Мексички гризли () изумрла је подврста мрког медведа. Научно име му је дато у част америчког природњака Едварда Вилијама Нелсона, који је упуцао овог медведа у области Чивава 1899. године.Clinton Hart Merriam: Descriptions of New Bears of North America In: Proceedings of the Biological Society of Washington (1914), p.190-191. Према неким изворима мексички гризли заправо није посебна подврста мрког медведа, већ једна његова популација. Према неким од тих извора мексички гризли је популација подврсте гризли обични (-{Ursus arctos horribilis}-).
Холотип је убио Х. А. Клуф у Колони Гарсија, Чивава 1899. Ареал изумрлог калифорнијског гризлија се протезао на југ до северних делова Доње Калифорније. Медведи у Дурангу, Чивави, и Сонори, као и у централном Мексику били су сличнији онима у Аризони, Новом Мексику и Тексасу него онима у Калифорнији.
Опис Мексички гризли био је један од највећих и најтежих сисара у Мексику. Достизао је величину од 183 цм и просечном тежином од 318 кг. Због свог сребрног крзна, добио је име „-{el oso plateado}-“ (сребрни медвед).David Day: The Doomsday Book of Animals. Ebury Press, London Боја длаке му је била бледо жућкаста. Мексички гризли био је мањи од обичног гризлија из Америке и Канаде.
Распрострањеност и станиште Мексички гризли је настањивао северне територије Мексика, у посебним умереним травнатим планинама борове шуме. Његов ареал био је од Аризоне до новог Мексика.
Биологија Као и сваки мрки медвед, мексички гризли је био сваштојед. Његова исхрана се углавном састојала од биљака, воћа и инсекта. Понекад се хранио малим сисарима и лешинама. Женка је рађала једно до три младунца сваке три године.
Изумирање Први Европљани који су дошли у контакт са мексичким гризлијем били су конквистадори у 16. веку, када је Франсиско Васкез де Коронадо кренуо у експедицију да пронађе 7 градова злата. Његова експедиција је почела у Мексико Ситију 1540. године и наставила се северно ка Новом Мексику и Буфало равницама, све до данашњег Тексаса и Канзаса.
С обзиром да је мексички гризли ловио стоку с времена на време, фармери су га сматрали штеточином. Мексички гризли је био заробљаван, убијан и трован и већ је био ретка врста 1930. године. Његов некадашњи ареал смањио се три пута у изолованим планинама Церо Кампана, Церо Санта Клара и Сијера дел Нидо 80 километара северно од Чиваве, а 1960. године остало је само 30 јединки. Упркос статусу заштићене врсте, лов се наставио. Године 1964. гризли је сматран истребљеном врстом. После гласина о неким преживелима на ранчу код горњег тока реке Јаки у држави Сонора 1968. године, амерички биолог др Карл Б. КофордKoford, C.B. 1969. The last of the Mexican grizzly bear. IUCN Bulletin 2:95. је отишао на тромесечни надзор, али без успеха. Гризли убијен 1976. године био је четврти потврђени у Сонори и први у деценијама. За мексичког гризлија се сада претпоставља да је истребљен или можда само искорењен у свом тадашњем ареалу.
Референце
Литература
Јулијан Хаксли, Martyn Bramwell et al.: The Atlas of World Wildlife, 1973 Дејвид Деј: The Doomsday Book of Animals. Ebury Press, London 1981, . Jane Thornbark and Martin Jenkins: The IUCN Mammal Red Data Book. Part 1: Threatened mammalian taxa of the Americas and the Australasian zoogeographic region (excluding Cetacea). International Union for the Conservation of Nature, Gland Switzerland, 1982. p. 339 Walton Beacham: World Wildlife Fund Guide to Extinct Species of Modern Times, 1997, Алдо Старкер Леополд: Wildlife of Mexico – The Game Birds and Mammals, 1959
Спољашње везе
Endangered Species Handbook Persecution and Hunting - Bears
Категорија:Мрки медвед Категорија:Врсте, изумрлe због људских активности Категорија:Сисари Мексика Категорија:Мексичка висораван Категорија:Звери Северне Америке Категорија:Изумрли сисари Северне Америке Категорија:Изумрли медведи Категорија:Изумрле животиње Мексика