Четврта влада Саве Грујића је била влада Краљевине Србије од 5. децембра 1893. до 24. јануара 1894. Педесети дан после образовања владе дошло је до њене оставке, кризу владе изазвао је повратак краља Милана у земљу.Поводом стогодишњице рођења ГЕНЕРАЛ САВА ГРУЈИЋ КАО ПОЛИТИЧАР И ДИПЛОМАТА, Политика, 21. мај 1940, Београд, ст. 10

Историја Краљ није желео нове туторе; да се према њему понашају као према детету и да га истискују из државне управе. Докићев заменик Грујић није успео да успостави равнотежу између Скупштине и краља чији су се прерогативи у Скупштини сводили на један глас. Влада, Државни савет и Скупштина могли су надгласати краља. Докић је 5. децембра поднео оставку, а нову владу саставио је Сава Грујић. Била је то само реконструкција претходног кабинета. У владу су ушли многи министри који нису били по вољи краљу (нпр. Миленко Веснић, министар просвете). Постојао је пројекат о коалиционој либерално-напредњачкој влади, али је он одбачен. Александар се са својим оцем састао у Опатији. Милан је сина критиковао због безвлашћа које влада у земљи под радикалима. Пола године слао му је савете које је Александар делимично прихватао. Краљ је почео да припрема терен за ослобађање либерала. Руси и Французи се са тим нису слагали. Мајка му је саветовала да напусти земљу, након што власт преда Пашићу, што је краљ одбио.

Решење је нађено у повратку краља Милана у Србију. На ту вест, Грујић је у ноћи између 20. и 21. јануара дао оставку. Краљ Милан је засебним возом допутовао у Београд 21. јануара. Сусрет оца и сина био је дирљив. Неколико минута стајали су загрљени на станици, а окупљена маса узвикивала је Миланово име. Пошто узвици нису престајали, Милан је рекао: „Не краљ Милан, већ живео краљ Александар!“ Отац је изјавио да се неће мешати у синовљеву владавину, већ да ће му бити само саветник. Круна је отпочела борбу против радикала и пармалентаризма. Краљ је све више тежио апсолутизму.

Сукоб Наталије и Милана продубљивао је кризу. Са Наталијом се маја 1893. године Александар састао у Кладову. Она врши притисак на њега да уклони закон о аболицији, као и Милан. Александру се није журило, не желећи да се опире скупштинској већини.

Чланови владе + Министарски савет, 23.11/5.12. 1893 - 12/24.1. 1894.ФункцијаСликаИме и презимеДетаљи Председник министарског савета, министар војни и министар иностраних дела 50п Сава Грујић Министар унутрашњих дела Светозар Милосављевић Министар правде 50п Пера Максимовић Министар финансија 50п Михаило В. Вујић Министар просвете и црквених дела 50п Миленко Р. Веснић Министар грађевина Светозар Станковић Министар народне привреде 50п Раша Милошевић Српске новине, 24. новембра 1893.Српске новине, 12. јануара 1894.

Референце

Референце Сузана Рајић, Александар Обреновић, владар на прелазу векова, сукобљени светови, Београд 2014.

Категорија:Владе Краљевине Србије Категорија:Србија у 1893. Категорија:Србија у 1894.