Народна библиотека „Добој” отворена је 9. маја 1946. године поводом Дана побједе, а одлуку о оснивању донио је Народни одбор општине. За почетак рада прикупљено је 1200 књига и 1650 динара. Библиотека се у почетку звала Градска библиотека Добој. У стварању почетног фонда књига учествовала је Народна библиотека Босне и Херцеговине у Сарајеву, која је упутила у Добој три пакета са укупно 200 књига из разних области. Библиотека је извјесно вријеме била смјештена у згради изнад данашње Зелене пијаце.

У новијем периоду књиге су обрађиване у електронском каталогу BISIS (Дистрибуирани библиотечки информациони систем), гдје је унијет комплетан фонд. Од 2015. године библиотека користи систем -{COBISS}- за обраду књижног фонда.

Има функцију матичне библиотеке за подручје Дервенте, Брода, Модриче, Петрова, Шамца, Теслића и Добоја. Историјат 1946. Рад се у почетку одвијао на аматерској основи. Књиге је издавала Муневера Бешлагић и још неки омладинци. Радно вријсме је било неограничено. Народни одбор општине је повремено награђивао рад у Библиотеци, а контролу дјелатности вршила је надлежна служба за питања културе и просвјете Обласног народног одбора. Њима је достављан извјештај из Библиотеке седмично, мјесечно и на крају године. Прве годиne књиге је користило 300-400 читалаца. Књижни фонд се повећавао прилозима граћана и дотацијама Народног одбора општине. Обласни народни одбор и Народна библиотека Босне и Херцеговине редовно су Библиотеци у Добоју достављали по примјерак нових књига (обавезни примјерак). Средства за рад Библиотеке повећавала су се из године у годину, а с тим и број књига и читалаца. Све је, ипак, брже рјешавано осим простора за смјештај Библиотеке, због чега се често селила из једне у другу приватну кућу. До стабилнијег рјешења долази се тек почетком седамдесетих година, али не и коначног.

1947. Добој је још увијек у сиромаштву, са посљедицама рата, без готово иједног ваљаног објекта за шире друштвене намјене. Стога није много изненадила прилично неугодна одлука - прије свега за одборнике Народног одбора општине који су је донијели - да се обустави рад Библиотеке. Књиге, ипак, нису доспјеле на улицу већ у приватну кућу Катарине Антонијевић, у близини старе жељезничке станице (Трг жењезничара). О књигама се бринуо општински синдикат, а нашла се и група омладинаца и ставила се у улогу библиотекара који су у тим условима издавали књиге читаоцима. Библиотска је тада имала 1800 књига (највише руске књижевности - Гогољ, Шолохов, Толстој, а од домаћих Ћопић, Куленовић, Андрић, Назор и други са дјелима углавном из НОБ-а). Читаоци су већином били политички активисти и омладина.

1948. Проблем се указао проблем за Библиотеку, јер је требало ослободити и тај привремени простор у кући Антониј­вића. Смјештај, иако привремен, убрзо је пронађен - у кући оптичара Филипа Сухог, непосредно уз стару Градину, у приземљу. Библиотека је била отворена три пута седмично. Градски народни одбор додијелио је Библиотеци дотацију од 150.000 динара, намијењену за режијске трошкове и набавку књига. Било их је око 2000, а до краја године издато је на читање 900. Библиотеку је тада водила Деса Рап, први професионални књижничар у овој установи.

1949—1953. У овом периоду Градска библиотека у Добоју почела је ужурбаније да развија своју активност и да хвата све значајније мјесто међу културним и просвјетним установама у граду. Томе је, нема сумње, допринијело повећање броја основних и средњих школа, па се тако повећао и број читалаца, односно потреба за књигом, посебно за школском лектиром. Повећавао се и број читалаца из редова службеника и домаћица што је наметнуло и потребу постепеног повећања броја запослених у Библиотеци. Осим Десе Рап као библиотекар ради и Јелена Пухало, а за управника Библиотеке постављена је Сока Дујковић из Добоја. У току 1952. и 1953. године знатно су повећана средства за рад - на 500.000 динара годишње, а Библиотека је посједовала 5000 књига. Тако се опет намеће проблем смјештајног и радног простора, па је о томе расправљано на сједници Народног одбора општине. Одлучено је да се Библиотека премјести у приземље зграде у данашњој Улици краља Алсксандра, у кући Косте Гајића, такође испод тврђаве.

