мини|Окупљање кандидата на царским испитима Царски испити су тестови које је било неопходно положити како би се запослило у државној служби у царској Кини. Тестови су били засновани на познавању кинеских класичних књижевних дела, као и разних области уметности, права и војних стратегија. Испитивање се спроводило на три нивоа на сваке три године. Женама, сељацима, трговцима, занатлијама, као и будистичким и таоистичким свештеницима полагање није било дозвољено. За спремање самих испита требало је доста времена и новца, те је већина кандидата била из имућнијих породица. Овакав систем испита се касније проширио и на суседне азијске земље, док је западни свет за њега сазнао путем извештаја које су писали европски мисионари. Такође, ови кинески испити имали су утицај на британску Источно-индијску компанију која је користила сличан метод у одабиру запослених као и на Сједињене Америчке Државе које су основале сопствени програм тестирања за одређене државне послове након 1883. године. Године 1994. уведени су тестови за цивилну службу на државном нивоу, који пружају шансу за запослење у државничком пословном сектору, и као такви подсећају на испите у царској Кини.

Историја

Династија Хан

Порекло царских испита датира из периода владавине династије Хан (кин. 汉朝, пин. Hàn Cháo; 208. п. н. е. - 220. г. н. е.). Након распада старог феудалног система династије Ћин (кин. 秦朝, пин. Qín Cháo; 221.п. н. е - 208. п. н. е.), ауторитативна династија Хан морала је да нађе добар начин за управљање великим царством. Тада је почео да се полаже неки вид испита, али је и даље већина званичника у царској служби именована на основу препоруке неког угледног аристкократе. Декрети за ову врсту регрутовања државних службеника доношени су с времена на време, а службеницима који нису успели да добију такве препоруке снижен је чин или су примали суровије казне. Испити су се првенствено користи за класификацију кандидата који су посебно препоручени.

Династије Суи и Танг

У периоду транзиције, који је уследио након поновног уједињења Кине под династијом Суи (кин. 隋朝, пин. Suí Cháo; 581. г. н. е - 618. г. н. е.), дошло је до јачања моћи племства. Након смрти цара Вена, племство се враћа конфуцијанизму и започиње реорганизацију система царских испита. Међутим, испити су у том периоду имали статус пуке формалности, те су царски званичници на годишњем нивоу самостално бирали три образована индивидуалца, за чије су знање и кредибилитет сносили личну одговорност.

За време династије Танг (кин. 唐朝, пин. Táng Cháo; 618. г. н. е - 907. г. н. е.), дошло је до највећег развоја од времена династије Хан. Годишњи буџет је знатно повећан, а престоница Чанган постала је урбани центар са око 2 милиона становника. Због потреба одржавања администрације, отворен је велики број службеничких радних места, а многи чланови младог племства одлазили су у престоницу ради полагања царских испита.

На почетку владавине династије Танг, царски испити били су критеријум за регрутовање службеника, чији је број на годишњем нивоу био релативно мали (15 службеничких места). Поред тога, испите су полагали синови из имућнијих породица, који су располагали временом и средствима за припрему испита, док је то представљало скоро немогућ задатак за обичног човека, који није имао новац за припремну наставу. Утицај који је аристократија имала, као и наследне јин привилегије, биле су одлучујући фактор у избору службеника.

Објективност царских испита била је упитна до доласка на власт прве и једине царице у Кини. Царица Ву Цетјен (кин. 武则天, пин. Wǔ Zétiān; 690. г. н. е - 705. г. н. е.) је пре званичног ступања на власт, користећи се разним сплеткама унутар царског двора, градила своју моћ, а у царским испитима уочила је прилику за преузимање моћи других министара на власти. Сматра се да је Ву Цетјен измислила сакривање имена кандидата, тако да на коначан избор не утичу њихов идентитет и порекло, већ знање. Чак и поред таквих мера, не може се са сигурношћу рећи да су испити спровођени потпуно непристрасно.

