__БЕЗКН__
-{Phaseolus}- или пасуљ/грах је род једногодишњих зељастих биљака из породице бобова (лат. -{Fabaceae}-). Род чини око 70 врста биљака пореклом углавном са подручја Мезоамерике. Плодови биљака из овог рода се узгајају од најранијих периода људске историје превасходно због семена које има високе нутритивне вредности. Познато је да су чак 4 врсте из овог рода узгајане због својих плодова на подручју Мезоамерике још у претколумбовско време.
Најраширенија врста из овог рода која се данас узгаја на глобалном нивоу широм света је обични пасуљ (-{Phaseolus vulgaris}-).
У неким ранијим таксономским класификацијама овај род је обухватао знатно више врста, а које су укључивале и врсте из сродног рода -{Vigna}-. По савременим таксономским класификацијама род -{Phaseolus}- чине искључиво врсте аутохтоне на подручју Средње Америке.
Етимологија Биномијалну номенклатуру и име рода одредио је Карл фон Лине 1753. године, формирајући име рода на основу грчке речи за пасуљ -{φάσηλος}-.-{Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon s.v. φάσηλος}-
Опис рода Врсте из овог рода су зељасте, углавном једногодишње биљке пузавице. Листови су примарно сложени, непарно перасти и троделни. На лисној дршци се углавном налазе по три засебне лиске срцастог компактног облика.
Цветови су моносиметрчи, увек су двополни и са двобојним перијантом. Чашица се најчешће састоји од 5 сраслих листића, а некада је и двоусната. Круница је изграђена од 5 листића распоређених у три круга и има лептираст облик. Горњи, слободни и највећи крунични листић означава се као заставица (-{vexilum}-), два бочна и слободна листића као крила (-{allae}-), док два унутрашња и међусобно срасла листића граде чунић (-{carina}-).
Цвет најчешће садржи 10 прашника, знатно ређе између 5 и 9 прашника. У већини случајева долази до моноделфије, односно да срастања свих прашника у један снопић, а у знатно ређим случајевима један прашник, онај последњи и највиши, остаје слободан (такозвана диделфија). Опрашивање се најчешће обавља ентомофилно. Тучак се састоји од само једног оплодног листића, док се нектарије налазе у основи крунице или прашника. Цветови су груписани у гроздове, класасте или главичасте цвасти, док су ређе један до два цвета пазушасто постављена.
Плод је махуна унутар које се налази семе бубрежастог облика. Семе свих врста садрже легумин и скроб. Храњиве материје се углавном магационирају у меснатим котиледонима.
Све биљке из овог рода су значајни азотофиксатори.
Нутритивна вредност У људској исхрани осушен плод се обично назива грах (пасуљ), док се зелена махуна назива боранијом (често и само махуном).
Најзначајније врсте Од укупно око 70 врста које припадају овом роду најзначајније су:-{ILDIS Version 6.05}-
-{Phaseolus acutifolius}- -{Phaseolus amblyosepalus}- -{Phaseolus angustissimus}- -{A. Gray}- -{Phaseolus anisotrichos}- -{Phaseolus augustii}- -{Phaseolus brevicalyx}- -{Phaseolus chacoensis}- -{Phaseolus cibellii}- -{Phaseolus coccineus}- -{Phaseolus filiformis}- -{Phaseolus galactoides}- -{Phaseolus glabellus}- -{Phaseolus grayanus}- -{Phaseolus harmsianus}- -{Phaseolus leucanthus}- -{Phaseolus lunatus}- -{Phaseolus maculatus}- -{Phaseolus massaiensis}- -{Phaseolus micranthus}- -{Phaseolus microcarpus}- -{Phaseolus nelsonii}- -{Phaseolus oaxacanus}- -{Phaseolus pachyrrhizoides}- -{Phaseolus parvulus}- -{Phaseolus pedicellatus}- -{Phaseolus plagiocylix}- -{Phaseolus pluriflorus}- -{Phaseolus polyanthus}- -{Phaseolus polymorphus}- -{Phaseolus polystachios}- -{Phaseolus ritensis}- -{Phaseolus rimbachii}- -{Phaseolus rosei}- -{Phaseolus sonorensis}- -{Phaseolus tuerckheimii}- -{Phaseolus vulcanicus}- -{Phaseolus vulgaris}- — обични пасуљ -{Phaseolus xanthotrichus}-
Види још Обични пасуљ -{Fabaceae}-
Референце
Спољашње везе -{Бернардино де Саагун, Куприенко С.А. Общая история о делах Новой Испании. Книги X-XI: Познания астеков в медицине и ботанике / Ред. и пер. С. А. Куприенко.. — К.: Видавець Купрієнко С.А., 2013. — 218 с. — (Месоамерика. Источники. История. Человек). — .}-
* Категорија:Флора Северне Америке Категорија:Флора Јужне Америке