Избор скупштинара за Велику народну скупштину у Крагујевцу, је најстарији забележени избор учесника Скупштине директно од стране народа у Србији.
Српски кнез Милош Обреновић је 15. и 17.новембра 1829. издао наредбу да се изврши избор скупштинара у целој земљи, који би присуствовали Великој народној скупштину у Крагујевцу. То је прва народна скупштина на којој су присуствовали скупштинари које је изабрао сам народ. Избор није вршен у целој земљи истога дана, већ према томе како је која нахија могла да га изврши, али је било одређено да се мора обавити најкасније неколико дана пред саму скупштину. Дан избора одређивале су саме нахијске старешине.
Велика народна скупштина у Крагујевцу одржана је 24 — 28. јануара 1830, коју је кнез Милош сазвао ради објаве Хатишерифа из 1830.
Три или четири мала села послала су по једног изасланика, средња села по једног, а већа села и паланке и више од једног. Само је Београд послао шесторицу изасланика. Изабраници су добијали од својих бирача нарочито писмено пуномоћство, које је оверавао и печатом потврђивао кнежински старешина.Живојин П. Ристић, Изборни закони Србије, 1935.
Пуномоћја Изабрани скупштинари су од својих бирача добијали нарочито писмено пуномоћје, које је оверавао и печатом потврђивао кнежински старешина.
Једно такво пуномоћје, дато y Чачку, гласи овако:
Референце
Категорија:Избори у Кнежевини Србији Категорија:Избори у 1829. Категорија:Избори у 1830. Категорија:Србија у 1829. Категорија:Србија у 1830.