мини Горња и Доња Морача су племе у историјској области Брда, у данашњој Црној Гори. Представљају једно од седам брдских племена. Обухватају највећи дио регије Морача са Ровцима и Колашином. Морачани се називају и Богићевцима, насљедницима Богића Морачанина. У племенској области се налази и Манастир Морача, један од најзначајнијих српских средњовјековних споменика. Дијели се на Горњу и Доњу Морачу. Граничи се, на истоку, са Васојевићима, Кучима и Братоножићима; на западу, са Ровцима; а на северозападу, са Ускоцима.
Историја Племе Морача се формирало на подручју средњовјековне жупе Мораче, која је обухватала сав горњи ток ријеке Мораче, а према Љетопису попа Дукљанина спадала је у област звану Подгорје. Од краја 12. до средине 14. вијека, Морачка жупа је била у саставу државе Немањића, односно средњовјековне Краљевине Србије и потоњег Српског царства. Ту је 1252. године подигнут знаменити манастир Морача, који је био и важна станица на трговачком путу од Оногошта до Брскова.
Током друге половине 14. и прве половине 15. вијека, у вријеме стварања удеоних феудалних области, Морача се нашла на размеђи држава Балшића, Бранковића, Лазаревића и Косача. Област је потпала под турску власт средином 15. вијека, тако да никада није припадала држави Црнојевића.
Сматра се да је Богић Морачанин у Морачу дошао у 15. вијеку, а тамо је затекао нека братства која су се почела касније изјашњавати као морачка. Нешто касније у 15. и 16. вијеку Морачани су морали да се бране од налета Турака који су заузели већи дио колашинског среза. Иако су у турском дефтеру (земљишна књига) из 1477. године уписани као два засебна племена, са по 52 (Горња) и 69 (Доња) кућа, до формирања јединственог племена, дошло је услед тежње у истој географској области, као и потребе за заједништвом. Тако је манастир Морача постао место окупљања Морачана, али и околних брдских племена племена, нарочито као мјесто у коме је тињао отпор против ширења ислама и учвршћивања турске власти.
Морачани су учествовали крајем 16. века у устанку војводе Грдана, 1647. у устанку морачког војводе Богића, борбама Петра I Петровића Његоша, вођеним од 1789. до 1796. године. У време Петра II Петровића Његоша, Морачка села, њих 18, имала су 383 куће, са 1150 пушака. Под Турцима Морачани су се често селили и у друге крајеве, па их данас има и у Мојковцу, Беранама, Бијелом Пољу, Андријевици, али и у Србији (Златибор, Пријепоље, Прибој, Ужице). Такође, били су укључени и у неке племенске сукобе, који су настајали у Брдима због недостатка хране, а потом је долазило и до крвних освета. 1878. године, након Берлинског конгреса, Морачани ће ући у састав државе Црне Горе, која је тада избацила назив Брда из имена државе. Колашин је ослобођен 4. октобра 1878. године у 11х и 30мин.
Познате личности
Амфилохије Радовић Михаило Миша Јанкетић Патријарх српски Гаврило Дожић Павле Вујисић Комнен Бећировић Секула Дрљевић академик Миро Вуксановић Игор Ракочевић Данијел Фуртула Андрија Милошевић
Види још
Брда Брђани Бјелопавлићи Пипери Ровчани Васојевићи Братоножићи Кучи
Референце
Литература
Спољашње везе Драгољуб Јекнић-Историја и предања (дио о Горњој Морачи) http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2016/09/Moraca-Gornja-Moraca.pdf Dr Miodrag Perović: Vojvoda Bogić Moračanin - pleme Morača / Moračani
Категорија:Морача (племе)