Царица је користила царске испите као политичко оружје против северозападне аристократије, чији су припадници имали привилегију да раде у влади без полагања царских испита. Захваљујући њој, сви су морали да полажу испите, а полагање је одобрено и људима који нису били из елитних слојева друштва. Ву Цетјен је јачала своју политичку моћ кроз подршку становништва удаљених крајева, у којима је промовисала образовање ради припреме за испите. На овај начин, за време династије Танг, почиње прелаз са владавине аристократских породица на владавину образоване и елитне бирократије, која је бирана уз помоћ царских испита. Године 659. извршена је ревизија националне генеалогије, у којој је нагласак стављен на службенички ранг, а не на породично порекло појединца.

На почетку владавине династије Танг, цар Тајцунг (кин. 太宗, пин. Tàizōng; 598. г. н. е - 649. г. н. е.) интерпретирао је конфуцијанске класике у једној компилацији коментара канонских дела, која је постала темељ класичног конфуцијанског образовања у Тангу. Ово доба познато је и као „златно доба поезије“, те су многи кандидати писали поезију и прозу као део припреме за испит, а интерес за класична дела је знатно повећан. Међутим, царски испити били су и свеприсутан мотив у кинеској поезији, писаној од стране оних који нису успели да их положе и добију посао као државни службеници.Leavis. "What are the strength and weakness of the civil service examination system in ancient Chinese history? What was its impact on traditional Chinese Society?"

Трговцима је било забрањено да полажу царске испите, те су многи покушавали да то учине илегално. Иако су то углавном били веома образовани људи, често су понижавани у друштву, и то не само преко испита, већ и преко посебне одеће коју су морали да носе, као и великог броја пореза које су плаћали. Многи од њих постали су бунтовници, а најпознатији међу њима био је Ан Лушан, чувен због устанка из 755. године, који је значајно ослабио династију Танг.

Период пет династија и десет краљевстава

Након што је династија Танг скинута са власти, земља се поново нашла у стању разједињености. То је познато као период Пет династија и десет краљевстава (кин. 五代十国, пин. Wǔdài Shíguó). У овом периоду, непристрасност приликом оцењивања царских испита за коју се залагала царица Ву Цетјен из династије Танг, полако је нестајала, и царски испити враћали су се традиционалним путевима полагања. Они су укључивали политичке везе и непотизам, који су заменили знање. Иако је ово био случај са испитима, у подељеној Кини мрежа аристократских породица које су владале је срушена, те се на власти нашао бирократски систем, који је зачет за време династије Танг. Бирократе биране помоћу царских испита постали су нова елита, и управо су њих људи са запада називали мандаринима, према називу мандаринског дијалекта који се користио у царском суду.

Династија Сонг мини|десно|Царски испити за време династије Сонг

У династији Сонг (кин. 宋朝, пин. Sòng Cháo) забележен је пораст полагања испита вишег нивоа. У теорији, свако је могао да се пријави за полагање царских испита, а у односу на ниво знања, били би у могућности да добију одређену позицију. Могућност полагања су имали и грађани из окупираних северних предела. Многи појединцису су уз помоћ успеха на царским испитима успели да пређу из ниже у владајућу класу. Неки од примера су Ванг Анши (кин. 王安石, пин. Wáng Ānshí), који је предложио реформу царксих испита како би били практичнији, и Џу Си чија је интерпретација „Четири књиге“ постала оличење неоконфуцијанизма у каснијим династијама. Друга два успешна примера уласка у политику кроз систем царских испита су били Су Ш (кин. 苏轼, пин. Sū Shì) и његов брат Су Џе, који су постали политички противници Ванг Аншија. Иако је један од главних циљева система царских испита био промовисање разноврсности политичког мишљења и смањивање могућности преовлађивања одређеног статуса и идеологија, спремање самих испита изискивало је доста времена и новца, те је већина кандидата била из имућнијих породица.

