Радиотерапија рака грлића материце је примарна радикална зрачна терапија која се изводи применом спољашњег зрачења (које може бити транскутано и брахитерапије). Досадашња сазнања о усавршеним техникама зрачења, посебно оних заснованих на чешћој примени брахитерапије, говоре о побољшању у локалној контроли раста тумора односно смањењу стопе рецидива и продуженом преживљавању болесница.Landoni F, Maneo A, Colombo A et al. Randomized study of radical surgery versus radiotherapy for stage Ib-IIa cervical cancer. Lancet, 1997; 350:535.Stegman M, Louwen M, van der Velden J, ten Kate FJ, den Bakker MA, Burger CW et al. . .
Облици радиотерапије у лечењу рака грлића материце Радикала-дефинитивна радиотерапија Ова врста радиотерапија, подразумева стандардне дозе транскутаног зрачења ранга 45‒50 Gy, испоручене фракционисано у дневним дозама,комбиновано са брахитерапијом, у 4‒5 сеанси и дозом од TD7Gy по сеанси обрачунатој у тачки А. Укупне радикалне дозе, за мале туморе (1 цм ‒ стадијум Iб1) су ранга 75 Gy, до 80-90 Gy/ тачка А за више стадијуме. Дозе се могу ускладити са општим стањем болеснице, уз смањење дозе и палијативног ефекта зрачног третмана. Транскутано зрачење Транскутаним зрачењем, фотонским сноповима високих енергија (10 MEV), делује се на тумор, инфилтрисане параметријуме, регионалне лимфатике и захваћене суседне органе. Брахиотерапија Брахитерапијом се извори јонизујућих зрачења, путем апликатора, доводе у непосредни контакт са тумором грлића материце, уз испоруку врло високе дозе зрачења у тумор и поштеду околних структура (бешика, завршног црева), што је основни фактор за локалну контролу болести. Најчешће се користи интракавитарна техника са апликацијом извора зрачења кроз вагину у тумор-грлић и утерус, ређе интерстицијална техника, са апликацијом игала у велике туморске масе са збрисаном регионалном анатомијом. Профилактична радиотерапија лимфних чворова Када се врше зрачења пара-аорталних лимфних чворова примењује се профилактичка, стандардна доза од 45 Gy, која уз употребу напредних техника, може повећати и до 60 Gy код присутног увећања лимфних чворова (лимфаденомегалије). Напредне технике радиотерапије Напредне технике, базиране на ЦТ или МР: конформална и ИМРТ (радиотерапија модулисаним интензитетом) као и ЦТ/МР базирана брахитерапија, омогућавају бољу поштеду здравих органа (танко црево, бешика, ректум) и повећање дозе. Постоперативна радиотерапија Постоперативна радиотерапија регије оперативне ложе и регионалних лимфатика примарно смањује појаву локалног рецидива код групе болесница интермедијарног ризика (дубока инвазија строме, LVI, тумор > 4 цм), а код високоризичне групе (позитивне жлезде, параметријума и маргине) спроводи се удружено са хемиотерапијом конкомитантно.
Постоперативну радиотерапију треба започети 3-5 недеља после операције, а укупна доза зрачења код ове врсте радиотерапије је ранга 60-65 Gy, а однос транскутане и брахитерапијске дозе одређује се према препорукама Америчког удружења за брахитерапију ().
Могући ризици неуспеха радиотерапије у лечењу рака грлића материце Повећани ризик од неуспеха терапије постоји код болесница које имају: метастазе у лимфним чворовима тумор велике запремине лоше опште стање и обострану захваћеност параметријума лоше опште стање ниске вредности хемоглобина.
Наиме сваки дан прекида радиотерапије повећава ризик за настанак рецидива за 1%.
Референце
Литература
Doroshow JH. :chap 179. National Cancer Institute. Radiation therapy and you: support for people who have cancer. Updated May 2007. Accessed June 30, 2016. Zeman EM, Schreiber EC, Tepper JE. Churchill Livingstone; 2014:chap 27.
Категорија:Онкологија Категорија:Радијациона терапија