Привреда Србије прати модел слободног тржишта. Највећа област привреде Републике Србије је област услуга/терцијални сектор, који обухвата укупно 67,9% БДП. Потом следи индустријска област (26,1% БДП) и пољопривредна област (6,0% БДП). Крајем 80-их година, на почетку привредне транзиције из планске привреде у тржишну, Србија је имала повољну позицију у односу на регион. Та позиција је изгубљена због привредних санкција од 1992. до 1995. године (које су, између осталог, резултовале и у обарању рекорда хиперинфлације), као и због НАТО бомбардовања 1999. године.

Најјача област српске привреде су енергетика, аутомобилска индустрија, машине, рударство и пољопривреда. Најбитнији индустријски извоз чине аутомобили, сировине метала, намештај, храна, машине, хемикалије, шећер, гума, одећа, фармацеутски производи. Трговина игра главну улогу у српској привредној производњи. Главни трговински сарадници су Немачка, Италија, Русија, Кина и суседне балканске земље.

Београд је главни град и привредно срце Србије и дом већине највећих српских и међународних компанија које послују у земљи, као и Народне банке Србије и Београдске берзе. Нови Сад је други по величини град и најважније привредно чвориште после Београда.

Након доласка Војислава Коштунице на власт 2000. године, држава Србија уводи нове законе за лакшу приватизацију привреде, и од тада следи експоненцијални економски раст базиран на продаји компанија, са највећим растом између 2006. и 2008. Номинални БДП по глави становника је скочио са $1,160 у 2000. години на $6,158 у 2011. години. Процењује се да је номинални БДП Србије у 2010. години износио $43,6 милијарди. БДП ППП за 2010. износи $80,6 милијарди, односно $10,897 по глави становника. У 2010. години, Србија је имала готово највећи економски раст од свих земаља у региону, који је износи 1,9% (реални раст). Тренутни велики економски проблеми Србије су висока стопа незапослености (11,9%, подаци из септембра 2018) као и високи спољнотрговински дефицит, ($6,9 милијарди). Трговински дефицит се драстично смањио у односу на 2008. годину када је достигао готово $12 милијарди. Такође, покривеност увоза извозом је умногоме повећана са 32% 2004. година на чак 58,5% 2010.

Последњих година, Србија је била сведок инвестиција великих страних фирми. Просечан реални раст у последњих 10 година је 4,45%. Србија има релативно мали удео државне администрације у односу на остале земље Европе као део БДП: свега 20,6%. Приватна потрошња износи 74,3% БДП а инвестиције 28,6%.

Током светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, влада председника Владе Мирка Цветковића повукла је низ потеза за које неки аналитичари тврде да су спасили земљу и банкарски систем од економског краха. На пример, повећана је државна гаранција за све улоге у банкама на 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем, а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога.

