мини|250п|Државе са парламентарним системом у свету — црвена боја означава парламентарне монархије, наранџаста парламентарне републике, а зелена председничко-парламентарни систем у коме је председник државе подређен скупштини thumb|250п|Сматра се да суочене галерије седишта Доњег дома Уједињеног Краљевства доприносе контрадикторном стилу дебата.
Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.
У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.
Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи -{parlare}-, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.
Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.
Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.
Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).
Рани парламенти
Од давнина, када су друштва била племенска, постојала су већа или поглавар чије су одлуке оцењивале старешине села. То се назива трибализам.Political System Encyclopædia Britannica Online Неки научници сугеришу да је у древној Месопотамији постојала примитивна демократска влада у којој је краљеве оцењивао савет.. Исто је речено за древну Индију, где је постојао неки облик делиберативних скупова, те је стога постојао и неки облик демократије. Међутим, ове тврдње не прихвата већина научника, који виде ове облике владавине као олигархије...
Древна Атина је била колевка демократије. Атинска скупштина (, еклесија) била је најважнија институција, и у расправи је могао учествовати сваки слободан грађанин. Робови и жене нису могли. Међутим, атинска демократија није била репрезентативна, већ директна, те се еклесија разликовала од парламентарног система.
Римска република је имала законодавне скупштине, које су имале последњу реч у погледу избора судија, доношења нових статута, спровођења смртне казне, објавом рата и мира и стварањем (или распуштањем) савеза. Римски сенат је контролисао новац, администрацију и детаље спољне политике.Byrd, Robert (1995). The Senate of the Roman Republic. US Government Printing Office Senate Document 103–23.
Неки муслимански научници тврде да је исламска шура (метода доношења одлука у исламским друштвима) аналогна парламенту. Међутим, други научници (нарочито из Хизб ут-Тахрир) истичу оно што сматрају фундаменталним разликама између система шура и парламентарног система., Al-Khilafa Publications, 1423 AH – 2002 CE, ,
Називи за парламенте у свету
Види још Народна скупштина Републике Србије Народна скупштина Републике Српске Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине Хрватски сабор
Референце
Литература
.
. ; vol 2 online
in H-Albion, H-Net Reviews. September, 2011. online , brief survey
, 1976 ed., Cambridge, UK: Cambridge University Press.
https://books.google.com/books?id=ccoOfhyjFNEC&printsec=frontcover&dq=democracy+a+history&cd=1#v=onepage&q=athens&f=false John Dunn (2005), Democracy:a History, ]
A. A. M. Duncan, 'Early Parliaments in Scotland', Scottish Historical Review, 45 (1966) J. M. Goodare, 'Parliament and Society in Scotland, 1560–1603' (Unpublished Edinburgh University PhD Thesis, 1989)
, chapter 7 "An Introduction to the pre-1707 Parliament of Scotland" (Based on a paper to Staff Development Conference for History Teachers, National Museum of Scotland, 25 May 2000 by Dr. Alastair Mann, Scottish Parliament Project, University of St. Andrews).
I. E. O'Brien, 'The Scottish Parliament in the 15th and 16th Centuries' (Unpublished Glasgow University PhD Thesis, 1980)
R. J. Tanner, 'The Lords of the Articles before 1540: a reassessment', Scottish Historical Review, LXXIX (October 2000), pp. 189–212. R. J. Tanner, 'Outside the Acts: Perceptions of the Scottish Parliament in Literary Sources before 1500', Scottish Archive (October, 2000). R. J. Tanner, 'I Arest You, Sir, in the Name of the Three Astattes in Perlement': the Scottish Parliament and Resistance to the Crown in the 15th century', in Social Attitudes and Political Structures in the Fifteenth Century, ed. T. Thornton (Sutton, 2000). C. S. Terry, The Scottish Parliament: its constitution and procedure, 1603–1707 (Glasgow, 1905) J. R. Young, The Scottish Parliament 1639–1661 (Edinburgh, 1997)
Спољашње везе
Категорија:Политика Категорија:Уставно право