1954. Ни овдје се књижно благо није дуго задржало, јер је простор постајао све скученији. Поново помаже Народни одбор општине својом одлуком да се Библиотека смјести у три просторије зграде Радничког универзитета (Дом културе) на укупној површини од 54 м2. Књижни фонд се већ повећао на 7000 примјерака и те књиге су распоређене у два одјељења: Одјељење за дјецу и Одјељење за одрасле читаоце. Убрзо долази до формирања и Пионирског одјељења за ученике основне школе. За Пионирско одјељење је издвојено из укупног фонда 1500 књига. Посебна пажња посвећена је разврставању књига у полицама, први пут према стручној универзалној класификацији. На том одговорном послу особљу Библиотеке у Добоју помогли су стручњаци из Народне библиотеке Босне и Херцеговине. На крају ове године књижни фонд имао је 7600 књига. Дотација Народног одбора општине те године износила је 630.000 динара, а запослени су били: Сока Дујковић, управник Библиотеке, затим Јелена Пухало и Милева Пухало, учитељица у пензији, која је радила на обради и смјештају књига. Књиговодствене и благајничке послове обављала су стручна лица хонорарно. Концем 1954. године формиран је први Савјет Библиотеке, који су сачињавали Војо Николић, Љубица Станишић, Хасан Шехић, Миле Медић и Стојан Јовановић. Ускоро се чине нови, крупнији кораци на унапрећењу Библиотеке - набавка књига и њихова стручна обрада. Тако се до 1960. године повећава број књига за око 1000 примјерака, а број читалаца на 1500.

1960—1964. У току 1960. године Библиотека биљежи нове успјехе. Посебно је значајна била дотација у износу од 200.000 динара коју је додијелила Скупштина општине Добој. То је помогло да се активност Библиотеке, а тиме и развој културе и просвјете, вину са градског подручја на терене већег дијела општине. Отворене су подручне библиотеке у Осјечанима, Бушлетићу, Подновљу, а у администрацији Библиотеке отворено је радно мјесто секретара. На то мјесто постављен је Станко Павловић из Кожуха, а извршене су и неке кадровске промјене: Јелена Пухало је пензионисана, а на мјесто књижничара примљен је Бранко Јовановић из Осјечана. Године 1961. у стални радни однос у Библиотеци примљена је Милијана Рађа, први библиотекар са одговарајућом стручном спремом на подручју среза (завршила је Библиотекарску средњу школу у Београду); за чистачицу је тада примљена нова радница Ружа Ђурановић из Стријежевице. За сталног књижничара у Одјељењу за одрасле примљена је Загорка Михајловић из Липца, што је допринијело унапрећењу рада и јачању кадровског тима у Библиотеци. Године 1963, у смислу Закона о библиотекама у Босни и Херцеговини, Библиотека је добила статус општинске народне библиотеке, „са задатком да развија област библиотекарства на цијелом подручју општине“.

1965. Уласком у нову 1965. годину чине се нове значајне промјене у овој културној установи: дотадашњи управник Сока Дујковић одлази на дужност професионалног посланика, а за новог управника Библиотеке изабрана је Милица Бјелобаба, професорка из Добоја. Осим ужег састава органа управљања, у који су ушли чланови колектива, у шири састав Скупштина општине именовала је представнике радних и друштвено-политичких организација: Хасана Шехића, Драгу Лазића, Милета Медића и Љубицу Станипшћ. До краја године било је уписано 3949 читалаца, а прочитано јс 49.405 књига.

1966. Ова година биће упамћена и по томе што је донијет нови Закон о библиотекарству, према коме свака општина мора да има матичну библиотеку. Матична подручна одјељења Би­блиотеке формирана су у граду (пионирска и за одрасле читаоце), затим у Осјечанима, Подновљу, Бушлетићу, Которском и Кожухама. У духу новог Закона о библиотекарству и актуслних задатака привредне и друштвене реформе у Југославији и у овом колективу осјетиле су се извјесне кадровске и организационе промјене. За новог предсједника Савјета Радне заједнице Библиотеке изабрана је Милијана Рађа, а чланови Савјета су: Намик Малохоџић, Мирко Скакић, Илијас Крушкић, Миодраг Кисин и Душанка Дробац.

