Запаљење спољашњег ува () је заразна болест која се карактерише, локализованом или дифузном инфекцијом или запаљенским променама ушне шкољке и/или спољашњег ушног ходника. Спада међу најчешће болести у оториноларингологији, свих хуманих старосних група. Лечење може бити лако и успешно ако се болесник благовремено јави лекару, али у запуштеним случајевима оно је продужено и фрустрирајуће, чак и са могућим смртним исходом. Apr. 134(4 Suppl):S4-23. Успешност излечење зависи од: доброг познавања патофизиолошких промена код сваког болесника понаособ, правилне дијагнозе и терапије прилагођене сваком појединачном случају.
Анатомија спољашњег ува мини|Спољашње уво (обојено на слици) Анатомски гледано спољашње уво са састоји од; ушне шкољке и спољашњег слушног канала који се слепо завршава спољашњом страном бубне опне. Овај део слушног апарата има функцију сакупљања звучних таласа и њихово усмеравање на бубну опну која уједно представља и спољни зид средњег ува.
Ушна шкољка је са спољашње стране главе видљиви део ува направљен од хрскавице која омогућава да слушалац лоцира извор звука. Она је у облику левка и лоцирана је на бочној страни главе између виличног зглоба и мастиодног наставка. На ушној шкољци је кожа цврсто срасла са перихондријумом.
Спољашњи слушни канал или спољашњи ушни канал () је цевасти орган који усмерава звучне таласе ка бубној опни. Пружа се од ушне шкољке () до бубне опне () у дужини од 2,5 см, која одваја канал од бубне дупље (). Код одраслог човека спољашњи слушни канал или ходник дели се на проксимални, коштани, и дистални, мембранозни део. На месту где се они састају слушни канал је најужи. На једном крају отворен је и слободно комуницира са спољашњом средином а на другом затворен тј. прекривен бубном опном.Солдатов И. Б. Учеб. пособие. — М.: Медицина, — 288 с. — (Учеб. лит. для студентов мед. ин-тов). — 40 000 экз.
Епидемиологија Морбидитет/морталитет Запаљење спољашњег ува је веома честа болест која, иако се јавља у свим регионима света, нешто чешћа у топлим и влажним пределима. Од акутног облика у просеку сваке године оболе 4 особе на 1000 становника, док од хроничног облика сваке године оболи 3-5% становништва света.. Ризичне групе Болест се најчешће јавља код пливача, ронилаца и другим људима чије су уши редовно изложени води. Старосне разлике Болест погађа све старосне групе, али врхунац учесталост је код деце узраста 7-12 година. Полне разлике Вероватноћа појаве болести код мушкараца и жена је отприлике исти. Расне разлике Међу појединим расним групама постоје мање разлику у поређењу са општом популацијом, због величине спољног ушног канала, који може предиспонирати опструкцију и инфекцију.
Етиологија Бројни су етиолошки фактори који могу изазвати запаљењске промене на спољашњем уву. Сви они могу се поделити на егзогене (из спољашње средине) као што су нпр. механичко и хемијско оштећење и ендогене као што су нпр. мацерација канала, алергија, шећерна болест или себороичне промене које смањују еластичност коже и изазивају атрофију церуминозних жлезда.