Од 937. године, по одлуци цара Тајцуа, испите је надгледао цар лично. Пракса преписивања тестова како би се одстранила могућност препознавања кандидата путем калиграфије, уведена је 1005. године. Разне реформе у систему царских спита су донете у династији Сонг. Једна од најзначајнијих припада Фан Џонгјену, чија је реформа започела процес који је довео до формирања школског система.

Династије Јуен, Минг и Ћинг

Династија Јуен

Пораз који су монголска племена предвођена Кублај-каном (монг. Хубилай хаан; 1260. г. н. е - 1294. г. н. е.) нанела династији Сонг 1279. године значио је уједно и почетак владавине прве не-Хан династије у Кини коју су основали управо Монголи - династије Јуен (кин. 元朝, пин. Yuán Cháo; 1271. г. н. е - 1368. г. н. е.). Кублај-кан је укинуо систем царских испита верујући да конфуцијанско учење није неопходно за управничке послове.. Palo Alto, CA: Teacher's Curriculum Institute.

Систем је наново оживљен 1315. године, за време владавине цара Жен Цунга, али са значајним изменама. Уведен је систем квота и у погледу броја кандидата и броја доступних степена образовања. Систем је заснован на расној подели популације на четири групе (касте): Монголи, Сему-жен (не-Хан националности), Северни и Јужни Кинези као њихови Хан-непријатељи.Kracke, E. A., , Jr. (1967 ). . In: Chinese Thoughts & Institutions, John K. Fairbank, editor. Chicago and London: . Државни интереси, уједно и у корелацији са интересима аристократског не-Хан сталежа, представљали су приоритет па је стога овај систем квота које су распоређиване аритметички, несразмеран популацији или броју кандидата, несумњиво фаворизовао Монголе, док су Кинези из јужних области били у нарочито лошем положају.

Иако је династија Јуен прва успела да учврсти своју власт на заузетом трону, ипак није успела да увиди потребу да се кроз систем царских испита регрутују чиновници и званичници, много више упознати са оним што чини кинески дух и корене кинеске цивилизације. Узевши у обзир необразованост већине припадника монголских племена, направили су систем који потискује Хан Кинезе из политичке сфере деловања што је као последицу имало гомилање назадовољства израженог кроз побуне које су и довеле до краја владавине ове династије.

Династија Минг

Династија Минг (кин. 明朝, пин. Míng cháo; 1368. г. н. е. - 1644. г. н. е.) преузела је и проширила систем царских испита наслеђен из ранијих периода кинеске историје. Ова династија настојала је да кроз институције државне службе уведе конфуцијанизам као битан део јавног и приватног живота. Неоконфуцијанске интерпретације постају општеприхваћена доктрина, а 1370. године цар Хонг Ву (кин. 洪武, пин. Hóngwǔ; 1368. г. н. е. - 1398. г. н. е.) наређује да чиновнички испити покривају области „Четири књиге“, као и предавања и политичке анализе у складу са неоконфуцијанским каноном које је Џу Си успоставио раније у династији Сонг.Langlois, Jack (26 February 1988). . In: Frederick W. Mote; Denis Twitchett. The Cambridge History of China: Volume 7, The Ming Dynasty, 1368-1644. .

Упоредо са чиновничким испитима, као део образовања у царској Кини постојале су и државне школе. Упркос њиховом почетном успеху, ове школе се најзад стапају са системом чиновничких испита и постају ништа више до успутна станица за самостално припремање полагања поменутих испита. Већи проблем представљале су приватне академије које за време династије Минг постају седишта политичких гледишта супротних оним званично прихваћеним. Зато су владари и династије Минг, и касније династије Ћинг, покушавали да уведу нека ограничења којим би зауставили ширење ових ваннационалног школског система основаних академија. Ипак, интересантно је да се одвајање образовања од политичке и социјалне контроле није видело као проблем вредан разматрања све до XX века.