Савјет и радни колектив наставили су и убрзали акцију на јачању материјалног положаја Библиотеке и набавци књига. Резултати су очигледни: осим значајне дотације која је стигла од Скупштине општине, прилоге су дали и Општинско синдикално вијеће (100.000 динара), Републички фонд за библиотекарство (500.000 динара); граћани су приложили 650.000 динара и за тај новац купљене су књиге и набављене 22 полице за књиге у Матичном одјељењу. У Дому културе у октобру је отворена изложба књига и публикација поводом акције „Мјесец дана књиге“. Изложбу је разгледао велики број грађана.

1967. Отворено је ново подручно одјељење Библиотеке у селу Бријесница, чији је руководилац Осман Хаџић, наставник. Републички фонд за библиотскарство, на молбу Библиотеке у Добоју, додијелио је 800.000 динара (старих) за набавку књига у подручним одјељењима на селу.

1968. Отворено је ново подручно одјељење у Сјенини и ојачано постојсће у Станарима. Као помоћ подручним одјељењима Републички фонд за библиотекарство додијелио је 500.000 динара. Снимљено је стање у школским библиотекама и у библиотекама у радним организацијама и предочено Савјету Библиотеке. Скупштини општине и надлежним органима у школама и радним организацијама. Закључак је био: стање је лоше, мали фонд књига и слабо се користе, а просторије нами­јењене књижницама су веома лоше. У радним организацијама, заправо, библиотеке готово да и не постоје, осим понека књига у витринама директора.

1969. Предложене су конкретне мјере за санирање овог стања. Настављени су послови на ширењу мреже библиотека у општини и на обезбјећењу неопходне школске лектире, на чему су инсистирали и сами грађани. С тим у вези, Библиотека је у сарадњи са Издавачким прсдузећсм „Свјетлост“ у Сарајеву отворила у Дому ЈНА у Добоју изложбу поводом Мјесеца књиге. Изложбу је посјетило око 5000 грађана и ученика. У току изложбе откупљено је око 8000 књига по повољним цијенама - највише школске лектире.

1970. Настављена је акција на јачању и сређивању књижног фонда у свим одјељењима Библиотеке. У сарадњи са земљорадничким задругама у Станарима и Сјенини набављене су књиге о пољопривреди у вриједности од око милион динара. Избор књига извршили су стручњаци из Пољопривредне станице у Добоју, која је, такође, уручила Библиотеци стотину стручних књига за село. Набављено је и 300 књига из области медицине. Да би акција на прикупљању књига у радним организацијама и од читалаца била што успјепшија, укључене су и покретне библиотеке у Костајници, Драгаловцима, Мравићима, Мајевцу и Присадама. Стручни рад Библиотеке прегледала је Комисија Народне библиотеке БиХ и констатовала „да је рад организационо и стручно веома добро постављен, да су евиденција, статистика, програмирање и сл. сређени према библиотечким нормама и прописима“. У октобру 1970. Библиотека је од Републичке културно-просвјетне заједнице и Друштва библиотекара БиХ добила писмено признање за ширење културе на селу путем књиге. Управник Библиотеке Милица Бјелобаба је за успјешно руковођење Библиотеком и за допринос развоју библиотекарства у Републици такоће добила Захвалницу и једногодишњу награду у износу од 200.000 динара од Републичког секретаријата за образовање и културу и Друштва библиотекара БиХ. Извршене су измјене и допуне у саставу Савјета Библиотеке. Поред радника Библиотеке, Савјет сачињавају: Перо Рогановић, Есма Смајловић, Бранко Ковачевић, Атифа Галијашевић, Милан Ковачевић, Стипо Јуришић, Стојан Јовановић и Војна Мишковић.

1971. Већ почетком године отварају се нови, шири видици за Библиотеку: Скупштина општине донијела је одлуку да се откупи и адаптира зграда Привредне банке и у њу смјести библиотека. То је истовремено велико признање за резултате које је ова установа постигла на ширењу културе, што је реализовано наредне године.