Доприносећи фактори су смањење ниво масних киселина у секрету лојних жлезда и лизозима и оштећење механизма самочишћења ушног канала. Као последица ових поремећаја јавља се исушење коже, које нарушава хемијски баланс и појачава склоност организма ка инфекцији. Патофизиологија Запаљење спољашњег ува је површинска инфекција коже у пределу спољашњег ува. Процеси који су укључени у развој запаљења могу се поделити у следеће четири категорије: Опструкција Зачепљење или опструкција спољашњег ушног канала може настати: церуменом, егзостозом, и суженим или закривљеним каналом, што доводи до задржавања воде (влаге) у спољашњем ушном ходнику. Ако влага остане дуже заробљена у спољашњем уву она може да изазове мацерацију коже која постаје добро и плодно тло за умножавање бактерија. Ово се може догодити после купања (посебно у контаминираним водама) или код професионалних пливача или рекреативаца. Такође повећана влага у уву може настати у топлим и влажним временским условима или климатским подручјима. Недостатак церумена Може бити последица узастопног излагања води или влажној средини ушног канала. Као последица јавља се исушење коже, које нарушава хемијски баланс и појачава склоност организма ка инфекцији. Траума Траумом изазвано механичко оштећење површина спољашњег ува омогућава инвазију бактерија у оштећеној кожи. То се често дешава после покушаја чишћење ува комадићем вате, спајалице, или било ког другог прибора који се уноси у уво. Наиме многи људи имају навику да: током емотивног стреса чешу уши ноктима или другим предметима, или да због осећаја запушености спољашњег ушног канала, који изазива серозни упала средишњег ува дођу у то искушење. Тако они „несвесно копајући по спољашњем уву” проузрокују акутно запаљење спољашњег ува, уласком у „зачарани круг”, у коме благо запаљење узроковано чешањем доводи до још израженијег свраба који подстиче на даље чешање, и тако у круг све док се кожа не инфицира. Измена пХ ушног канала Често испирање спољног ушног канала водом, шта се дешава при пливању или роњењу, обично одстрањује церумена из ушног канала и раствара неке његове елементе који су раствориви у води. То мења пХ коже и повећава могућност уласка бактерија. Такође прање ушног канала сапуницом оставља танак алкални филм дуж зида канала, што такође пацијента чини подложним запаљењу спољашњег ушног канала. Коначно, живот у топлим и влажним условима, као и често пливање у топлијим пределима, имају тенденцију да повећају влажност унутар спољног ушног канала, што доводи до измене пХ коже и стварања средине повољне за развоја бактерија и гљивица. Системске болести Многе системске болести: анемије, авитаминозе, ендокрини поремећаји и разни облици дерматитиса смањују отпорност организма на инфекцију. Тако на пример: себореични дерматитис, који спада у системско обољење код болесника ствара предиспозицију за запаљење спољашњег ува. псоријаза, је један од могућих предиспонирајућих узрока запаљењских промена у спољном ушном каналу ограничени дерматитис, који се повремено јавља у спољном ушном каналу, узрокује спазмодични свраб који је повезан са анксиозношћу. контактни дерматитис спољашњег ува је уобичајена појава која настаје као секундарна последица коришћења лака за косу или дејства хемикалија које испуштају држачи рама наочара, калупи за уши или ушна помагала. Контактни дерматитис се често јавља и као секундарна последица примене лекова. Када се успостави инфекције, инфламаторни одговор праћен је отоком или едемом коже, и ексудатом и гнојном секрецијом. Ако је инфекција масивна она се може проширити и изазвати целулитис у пределу лица или врата, или некротизрајући (малигни) облих запаљења спољашњег ушног канала у коме бактерије нападну дубље основне структуре меких ткива и узрокују остеомијелитис темпоралне кости. Тада запањење спољашњег ува постаје по живот опасана компликација са укупним морталитетом и до 50%.
