Велика хумка промера преко 80 метара налази се у атару Мишићева на обали Криваје, на месту које се некада звало Капоња (или Капуња). Карактеристично је за хумке овог краја да су огромних димензија, те се може претпоставити да су коришћене као брежуљци за становање - телови - од најранијих времена. Њиховом изгледу, широком и ниском, знатно је допринело дугогодишње преоравање, када су трактори развлачили њихов материјал. Такав је изглед и хумки код Таванкута, Љутова, Шебешића (Расовачa) и у самом приграђу Суботице.
Опис и значај На целом потезу Криваје нижу се остаци кургана и телова, из разних периода ране историје. Код Капоње, у ствари се једна до друге ређају три хумке, међутим свака од њих је толико нарушена да се све теже разазнају. Кургани су вероватно пореклом из енеолита, из времена продора курганских народа на запад. Северније, на обали акумулације "Скендерево" била је још једна хумка са котом, где је недавно откривено археолошко налазиште раног средњег века.Археологија са странице Градског музеја У околини се према речима музеолога налази још низ рекогносцираних али за сада неистражених хумки и телова претежно из Сарматског периода. центар|мини|990px|Панорама са три хумке, на ободу долине Криваје Галерија
Види још Хумке у Суботици и околини Култура гробних хумки
Референце
Литература
Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)
Спољашње везе
Категорија:Тумулуси у Србији Категорија:Археологија Категорија:Историја Бачке