мини|300x300px|Споменик палим борцима за слободу 1941—1945, подигнут 1954. у центру Батајнице Батајница данас приградско насеље на територији Градске општине Земун, са приближно 48.000 становника (према попису из 2011) у време Другог светског рата била је сеоска општина у саставу Земунског среза, са 3.212 становника (према попису из 1931).

Батајница је окупирана 12. априла 1941. када су делови немачке Осме тенковске дивизије заузели Земун и околину. Све до 10. октобра 1941. део југо-источног Срема, који је обухватао делове земунског и старопазовачког среза, налазио се под директном немачком окупацијом, са доминантном улогом домаћег немачког становништва, а потом је укључен у састав усташке Независне Државе Хрватске (НДХ), као део Велике жупе Вука, са средиштем у Вуковару.

У јулу 1941. у Батајници су организоване партијске ћелије Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), преко којих је отпочело ширење Народноослободилачког покрета (НОП). Главни покретачи НОП-а у Батајници били су Ратко Бокун, Светислав Голубовић Митраљета и Рада Обрадовић. Они су уз помоћ члана Среског комитета КПЈ за Земун Пала Шотија, као и Уроша Остојића Ђетића и Драгана Рајнпреха Брке, радили на омасовљењу организација КПЈ и СКОЈ-а, али и на укуљчивању становништва у НОП.

Светислав Голубовић Митраљета директно је био задужен за формирање првих ударних група које су у почетку вршиле ситне саботаже и диверзије — сечење телефонско-телеграфских жица и стубова, паљење жита намењеног окупатору и др. Поред овога, они су радили на сакупљању оружја, муниције и друге војне опреме. Већ крајем 1941, у Батајници је постојалао неколико сигурних база Окружног комитета КПЈ за Срем, као и Среског комитета КПЈ за Земун. Због тога су у Батајницу илегално долазили и овде одређено време боравили многи руководиоци ослободилачке борбе у Срему — Аћим Груловић, Јован Веселинов Жарко, Станка Веселинов Сека и др, као и истакнути руководиоци НОП-а у Земуну — Андрија Хабуш, Јанко Лисјак, Силвестер Фогл, Драган Рајнперх, Анка Даус, Милка Бобинац и други.

Развојем ослободилачке борбе у Срему, почетком 1942, долази до снажног ширења Народноослободилачког покрета у селима југо-источног Срема, па самим тим и у Батајници. Преко разних масовних антифашистичких организација, које су окупљале родољубе, жене, омладину и др, до краја 1942. приближно 70 насто становништва Батајнице се укључило у НОП. Од тада па до краја рата, месне десетине и ударне групе изводиле су низ акција против окупаторско-квислнишких снага — сечење телеграфско-телефонских жица и бандера између Земуна и Нове Пазове, напади на окупаторске посаде у садејству са партизанским јединицама, учешће у заједничким акцијама са земунским илегалцима, паљење жита и друге летине на имањима домаћих Немаца (фолксодојчера), као и срадника окупатора и др.

Децембра 1942. месна партизанска десетина је из заседе напала седам немачких полицајаца, који су се враћали из Земуна. Том приликом убијена су петорица полицајаца, као и кочијаш, док су двојица успела да побегну, а страдала су и двојица партизана. У току читаве 1943. и 1944. вршене су континуиране акције на минирању железничке-пруге Београд-Загреб и Београд-Нови Сад. Ове акције вршила је Диверзантска група Трећег сремског одреда, која је новембра 1943. прерасла у Диверзантски батаљон Главног штаба НОВ и ПО Војводине. Све диверзантске акције на прузи у околини Батајнице, вршене су уз помоћ месне партизанске групе из села. У току јуна 1943. извршене су две диверзантске акције. Прва 8. јуна на прузи између Батајнице и Нове Пазове, када је уништена теретна композиција од седам вагона, а прекид железничког саобраћаја је трајао 15 часова. Друга 19. јуна на прузи између Батајнице и Добановаца, када је уништена теретна композиција од девет вагона, а прекид саобраћаја је трајао три дана. Већ у јулу изведена је нова диверзија када је минирана пруга између Батајнице и Нове Пазове, уништено пет вагона, а саобраћај обустављен 14 часова. После краће паузе, пруга је поново минирана 20. септембра, када је уништено неколико теретних вагона. У току новембра и децембра 1943. извршено је још неколико диверзија на прузи у околини Батајнице — 6. новембра, 29. новембра, 11. децембра и 29. децембра. Са акцијама на прузи настављено је и у 1944. години — 9. јануара, 20. јануара, 19. априла и 1. септембра. Последњу већу диверзантску акцију у близини Батајнице извео је 1. септембра Посавски партизански одред када је железничку пругу између Земуна и Батајнице минирао на 25 места и посекао 40 телефонско-телеграфских стубова, док је пругу између Батајнице и Нове Пазове порушио у дужини од 500 метара и посекао десет стубова.

