мини|Историјски фармацеутски музеј у Базелу Медицински музеј је музеолошка установа у којој се сакупљају, чувају и излажу предмете историјског, научног, уметничког или културног значаја који имају везу са медицином или здрављем. То укључује и моделе, инструменте, књиге и рукописе, медицинске сликовне приказе и технологије које су се користиле за њихово снимање (као што су рендген апарати). У ширем контексту и систематизацији музеја у свету, медицински музеји су по својој суштини део заједнице научних или научно-техничких музеја. Неки музеји медицине су према својим збиркама општег карактера, и у њима је приказана целокупна историја медицине неке територије, области или државе, док су у другима изложени артефакти специјализоване медицинске области, као што су нпр. музеји историје стоматологије, историје одређених болница, историје медицинских сестара, историје фармације итд.Јелена Јовановић Симић, II МЕДИЦИНСКИ МУЗЕЈИ У: Музеализација историје медицине у Србији - докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2015. стр.12-15
Медицински музеј је некада био наставни ресурс важан за медицинске школе и факултете, као и његова медицинска библиотека. Иако медицинске библиотеке и даље представљају виталну образовну установу, већина медицинских музеја је застарела у настави. Разлози зашто су се ове промене догодиле треба тражити у променама образовнх садржаја и улози савремених аудиовизуелних и дигитализованих садржаја у школовању лекара, које је могуће и без коришћења класичних музејских збирки. Тако су медицински музеји постали места за чување и излагање артефаката из прошлости, а све мање установе за истраживања и наставу, изузев у области историје медицине.
Ако нешто можемо научити из сопствене историје то је непрстана бриге за здравље, која је сачувана у музејима медицине (који поред тога што њихове колекције имају различиту намену за различите генерације), фасцинирају развојем медицине кроз векове, али нас и непрестано едукацију и инспиришу за даљи рад и истраживања у овој области. Према томе медицинске колекције могу и треба да имају улогу очувања богате културне баштине, већ и да славећи оно што је медицина донала човеку — здравље и квалитетнији и дужи живот — још више допринесу развоју биомедицинских наука, медицинског права и медицинске етике.
Порекло назива и дефиниција музеја мини|У саставу Лицејa, филозофске школе коју је основао Аристотел у четвртом веку пре нове ере, у Атини налазио се храм посвећен Музама – музејон мини|Унутрашњост једног савременог медицинског музеја Реч музеј потиче из стаоргрчке речи () и означавала је храм посвећен Музама, које су према грчкој митологији биле кћерке бога Зевса и Мнемозине, богиње памћења, које су сматране заштитницама поезије, позоришне уметности, плеса, реторике, наука (историје, геометрије, астрономије, пољопривреде, архитектуре) и образовања. Зато су овај храм посећивали ствараоци у наведеним областима који су сматрали да у њему молбама у музејону могу добити инспирацију за своје ствараллаштво.
У четвртом веку пре нове ере, у Атини поред храма посвећеног Музама – музејону, настао је и лицеј — филозофска школа која је основао Аристотел. Била је то врста установе у античком свету која је у себи обједињавала функције образовања и истраживања, и духоввности. У свом саставу имао је библиотеку и музејон који је био место инспирације, размишљања и филозофских расправа, али и чувања (у музејону) предмета који су служили као „илустрација предавањима из области природних наука“. То су потврдила открића археолошких истраживања античких светилишта, када је откривен велики број реплика удова, торза, главе (или половине главе), лица, очију, ушију, женских и мушких спољашњих гениталија, материца, женских дојки и фигура беба. An Encyclopedia (New York & London: Garland Publishing, Inc.; 1996), 31.Постанак медицинских музеја у свету У: Јелена Јовановић Симић, Музеализација историје медицине у Србији - докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2015.стр. 16Jovanović Simić, Jelena T. Musealisation of the history of medicine in Serbia, Disertacija, Datum odbrane disertacije: 23.09.2015.
Реч музеј, као савремени назив, користи се да означи установу и зграду, у којој се чувају, проучавају и излажу - хронолошки или тематски - збирке старина и уметнички обликованих дела, природњачких, техничких и сл. предмета.
У најширој употреби је ICOM-ова дефиниција из 1974. године, према којој је музеј непрофитна, стална установа у служби друштва и његовог развоја и отворена јавности, која сабира, чува, истражује, комуницира и излаже материјална сведочанства човека и његове околине, ради проучавања, образовања и забаве.
Дефиниција медицинског музеја Из саме дефиниција назива „медицински музеј”, произилизи и одговор да је то установа и зграда, у којој се чувају, проучавају и излажу - хронолошки или тематски - збирке старина и уметнички обликованих дела, природњачких, техничких и сл. предмета.
Међутим медицински музеј има своје уже и шире значење. Па тако у ужем смислу м, едицински музеј се односи на установу и зграду у којој се проучавају и излажу артефакти хумане медицине, а у ширем смислу на установу и зграду у којој се проучавају и излажу артефакти хумане и ветеринарска медицине и фармацијев (која иако је још у 13. веку одвојена од медицине, остала са медицином уско повезана).
