Декрети председника Републике () и Уставни декрети председника Републике, познатији под називом Бенешови декрети, заправо су група закона које је Чехословачка влада у егзилу израдила током Другог светског рата када чехословачки парламент није заседао. Декрете је у раздобљу од 21. јула 1940. до 27. октобра 1945. издао предсједник Едвард Бенеш, а ретроактивно их је, 6. марта 1946, ратификовала прелазна Народна скупштина Чехословачке.
Декрети су се бавили различитим аспектима обнове Чехословачке и њеног правног система, денацификацијом и обновом земље. У новинарству и политичкој историји, термин „Бенешови декрети” има нешто уже значење и односи се само на оне декрете који су се тицали статуса Немаца и Мађара у послератној Чехословачкој, односно који су служили као правна основа за протеривање Немаца из Чехословачке. Као резултат тих декрета, многи Нијемци и Мађари који су се настанили у Чехословачкој пре или током рата су изгубили држављанство и имовину, а неки су и умрли током процеса протеривања који је проведен крајем 40-их година. Бенешови декрети су имали различито територијално важење тако да су се неки примењивали само у Бохемији и Моравској, док су декрети Словачког националног вијећа вредили за Словачкој.
Ови декрети и данас остају контроверзна политичка тема и у Чешкој и у Словачкој.
Преглед мини|лево|Јан Шрамек, премијер Чехословачке владе у егзилу Едвард Бенеш је 1935. године именован за председника Чехословачке, међутим, након Минхенског споразума 1938. године под немачким притиском поднио је оставку. Након немачке окупације 1939, Бенеш и његови сарадници беже у Француску, где 1939. године формирају Комитет народног ослобођења Чехословачке. Примарни циљ Комитета било је формирање чехословачке војске у Француској. Након пада Француске, Бенеш и Комитет селе се у Лондон, где је признат као Чехословачка влада у егзилу. Владу су 1940. признали Британци, а сљедеће године и Совјетски Савез и Сједињене Државе.
Бенеш се, под аргументом да је оставка из 1938. дана под присилом, вратио на место председника, а помоћ у државничким пословима пружале су му влада у егзилу и државно веће. Године 1942. влада је усвојила уредбу према којој би Бенеш задржао место председника све до нових избора.
Иако је Бенеш самостално издао Декрет бр. 1/1940 (о формирању владе), све остале декрете предлагала је влада уз супотпис премијера и ресорног министра, а према одредбама чехословачког устава из 1920. године. Сви декрети су касније прошли парламентарну ратификацију у Народној скупштини. Почевши од 1. септембар 1944, након Словачког националног устанка, Словачко национално веће је држало извршну власт у Словачкој, што је довело до диференцирања законских аката; председнички декрети су од тог тренутка важили за Словачку само ако су имали изричиту сугласност СНВ-а.
Дана 4. марта 1945, у словачким Кошицама, које су недавно ослобођене од стране Црвене армије, формирана је нова чехословачка влада на челу с Народним фронтом, али уз изражену доминацију Комунистичке партије Чехословачке. Бенешово овлашћење да доноси декрете на предлог владе остало је до 27. октобра 1945, када је формирана прелазна Народна скупштина.
Донесени декрети могу се поделити према сљедећим критеријумима:
Врста акта Уставни декрети Декрети Доносилац Донесени декрети могу се поделити према сљедећим критеријумима 4. марта: 1945. Декрети које је донела влада у ослобођеној Чехословачкој након 4. марта 1945. Територајално важење Декрети који се тичу прелазне владе Декрети с важењем на цијелој територији Чехословачке Декрети с важењем на територији Бохемије и Моравске-Шлеске Правна проблематика Декрети о управи Декрети о ретрибуцији Декрети о репарацијама Декрети о национализацији
Иако Устав из 1920. године није регулисао правни статус декрета, чехословачке ратне и послератне власти су их сматрали апсолутно нужнима. Након што их је прелазна Народна скупштина ратификовала, они су постали обвезујући закони с ретроактивним деловањем, а чији је циљ био одржавање чехословачког правног поретка за време окупације. Касније власти су укинуле већину декрета, док је остатак престао важити силом закона.