Народ Батајнице, као и читавог Срема, био је изложен страшном терору окупаторско-квилнишких снага, у чему су предњачиле усташе и фолксдојчери. Посебно је остала упамћена акција редарственог повереника Велике жупе Вука Виктора Томића, који је у циљу заустављања Народноослободилачког покрета, током августа и септембра 1942. спровео масован терор над становништвом јужног Срема. У терору над становништвом Земуна и околине, посебно се истицао усташки натпоручник Мартин Волф, кога су почетком новембра 1943. убила двојица земунских ударника — Лазар Саватић и Иван Радосављевић. Као одмазду за његово убиство, окупатор је између Батајнице и Земуна, на месту званом Говеђи брод стрељао 10 ухапшених родољуба, од којих су седморица били из Батајнице.

Један од трагичнијих догађаја у току окупације Батајнице догодио се 23. јула 1943. када је извршена блокада села. У периоду од 23. до 26. јула немачки 14. СС полицијски пук, заједно са усташко-домобранским снагама, извршио је блокаду неколико села југо-источног Срема. Овом акцијом руководио је злогласни Антон Бауер, шеф немачке полиције из Руме. Током акције чишћења сремских села на лицу места је убијено 20, а неколико стотина људи је одведено у логоре. Приликом блокаде Батајнице, блокирани су сви прилази селу, а сво мушко становништво доведено је у порту православне цркве, у центру села. Локални издајник Ранислав Живан звани Рувеља тада је Бауеру потказивао припаднике и симпатизере НОП-а. Током блокаде ухапшено је приближно 180 мештана Батајнице који су упућени у логоре Сајмиште, Вуковар, Рума, Аушвиц и др. Многи од тада ухапшених нису дочекали слободу.

Упркос репресалијама окупатора, народ Батајнице је до краја рата давао снажну подршку Народноослободилачком покрету. Кроз Батајницу је пролазио један од главних коридора, којим су Земунци и Београђани одлазили у партизанске јединице у Срему и Босни. Будуће борце у селу су прихватале месне организације КПЈ и СКОЈ-а и смештале их код мештана који су били сарадници НОП-а, а потом су преко курира одлазили на Фрушку гору. Такође, преко Батајнице је ишла и главна веза између Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Окружног комитета КПЈ за Срем, а касније Покрајинског комитета КПЈ за Војводину.

Батајница је ослобођена 23. октобра 1944, у склопу Београдске операције. Након ослобођења Земуна и сламања јаког немачког отпора на Бежанијској коси, јединице Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла” су 23. октобра кренуле ка Новој Пазови, у сусрет јединицама 12. војвођанског корпуса, који је форсирао Саву и кретао се из правца Сурчина и Јакова. У току 23. октобра Прва личка бригада је заузела Добановце, Друга личка бригада Угриновце, а 22. српска космајска бригада Батајницу. Ослобођење је изврешно без већих борби, јер се главнина немачких снага из Земуна повукла ка Новој Пазови, а у селу је остао само мањи број војника, који се утврдио на сеоском гробљу, али се након краће борбе предао.

У току Народноослободилачког рата приближно 300 мештана Батајнице се борило у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ). Приближно 220 Батајничана је страдало — у борби или као жртве фашистичког терора.

Спомен-обележја мини|200x200px|Спомен-плоча посвећена оснивању месних организација КПЈ и СКОЈ, јула 1941, подигнута 1971. на згради Месне заједнице у центру села У знак сећања на догађаје и учеснике Народноослободилачке борбе у Батајници је подигнуто неколико споменика и спомен-обележја, као и постављено неколико спомен-табли.

