Раденко Лазаревић

Раденко Лазаревић (Стојник, код Аранђеловца, 28. август 1924 — Београд, 28. мај 2022) био је познати српски спелеолог. Завршио је Природно математички факултет, одсек Географија у Београду. Докторирао је 1959. године. Радио је као професор на Шумарском факултету у Београду, на Географском институту САНУ, у Савезном извршном већу (водопривреда), у Институту за Шумарство, од 1995. до 2007. на Природно математичком факултету у Бањалуци. Објавио је бројне књиге на теме спелеологије, глациологије, картирања ерозије, експерименталних истраживања водне ерозије, о клизиштима. Аутор је 170 научних радова из ових области, а урадио је више десетина спелеолошких пројеката и студија.Планета: спелеологија

Од 30. јануара 2020. године, доношењем Одлуке о уврђивању назива улица и тргова на територији Града Бора, једна улица у селу Злот носи назив по Раденку Лазаревићу због његовог значаја у истраживању и описивању пећина у Злоту.

Биографија Детињство је провео у шумадијском селу Стојник смештеном између планина Космај и Букуља, где је стекао прва знања о природи, а и географији у сеоској основној школи Вук Караџић. Прве кораке живота научио је од оца Бошка и мајке Ангелине. Највећи утисак на цео његов будући живот оставио је деда Лазар, учесник Првог светског рата. После основне школе, завршене у родном месту, даље школовање је наставио у Београду. Географски одсек Природно-математичког факултета (специјалност геоморфологија), завршио је 1950. године, са просечном оценом 9,72. Докторирао је на истом факултету, 3. јула 1959. године. Од септембра 1944. године учествовао је у НОБ, а демобилисан је 1946. године. У току студија био је запослен у Централном већу Народне омладине Југославије, а затим у Географском институту Српске академије наука и уметности, као приправник-асистент за геоморфологију. У новембру 1957. године, запослио се у Савезној комисији за водопривреду, са звањем геоморфолог, а од 1963. године у Савезном секретаријату за пољопривреду и шумарство. Од марта 1966. године. налази се у Институту за шумарство и дрвну индустрију, Одељење за ерозију и мелиорације у Београду и то прво у звању научног сарадника, а од јануара 1975. године у звању научног саветника. Априла 1962. године изабран је за хонорарног доцента, за предмет Геоморфологија са хидрогеологјом, на Одсеку за ерозију и мелиорације Шумарског факултета у Београду, а од 1966. године је ванредни професор и ради до октобра 1975. године. Од средине 1968. године до средине 1973. године, био је руководилац Одељења за ерозију и мелиорације, а затим до октобра 1974. године, вршилац дужности управника Завода за ерозију, искоришћавање шума и прераду дрвета. У звању научног саветника радио је до августа 1989. године, када је пензионисан. Одговорни је уредник Стручно-информативног билтена "Ерозија". Организовао је 12 међународних студијских путовања бујичара Југославије. 1948. године, професор Сима М. Милојевић га је повео у истраживања Никшићког поља. После само једног дана боравка у Граховском пољу, Раденко Лазаревић је скупио довољно материјала за свој први научни рад, публикован већ следеће 1949. године у Гласнику Српског географског друштва. Када је 1950. године објављен и његов други рад из студентског периода, под насловом "Рељеф Никшићког поља", Раденко Лазаревић се већ био определио за геоморфологију. Следећих десет година се бавио проблемима регионалне геоморфологије и био је под великим утицајем "школе" професора др Петра Јовановића, којег је изузетно ценио као научника и човека. Објавио је монографију о урвинама и почео свестрано да се бави проблемом водне ерозије. Драгоцено искуство, стечено у непрекидној сарадњи са праксом, Раденко Лазаревић је пренео на млађе генерације, објавивши универзитетски уџбеник из геоморфологије.Др Раденко Лазаревић добитник медаље Јован Цвијић Гласник Српског географског друштва, свеска LXXI, бр. 1, стр. 3-13, Београд, 1991.

Научне, стручне и друштвене активности

Раденко Лазаревић је био потпредседник Српског географског друштва и један од организатора 10. конгреса географа Југославије у Београду. Са рефератима је учествовао на великом броју научних и стручних скупова. Његова предавања у Српском географском друштву, где ретко које године да није иступао, увек су била актуелна, занимљива и добро посећена. Објавио је 10 научних монографија, 85 научна рада, један универзитетски уџбеник и 9 монографија. Оно што је написао а није објављено, заузело би полице читаве једне библиотеке. Доста је допринео развоју спелеологије и спелеотуризма код нас. Према његовим пројектима и под његовим непосредним надзором уређене су за туристичке посете пећине: Рајкова пећина код Мајданпека, Лазарева и Верњикица код Злота, Церемошња код Кучева, Рисовача код Аранђеловца, Петничка код Ваљева, Потпећка пећина код Ужица и Леденица код Босанског Грахова. Осим тога, урадио је пројекте за туристичко активирање још пет пећина (Равништарка код Кучева, Стопића пећина на Златибору, Ваганска код Шипова, Чађава код Босанског Грахова и Орловача код Сарајева).

