компромис није био могућ и Жак Годе, тадашњи директор Тура, морао је да натера Софил да направе нову мајицу преко ноћи. Лого је био видљив, али није било фабричког материјала.

Спонзори

Први спонзор жуте мајице била је компанија Мико од 1971. до 1983. Од 1984. до 1986. спонзор је била компанија Бананија.

Тренутно, спонзор је француска банка, креди Лион () од 1987. Банка је комерцијални партнер Тура од 1981. Победник сваке етапе добија играчку лава.

Креди Лион је 2003. прешао у власништво друге банке, креди Агрикол () и од 2005. се зове LCL. Иако је у власништву креди Агрикола, послују независно.

Види још

Списак побједника Тур де Франса Брдска класификација на Тур де Франсу Класификација по поенима на Тур де Франсу Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу Најагресивнији возач на Тур де Франсу Тимска класификација на Тур де Франсу

Референце

Цитирана библиографија

Спољашње везе Генерални пласман на Тур де Франсу

Категорија:Класификације и награде на Тур де Франсу