Списак декрета Напомена: Овај попис садржи само оне декрете који су објављени у службеном Зборнику закона Чехословачке (ЗЗЧС)
Назив Проблематика Садржај Статус Белешке 1/1945 Уставни декрет председника о новој организацији владе и министарстава у прелазном периоду |align="center"| Управа |align="left"| Успостављање владе и министарстава |bgcolor=#FF6060 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| |- |align="center"| 3/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о изменама и допунама неких одредба војног казненог закона и закона о одбрани|align="center"| Управа | |bgcolor=#FF6060 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| |- |align="center"| 5/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о неваљаности неких трансакција везаних уз стварна права од тренутка губитка слободе и о национализацији имовине Немаца, Мађара, издајица, колаборатора и неких организација и удружења|align="center"| РеперацијаРетрибуција |align="left"| Неваљаност било каквих трансакција с некретнинама након 29. септембра 1938. због присиле због окупације или као последица националног, расног или политичког прогона те повратак некретнина изворним власницима Успостава националне управе за фабрике и предузећа у власништву „непоузданих особа” (и.е. оних који су се на попису из 1929. изјашњавали као Немци и Мађари те издајица) |bgcolor=#FFE4B5 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| |- |align="center"| 8/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о даровању некретнина Савезу Совјетских Социјалистичких Република у знак захвалности|align="center"| Управа |align="left"| Даровање некретнине совјетској амбасади |bgcolor=#FFE4B5 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| У складу са кримској конференцијом, већина Чехословачке је ослобођена од стране Црвене армије 1945. године |- |align="center"| 12/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о конфискацији и убрзаној додели пољопривредног земљишта Немаца, Мађара, издајица и непријатеља чешких и словачких народа|align="center"| Ретрибуција |align="left"| Конфискација пољопривредних земљишта у власништву: |bgcolor=#FFE4B5 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| |- |align="center"| 16/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о кажњавању нацистичких злочинаца, издајица и њихових помагача те ванредним народним судовима|align="center"| Репарације |align="left"| Осим увођења строжих санкција за злочине почињене након 21. маја 1938 (нпр. смртна казна за службу у непријатељској војсци у случају отежаних околности, у односу на доживотни затвор за исто кривично дело према закону из 1923), декрет је криминализовао и нова понашања: Успостава ванредних судова који би одлучивали у већу којим преседава професионални судија, а чине га још четири судије-поротника. На одлуке овог суда није постојала могућност жалбе. Смртна казна одређена од овог суда имала се извршити у року од 2 сата од изрицања пресуде или у року од 24 сата, ако се иста имала извршити јавно |bgcolor=#FF6060 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| |- |align="center"| 17/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о Народном суду|align="center"| Репарација |align="left"| Народни суд је водио процесе против функционера Протектората за кривична дела према декрету бр. 16/1945 у већима састављеним од седам особа. На одлуке овог суда није постојала могућност жалбе. Смртна казна одређена од овог суда имала се извршити у року од 2 сата од изрицања пресуде или у року од 24 сата, ако се иста имала извршити јавно |bgcolor=#FF91A4 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| Декрет је проглашен уз период важења од једне године |- |align="center"| 19/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о Зборнику закона и прописа Чехословачке Републике|align="center"| Управа | |bgcolor=#FF6060 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| |- |align="center"| 20/1945 |bgcolor=#F0DC82 align=left| Уставни декрет председника о прелазном извршавању законодавне власти|align="center"| Репарације |align="left"| Успостављање власти председника да, уз пристанак владе, доноси обавезујуће законе у форми декрета за све време током којег парламент не може нормално функционисати |bgcolor=#FF91A4 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| Проглашен 15. новембра 1940. године у Лондону, а касније објављен као Закон бр. 20/1945 ЗЗЧС |- |align="center"| 21/1945 |bgcolor=#F0DC82 align=left| Уставни декрет председника извршавању законодавне власти у прелазном периоду|align="center"| Репарације |align="left"| Пролонгација важења декрета бр. 20/1945 до почетка заседања прелазне Народне скупштине |bgcolor=#FF91A4 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| Проглашен 5. марта 1945, а престао важити првим заседањем прелазне Народне скупштине 28. октобра 1945. |- |align="center"| 22/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о проглашењу закона проглашених изван територија Чехословачке Републике|align="center"| Репарације |align="left"| Давање овлаштења влади да одлучи који ће закони проглашену током егзила у Лондону бити објављени у службеном Зборнику закона и остати на снази |bgcolor=#FFE4B5 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| |- |align="center"| 25/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о унификацији пореског законодавства у Чехословачкој Републици|align="center"| Управа | |bgcolor=#FF6060 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| |- |align="center"| 26/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о поништењу закона од 9. јула 1945.|align="center"| Uprava |align="left"| Поништење Закона бр. 165/1934 ЗЗЧС о пензионисању судија према њиховој старости |bgcolor=#FFE4B5 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"|<div> Према Закону бр. 165/1934 ЗЗЧС, судије су били присилно пензионисане када наврше 65 година. Како су нацисти побили велик део чехословачких судија, јавила се потреба за њиховом дужом службом због мањка кадра |- |align="center"| 27/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о уједначеном управљању интерним смештајем|align="center"| РетрибуцијаУправа |align="left"| Законски оквир за „повратак свих подручја Чехословачке Републике њиховим изворним, словенским становницима” |bgcolor=#FF6060 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| Декрет се није односио само на Чехе и Словаке протеране из граничних подручја од стране Немаца и Мађара након Минхенског споразума и Прве бечке арбитраже |- |align="center"| 28/1945 |bgcolor=#ADD8E6 align=left| Декрет председника о смештају чешких, словачких и осталих словенских фармера на пољопривредном земљишту Немаца, Мађара и осталих државних непријатеља|align="center"| РетрибуцијаУправа |align="left"| Дистрибуција земљишта које претходно није расподељено према Закону бр. 12/1945 ЗЗЧС и то политички и национално поузданим Чесима, Словацима и другим Словенима |bgcolor=#FFE4B5 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"| |- |align="center"| 33/1945 |bgcolor=#F0DC82 align=left| Уставни декрет председника о измени чехословачког држављанства особа немачке и мађарске националности|align="center"| Ретрибуција |align="left"| Чехословачки држављани немачке и мађарске националности: Декрет се није односио на Немце и Мађаре који су: Ове одлуке прегледавало је Министарство унутрашњих послова; или, у случају немачких/мађарских војника који су служили у Чехословачкој војсци изван државе, Министарство одбране, уз претпоставку испуњења услова. Чеси и Словаци који су се под притиском декларирали као Немци/Мађари могу тражити изузеће од МУП-а. Удане жене и деца процењивали су се посебно. |bgcolor=#FFE4B5 align="center"| |style="font-size:smaller" align="left"|