Економски подаци и индикатори Економски подаци и индикатори 2000,2023 +ГпдинаБДП (номинални у милјардама EUR)БДП по глави становника (номинални у милјардама EUR) БДП по глави становника ПКМ (ПКМ у USD) БДП раст (реални у %) Укупне инвестиције (у % БДП)Стране директне инвестиције (милјарде USD) Стране директне инвестиције (милјарде EUR)Инфлација (у %) Девизни курс (за 1 EUR)Незапосленост (у %)Стопа запослености (у %)Запослени регистровани(особе)Радна снага (у људима)Девизне резерве(Централна Банка (милјарде EUR))Девизне резерве( Комерцијалне Банке (милјарде EUR))Девизне резерве (Укупно (милјарде EUR) )Златне резерве (Укупно (Т Злато) )Робна размена рзвоз (Извоз ((милјарде USD)) Робна размена увоз (Увоз((милјарде USD)) Робна размена баланс (((милјарде USD)) Робна размена (Увоз/Извоз (%))Јавни дуг (% БДП) Минимална плата (у EUR)Медијална плата (50% запослених) (у EUR)Просечна плата (у EUR) Просечна нето плата (у EUR)2000DM28.502 €2.650$6.313.2757.759% 10.720%$5470.000%61.5112.100%32.3%3569895€0.55€0.39€0.95 1,5585,614 -1,77246.8%201.2% €1012001€14.584€2.840$6.789.4784.993%19.350%$50180.744%65.512.200%41.4%3550875 €0.61€0.51€0.9849.8%36.9%€1022002€18,165€3.020$7.389.3027.116%21.367% $546 8.868%78.8914.470% 43.5%3535725€2.19€0.68€2.86 2,0745,614 -3,54036.9%68.3%€92€1522003€19.882€3.160$7.888.2994.415%22.311%$1,5112.901%79.2316.000%43.5%3522846€2.36€0.69€3.2034.5%55.6%€105€1772004€20.995€3.460$8.853.456 9.047%30.104%$1,07710.602%78.8919.530%43.6%3497569€3.10€0.59€3.703,52310,755 -7,23232.8%52.6%€124€1942005€22.253€3.660 $10.088.56110.154%22.541%$1,57916.253%79.0021.830%43.8%3369669€3.23€0.62€3.8033.2%51.6%€126€2102006€25.930€3.860$10.974.1295.108%21.762%$5,66310.732%88.6021.560%43.8%3211965€9.02€0.52€9.546,43113,174 -6,74348.8%52.6%€145€2582007€31.557€4.130$12.045.2186.440%25.070%$4,3896.002%95.8918.800%47.5%3204276€8.16€0.52€9.0845.1%35.9%€188€3472008€35.712€4.380$13.025.8285.656%26.522%$3,40712.411%105.5014.400%48.8%3229170€10.60€0.92€12.0310,97424,332 -13,35859.5%28.3%€233€4012009€32.486€4.280$12.802.431 -2.732%18.737%$2,7298.117% 104.6416.900%48.8%3074965€10.00€1.42€11.6959.3%32.8%€220€3382010€31.545€4.330$13.103.6030.731%18.380%$1,5496.143%105.5020.000%46.5%13503542931478€12.06€1.68€12.879,79416,471 -6,67759.7%41.8%€203€330€4682011€35.431€4.450$13.751.8062.036%19.217%$3,01811.137%113.7223.600%44.3%2883187€10.91€0.80€11.9711,78019,862 -8,08271.1%45.4%€234€372€5212012€33.679 €4.440$13.938.823 -0.682%17.317%$2,6297.330%114.6424.600%43.5%2888489€11.19€0.91€12.1011,35319,014 -7,66171.9%56.2%€236€366€5552013€36.426€4.590$14.634.2182.893%16.715%$1,5187.694%120.9623.000%42.8%2982216€9.91€0.91€11.6414,61420,543 -5,92973.4%59.6%€232€294€388€5972014€35.467€4.540$14.667.214 -1.590%18.681%$1,5502.082%121.6319.894%43.5%3175885€10.38€1.73€12.1114,84320,650 -5,80670.4%70.4%€235€380€5852015€35.740 €4.640$14.932.4171.776%18.078%$2,1141.392%123.4718.231%44.1%19896173136661€10.20€1.43€11.8113,37918,218 -4,83978.8%74.7%€236€368€6032016€36.779€4.820$15.856.4523.339%19.575%$2,0801.122%118.4515.917%44.1%20097853227121€9.96€1.56€11.5214,88319,247 -4,36377.4%71.9%€230€302€375€6272017€39.235€4.950$16.621.4672.101%22.655%$2,8673.131%118.1914.051%45.8%20625883252029€11.26€1.11€11.7616,99221,946 -4,95474.3%61.5%€253€395€6382018€42.892€5.200$17.880.9554.495%25.104%$3,984€‎3,4961.960%117.5913.273%46.5%21310793268748€11.88€1.63€12.9219,22725,883 -6,65773.4%53.8%€282€421€6782019€46.005€5.460$19.025.4324.249%23.173%$4,605€‎3,815 1.850%117.4510.909%47.7%21731353260591€12.55€1.81€14.3619,63026,730 -7,10174.3%56.7%€308€466€7002020€46.815 €5.440$19.168.069 -0.980%24.414%$3,638€‎3,039 1.575%117.209.457%47.8%22154753196753€12.88€1.90€14.7819,50126,233 -6,73375.5%56.9%€366€416€511€8712021€53.329 €5.910$21.636.8197.389%25.643%$4,433€‎3,863 4.085% 117.22 10.093% 50.0% 2273591 3176077 €13.90 €2.55 €16.45(37.2t Gold)37.2 T Gold 25,563 33,797 -8,234 76.4%56.5%€367€455€635€9202022€60.030 €9.012$24.084.0002.300%27.048%$4,170€‎4,41615.000%117,679.885%50.9%23089553167119€14.22€3.05€17.27(38t Gold)38.5 T Gold26,12036,332 -10,21271.9%52.1%€401€494€727€10022023€68.870€10.374$26.074.1583.000%22.335%$4,489€‎4,12212.361%117,549.076%50.7%2 360 7623 174 200€20.25€3.36€23.62438.47 T Gold$25,720$34,250$-8,53075%51.227%€350€561€726€1005

{| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #7f7f7f; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" |- ! colspan=16 style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | БДП |- | Година | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 |- | БДП (у милијардама $) | 8.7 | 11.5 | 15.3 | 19.8 | 23.8 | 25.3 | 29.7 | 39.9 | 49.3 | 42.9 | 43.6 | 46.3 | 48.6 | 47.1 | 47.3 |- | Раст БДП-а | 4.5% | 4,8% | 4.2% | 2.5% | 8.2% | 6.0% | 5.6% | 7.1% | 5.6% | -4.0% | 1.9% | 3.0% | 5.0% | -1% | 0.2% |- | БДП по глави становника (USD) | 1 160 | 1 536 | 2 036 | 2 640 | 3 186 | 3 408 | 4 009 | 5 387 | 6 685 | 5 808 | 5 898 | 6 241 | 6 540 | 7 136 | 7 797 |- | БДП (ППП) по главни становника | 5 713 | 6 177 | 6 512 | 6 857 | 7 638 | 8 357 | 9 141 | 10 071 | 10 821 | 10 635 | 10 897 | 11 365 | 12 122 | 13 004 | 13 954 |- | colspan="16" | Извор података: -{IMF}-

{| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #7f7f7f; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" |- ! colspan=12 style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Раст индустријске производње |- | Година | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 |- | Рударство | 8,1 | -12,8 | 1,6 | 0,8 | -0,7 | 2,1 | 3,5 | -0,6 | 3,6 | -3,8 | 5,8 |- | Производња | 14,5 | 0,7 | 2,7 | -4,6 | 9,6 | -0,7 | 5,4 | 4,3 | 0,8 | -16,1 | 4,0 |- | Струја, вода, гас | 2,1 | 1,2 | -1,7 | 2,3 | 0,1 | 6,6 | 2,2 | 2,8 | 1,8 | 0,8 | -4,4 |- | Индустријски просек | 11,4 | 0,1 | 1,8 | -3,0 | 7,1 | 0,8 | 4,7 | 3,7 | 1,1 | -12,6 | 2,5 |- | colspan="12" | Извор: Републички завод за развој |- | colspan="12" | Извор: Републички завод за статистику

Јавне финансије

Министарство финансија Републике Србије надлежно је за надгледање државног буџета, јавних прихода и расхода, као и јавног дуга државе. Јавни дуг Србије се у односу на БДП смањио за 144,6% у периоду од 2000. до 2008. године, међутим исти се повећао због светске економске кризе 2008. и 2009. године.

{| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #7f7f7f; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" |- ! colspan=13 style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Јавни дуг |- | Година | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 (март) |- | Дуг (милијарде EUR) | 14,17 | 13,43 | 11,53 | 11,02 | 9,68 | 10,28 | 9,35 | 8,88 | 8,78 | 9,85 | 12,16 | 12,67 |- | Дуг (проценат БДП) | 169.9% | 102.2% | 69.5% | 64.3% | 53.3% | 50.2% | 36.2% | 29.4% | 25.3% | 31.3% | 41.4% | 39.7% |- | colspan="13" | Извор:

Народна Банка Србије је централна банка и као таква је надлежна за стабилност цена, политику вредности валуте, контролисањем девизних резерви, и надгледањем финансијског система земље.

Девизне резерве Србије су се нагомилале у периоду од 2000. до 2007. године када су достигле врхунац од $16,07 милијарди. Тада Народна Банка одлучује да смањи девизне резерве да би се ублажиле превелике осцилације домаће валуте током економске кризе. Оне сада износе $13,45 милијарди

{| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #7f7f7f; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" |- ! colspan=11 style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Девизне резерве |- | Година | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 |- | Резерве код Народне банке (милијарда $) | 0.52 | 1,17 | 2,28 | 3,55 | 4,24 | 5,84 | 11,89 | 14,22 | 11,48 |- | Резерве код домаћих банака (милијарда $) | 0,37 | 0,64 | 0,78 | 0,89 | 0,91 | 0,70 | 10,75 | 1,85 | 1,37 |- | Укупно (милијарда $) | 0,89 | 1,81 | 3,06 | 4,44 | 5,15 | 6,54 | 12,64 | 16,07 | 12,85 |- | colspan="10" | Извор:

{| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #7f7f7f; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" |- ! colspan=11 style="background: #efefef; border-bottom: 2px solid gray;" | Девизне резерве (износ у милионима евра) |- | Година | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 |- | Резерве Народне банке Србије