Перихондритис или запаљење око хрскавице спољашњег ува је инфекција перихондријума ушне шкољке код које се гној накупља између хрскавице и перихондрија. Као могући узроци перихондритиса наводе се: траума, уједи инсеката, бушење ува (пирсинг) и инцизије површних инфекција ушних шкољки. Будући да перихондриј омогућава снабдевање хрскавице крвљу, његово одвајање са обе стране хрскавице може изазвати аваскуларну некрозу и деформације ушне шкољке.С. Унковић, Д. Муцић, Г. Вујашковић: Анатомија човека- Глава и врат, Наука, Београд, 2003. Код тежих случајева може се развити септичка некрозе, претежно због инфекције грам-негативним бацилима. Знаци болести су црвенило, бол и оток. Болест се се развија споро, дуготрајна је и разарајућа по спољашње уво. Mosby; 2010:chap 137. Клиничка анатомија спољашњег ува
Спољашње уво () Спољашње уво се састоји од ушне шкољке и спољашњег слушног ходника. Њихов улога је сакупљање и вођење звучних таласа из спољашњег окружења до мембране бубне опне. смештене на дну слушног ходника, где их даље преузима средње уво. Ушна шкољка () Као што јој и само име каже, анатомски је облик шкољка са неколико набора које јој даје хрскавичава подлога преко чијег перихондријума је кожа за њу директно срасла. Код човека ушна шкољака има више естетски него функционални значај јер и њено потпуно одсуство не утиче битно на слух.Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић . Београд, Загреб: Научна књига.
Етиопатогенеза Ако гнојна инфекција масивно продре у перихондријум ушне шкољке приликом задесне или оперативе повреде (најчешће након радикалне трепанације темпоралне кости), она се брзо шири преко читаве површине шкољке као перихондритис (). Шкољка постоја већа и, задебљана, румена, укрућена и болна. И околина ушне шкољке је отечена и црвена. Телесна температура је умерено повишена. Запаљење перихондријума доводи након неколико дана до коликвације хрскавице и до гнојења. Стварају се апсцеси и фистуле, који трају док шкољка не изгуби већи део своје хрскавични подлоге. Она се смежура и стисне, па на крају остане од ње само безоблични, ожиљасти кожни набор у које се једва може наћи по неки остатак хрскавице.Солдатов И. Б. Лекции по оториноларингологии: Учеб. пособие. — М.: Медицина, — 288 с. — (Учеб. лит. для студентов мед. ин-тов). — 40 000 экз. Клиничка слика Клиничка слика се карактерише црвенилом (еритемом) и отоком спољашњег уха. Може бити присутна и цервикална (вратна) лимфаденопатија повезана са хиперпирексијом (повишеном температуром) и хипералгезијом (болом и/или болом на додир) периаурикуларних ткива.
Терапија Лечи се: масовном инцизијом и дренажом садржаја захваћеног дела ушне шкољке, топлим облогама и применом системских аминогликозида и полусинтетског пеницилина. Каснији избор антибиотика зависи од налаза у култури исцедка и антибиограма., Torino, Edizioni Minerva Medica,
Референце
Категорија:Болести уха, грла и носа