Облици запаљења спољашњег ува Постоји више облика запаљења спољашњег ува међу којима су најзначајнија: Флегмона спољашњег ува Флегмона спољашњег ува () је заразно гнојно запаљење, изазвано пиогеним бактеријама. За разлику од апсцеса који су запаљењски процеси релативно добро ограничени, пиогеном мембраном (која се састоји од леукоцита, гранулационог ткива и фибробластичних елемената), која спречава да гној „пробије“ у околне међућелијске просторе, флегмонозно запаљење има способност експанзије и продире преко перифокалног едема у околину ширећи се уз помоћ бактеријских фермената, хијалуронидазе и фибринолизира у околне међућелијске просторе. Како су флегмонозна запаљења процеси дифузне природе која организам није у стању да својим одбрамбеним снагама ограничи као код апсцеса, болест се шири у разне делове тела па и на спољашње уво. Запаљење ткива око хрскавице спољашњег ува (перихондритис) Ако гнојна инфекција масивно продре у перихондријум ушне шкољке приликом задесне или оперативе повреде (најчешће након радикалне трепанације темпоралне кости), она се брзо шири преко читаве површине шкољке као перихондритис () или запаљење око хрскавице спољашњег ува. Шкољка постоја већа и, задебљана, румена, укрућена и болна. И околина ушне шкољке је отечена и црвена. Телесна температура је умерено повишена. Запаљење перихондријума доводи након неколико дана до коликвације хрскавице и до гнојења. Стварају се апсцеси и фистуле, који трају док шкољка не изгуби већи део своје хрскавични подлоге. Она се смежура и стисне, па на крају остане од ње само безоблични, ожиљкасти кожни набор у које се једва може наћи по неки остатак хрскавице. Екцем спољашњег ува мини|Екцем спољашњег ува
Екцем спољашњег ува () је запаљенска промена у кожи ува неатопичног карактера која настаја под непосредним утицајем штетних фактора; физичке природе (ултравиолетно зрачење), хемијске природе или микроба (при сталном надражају секрета код хроничног запаљења ува). Промене су најчешће локализован у дисталном делу слушног ходника и суседном делу усне шкољке. Каткада им се придружују и сличне промене у ретроаурикуларној бразди.. 2-Volume Set. Отомикоза Отомикоза је гљивицама разних родова (streptotrix, leptotrix, blastomyces, monilium) узрокована инфекција спољашњег ува. Као најчешћи узрочник наводе се гљивице из рода аспергилијуса и кандиде. Клинички болест, је слична оној коју изазива екцем, а карактерише се занцима запаљењских променама на кожи спољашњег ува, праћено симптомима свраба, бола, погоршања слуха, исцедком из спољашњег ушног канала налик на гној. терапија се заснива на темељном чишћењу ува и употреби антигљивичних лекова.
Учесталост ове гљивичне инфекције ува није позната, али се зна да се чешће јављају у топлим климатским условима и код особа које уживају у воденим спортовима. У просеку једна од осма инфекција спољашњег ува изазвана је гљивицама и то у 90% гљивицом Aspergillus spp. а у осталим случајевима Candida spp. Булозно запаљење спољашњег слушног ходника Акутно булозно-крваво запаљење спољашњег ува () је акутно обољење спољашњег слушног ходника које настаје нагло у току првих дана грипа. Обично почиње жестоким боловима у једном и/или оба ува. Под површним слојем епидерма стварају се модроцрвени мехурићи, који могу да заузму већи део коштаног слушног ходника. Мехурићи прскају спонтано или на лаки додир, а из њих се излива серозно-крвави садржај. Исто такве булозне промене постоје и на бубној опни (), и зато се запаљење у слушном ходнику сматра само увод у акутно серозно-крваво запаљење средњег ува. Тешко запаљења спољашњег ушног канала Тешко - некротизрајуће (малигно) запаљење спољашњег ува () је редак облик болести која се јавља претежно код болесника који су имунодефицијентни или код оних који су били излагани радиотерапији у пределу базе лобање. У наведеним стањима, бактерије нападају дубље (основне) структуре меких ткива и узрокују остеомијелитис темпоралне кости.
Ово обољење је по живот опасана компликација запаљења спољашњег ува са укупним морталитетом и до 50%. Херпес зостер Херпес зостер ува () је инфективно обољење које настаје ширењем специфичног неуротропног вируса путем разграњења нерава у подручју ува. Карактери се херпетичним симптомима на кожи спољашњег ува, у нервима и у лавиринту унутрашњег ува У епителу коже ушне шкољке и њене околине налазе се обично многи мехурићи који су испуњени мутном течношћу. Мехурићи су у једнакој етапи развоја и развијају се на хиперемичној и отеченој подлози у кожи спољашњег ува.
Запаљење могу пратити и промене на нервима ове регије, које се манифестују јаким боловима, у уву (оталгија). Они захватају зону нервуса интермедијуса и Врисберговог живца. У даљем току запаљење прати оштећење слуха по перцептивном типу и вртоглавица. Ова оштећења преносе се једним делом и на огранке тих нерава у лавиринту. Синдрому ови промена придружује се и периферна парализа живца лица (фацијалиса).