Споменици и спомен-обележја: Споменик палим борцима за слободу 1941—1945. — подигнут 1954. у центру Батајнице. Споменик се састоји од мермерног постоља, на коме су исписана имена палих бораца и жртава фашистичког терора и бронзане фигуре борца високе 2,9 метара. Споменик је подигнут на иницијативу СУБНОР-а Батајнице, а аутор је вајарка Љубинка Савић Граси. Споменик стрељаним родољубима — подигнут 1968. у кругу Ветеринарског завода, на Батајничком друму. Споменик је подигнут у знак сећања на 10 родољуба које је су усташе стрељале новембра 1943, као одмазду за убиство усташе Мартина Волфа. мини|Споменик диверзантским акцијамаСпоменик диверзантским акцијама — подигнут 1979. поред Железничке станице. Споменик је посвећен диверзантским акцијама вршеним на прузи у околини Батајнице, а изграђен је у облику пресеченог телефонског стуба. Висина споменика је 2,8 метара. Споменик партизану Хасану — подигнут на Батајничком гробљу, на месту где је сахрањен Витомир Савин звани Хасан (1910—1942), курир Посавског партизанског одреда, који је погинуо јула 1942. у Батајници, приликом усташке рације. Споменик Светиславу Голубовићу Митраљети — подигнут 1973. у дворишту основне школе, која носи његово име. Биста је изливена у бронзи, а њен аутор је наставник школе Михајло Станић. Посвећен је истакнутом борцу и организатору НОП-а у Батајници Светиславу Голубовићу Митраљети (1917—1942), који је погинуо августа 1942. на Фрушкој гори. Споменик народном хероју Моми Станојловићу — подигнут 1976. испред управне зграде Војног завода, који носи његово име. Аутор бисте је вајар Звонимир Шутија. Посвећен је пилоту и заменику команданта Треће санџачке бригаде Момчилу Моми Станојловићу (1916—1943), који је погинуо јуна 1943. у току битке на Сутјесци. Прогалшен је за народног хероја 1948. године. Споменик народном хероју Бошку Палковљевићу Пинкију — подигнут 1979. у дворишту основне школе, која носи његово име. Аутор бисте је Драгутин Гргас. Посвећен је првом сремском партизану Бошку Палковљевићу Пинкију (1920—1942), који је погинуо 1942. на Фрушкој гори. Проглашен је за народног хероја 1943. године. Спомен-плоче: Спомен-плоча на кући породице Голубовић — у Улици Јована Бранковића, постављена 1951. у знак сећања на истакнутог борца Светислава Голубовића Митраљету. Спомен-плоча на кући породице Обрешки — у Улици мајора Зорана Радосављевића, постављена 1951. у знак сећања на оснивање првог Народноослободилачког одбора у Батајници, октобра 1942. године. Спомен-плоча на кући породице Смиљанић — у Улици мајора Зорана Радосављевића, постављена 1962. у знак сећања на боравак Прве подунавске партизанске чете, 1941. године. Спомен-плоча на згради Месне заједнице — у Улици мајора Зорана Радосављевића, постављена 1971. у знак сећања на оснивање месних организација КПЈ и СКОЈ, јула 1941. године. Спомен-плоча на Дунаву — на месту званом Брод, постављена 1977. у знак сећања на акцију батајничких скојеваца који су у лето 1941. разоружали посаду непријатељског брода „Загреб” и запленили велику количину оружја и муниције. мини|Спомен-плоча на Дунаву код Батајнице Такође, велики број улица у Батајници носи назив на истакнуте учеснике и борце Народноослободилачке борбе — Бранислава Баришића Доктора, Браће Баришића, Браће Гавриловића, Браће Ергића, Браће Нештинац, Браће Обрешки, Браће Рукавина, Браће Савића, Браће Смиљанића, Браће Узелац, Василија Ранковића Баће, Вере Мишчевић, Војвођанских бригада, Далматинских бригада, Димитрија Лазарова, Драге Михаиловића, Жарка Бокуна, Ђурђа Бошковића Бате, Јасеновачких жртава, Катице Опачић, Марка Перичина, Наталије Дубајић, Николе Сукњаревића Прике, Саве Гркинића, Стевана Дубајића, Стевана Петровића, Фрушкогорског одреда и др.

Пали борци и жртве окупатора