Радови

Научни радови из геоморфологије Граховско поље, Гласник Српског географског друштва, св. 29, 2, с. 143-146, Београд 1949. Рељеф Никшићког поља, Зборник студентских радова Природно-математичког факултета, бр. 2, Београд 1950. Рељеф непосредног слива Дунава између Гроцке и Смедерева, Зборник радова Географског института САНУ, књ. 13, с. 165-190, Београд 1957. Слив Језаве, Раље и Коњске реке, Зборник радова Географског института САНУ, књ. 13, с. 95-164, Београд 1957. Азањска фосилна долина, Посебна издања Српског географског друштва, св, 18, с. 151-172, Нови Сад 1960.

Научни радови из спелеологије Пећина у селу Потпеће, Зборник радова Географског института САНУ, књ. 14, с. 103-135, Београд 1959. Пећина Топла пећ, Гласник Српског географског друштва, св. 64, бр. 1, с. 67-69, Београд 1964. Уређење пећина у туристичке сврхе, Осми југословенски спелеолошки конгрес (Борско језеро 1980), с. 147-154, Београд 1981. Заштита пећине Верњикице, Осми југословенски спелеолошки конгрес (Борско језеро 1980), с. 179-183, Београд 1981. Карактеристике и потенцијали пећина уређених за туристичке посете у СР Србији, Саветовање о изградњи склоништа, с. 1-12, Крагујевац 1981.

Научни радови из хидрографије и хидрологије Јадранско-црноморска вододелница у Динарској крашкој области, Зборник радова Института за шумарство и дрвну индустрију, књ. VIII, с. 127-175, Београд 1968. Ретензија и прерасподела вода у сливу Јасенице, на основу експерименталних истраживања, Ерозија, бр. 6, с. 29-42, Београд 1975. Watershed between the Adriatic and the Black Sea in the Dinaric karst region, Memoris of Serbian Geographical Society, v. 13, s. 53-57, Belgrade 1976 Подземне хидрографске везе на Дубашници (источни Кучај), Одбор за крас и спелеологију САНУ, књ. II, с. 37-54, Београд 1986.

Остали радови Перспективе географије, Гласник Српског географског друштва, св. 43, 1, с. 1-16, Београд 1963. Неки водопривредни проблеми слива Велике Мораве, Гласник Српског географског друштва, св. 45, 1, с. 25-42, Београд 1965. Географија и водопривреда, Гласник Српског географског друштва, св. 45, 2, с. 155-168, Београд 1965.

Уџбеници - монографије Геоморфологија (универзитетски уџбеник), с. 1-484, Београд 1975. Рајкова пећина, с. 1-115, Мајданпек 1975. (I издање), Београд 1988. (II издање), Београд 1983. (III издање) Потпећка пећина, с. 1-72, Ваљево 1988. Кучевска потајница, Београд 1991. Ледено Доба у Југославији и свету (рукопис)

Стучно-информативни радови Први број Билтена, Ерозија, бр. 1, с. 1-4, Београд 1970. I Стручна екскурзија и Саветовање југословенских стручњака за заштиту земљишта од ерозије и уређење бујица. Ерозија, бр. 1, с. 45-46, Београд 1970. II Стручна екскурзија и Саветовање југословенских стручњака за заштиту земљишта од ерозије и уређење бујица - Италија, Ерозија, бр. 2, с. 85-187, Београд 1971.

Научно-истраживачке студије и пројекти Преглед рељефа и хидрографије Динарске крашке области, с. 1-156, прилога 11 (за Савезну комисију за водопривреду), Београд 1958. Водопривредна основа слива Велике Мораве, св. I (Географски положај и геоморфолошке карактеристике) и св. III (допуна одељка о клими), Савезна комисија за водопривреду, Београд 1958.

Пројекти за уређење спелеолошких објеката у туристичке сврхе Ужичка пећина - пројекат, с. 1-29, прилога 3, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1980. (пројекат је изведен) Ваганска пећина (БиХ) - пројекат, с. 1-36, прилога 29, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1980. Пећина Равништарка - пројекат, с. 1-37, прилога 28, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1981. Стопића пећина - пројекат, с. 1-23, прилога 17, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1985. Рисовача - пројекат, с. 1-18, прилога 11, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1983.

Катастри спелеолошких објеката Спелеолошка истраживања кречњачког појаса између Језера и Великог Пека, с. 1-27, прилога 29, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1974. Пећина Ваља фундата и кречњачки појас између акумулационог језера и Великог Пека, Институт за шумарство и дрвну индустрију, с. 1-16, прилога 7, Београд 1974. Катастар спелеолошких објеката - Слив Малог Пека и слив Шашке, с. 1-43, прилога 34, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1976. Катастар спелеолошких објеката - Слив Злотске реке, с. 1-124, прилога 48, Институт за шумарство и дрвну индустрију, Београд 1976.

Референце

Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Српски спелеолози