Збирке или фондови медицинског музеја Музејску збирку или фондове медицинских музеја могу да чине:
Збирка - фонд Намена ПримерМедицински предмети материјалне културе Предмети који су примарно били у функцији очувања здравља, спречавања болести или лечења.120px Предмети који су коришћени као дидактичко средство у области медицинског образовања Људски скелетни, остаци или делови тела сачувани у виду анатомских, хистолошких или патолошких препарата.120px|центарПредмети који имају историјски, научни или културни значај Односе се на личне предмете лекара или пацијената, уметнички предмети, намештај, макете здравствених установа и тако даље.120px
Историја Полазна основа свих разматрања о историјском развоју модерних музеја, садржана је у решавању два проблема; проблем колекционирања и проблем институционализације. Колекционирање Збирка је предуслов за постојање музеја, а сакупљање и чување одређених предмета предуслов за стварање збирке. У том смислу колекционирање је најчешће била основа на којој су кроз историју формиране значајне збирке. Тако је нпр. колекционирање најразличитијих предмета, од уметничких дела, преко научних инструмената, техничких изума до природних реткости, било је уско повезано с римским освајањима, што је...
Колекционари су поред сабирања ретких и чудесних ствари, сакупљали и медицински предмете и тако су се бројни артефакти нашли не само у колекционарским збиркама лекара и апотекара, већ, мање или више спорадично, и у многим кабинетима, црквама чак и кућама појединаца. То се првенствено односи на предмете којима су приписивана магијска, религијска и терапијска својства (реликвије, безоари, корали и предмети од нарвалове кљове), итд.
Колекционирања, у чијој основи је на почетку развоја људске цивилизације била верска медицина, као један од најраније заступљених облика лечења, у Месопотамији страој Грчкој, Римском царству итд, формиране су прве колекционарске збирке још пре настанка ренесансних кабинета реткости – које се сматрају претечама модерних музеја. Институционализација Иако само колекционирање не води увек и обавезно ка његовој институционализацији, на основу досадашњих сазнања, проучавања о представљању прошлости музеја ови проблеми међусобно су повезани.
Према томе музеји медицине насатли су из склоности појединаца ка каколекционирању које је најчешће била основа на којој су кроз историју формиране значајне медиицинске збирке а потом и медицински музеји какве данас познајемо. Предуслови за настанак медицинских збирки Али да би сакупљени предмети чинили збирку, неопходно је да између њих постоји повезаност по једном или више критеријума. Из колекционирање као активног процеса који подразумева менталну ангажованост око предмета жеље, трагање за њим, набавку и чување али и уживање у поседовању, разгледању, и често, његовом приказивању одређеном кругу људи, развили су се кроз историју музеји у многим областима науке па и у медицини.
Да би се утврдило када су, и са којим мотивима, предмети материјалне културе који су имали функцију у лечењу, очувању или побољшању здравља постали и предмети сабирања, истраживања већ годинаме се бави историја медицине али и музеологија. Тако је она установила да су први колекционирани предмети били дарови намењени боговима уз молбу за очување здравља или излечење. Обичај је постојао још у доба неолита, a такође је био део религијске културе старих народа – Египћана, Етрураца, Грка, Римљана и других. Помоћу ових заветних дарова – вотива, човек је успостављао везу са боговима, а касније, у хришћанској религији, ту везу је остваривао путем даривања светитеља.
Први музеји По угледу на аристотелов Лицеј, настале су сличне установе основане у Александрији, Пергамону, Сиракузи на Сицилији и на Родосу али је од њих највећу славу достигла она у Александрији, позната под именом Музеј у Александрији.: An Encyclopedia (New York & London: Garland Publishing, Inc.; 1996), 31.
Александријски музеј мини|Александрија, је град у коме је настала емпиристичка школа, која је имала и своју медицинску збирку
Један од првих музеја у којима је постојала и медицинска збирка била је библиотека основан у Александријској школи. У вези Александријском библиотеком и музејом постоји недоумица да ли је она били обједињене установе или не. Такође није са сигурношћу утврђено да ли је њихов оснивач био Птоломеј I Сотер 20 или његов син Птоломеј Филаделф. Такође У литератури се наводи да је важну улогу у оснивању Библиотеке имао Деметрије из Фалерона, перипатетични филозоф и ученик Теофрастуса, а можда и Аристотела, који је почео да прикупља књиге за библиотеку из свих крајева света за време владавине Птоломеја I Сотера. Идеја о формирању библиотеке која би садржала универзална дела повезује се са експанзионистичком политиком Александра Великог, која је била блиска Птоломејима. Александар је, наиме, сматрао да је за доминацију светом неопходно упознавање начина размишљања и језика разних цивилизација кроз проучавање њихових текстова.
Славу александријског музеја пронели су кроз историју не само математичари, физичари, астрономи, проналазачи и филозофи, као што су Архимедес, Аристарх са Самоса, Еуклид и Ератостен, већ и лекари. Захваљујући Херофилу из Халкедона (335 – 280. п. н. е) и Еразистрату са Самоса (330 – 250 п. н. е).Едуард Дајч, Еразистрат са Самоса: антички Харвеј (Земун: Jантар група, 2007), 46-49.Young Lee, “The Musaeum of Alexandria”, 391.
У оквиру овог Музеја настала је и Александријска медицинска школа која је постала чувена због својих достигнућа, посебно у области анатомије и физилогије. Херофил је, највероватније под утицајем египатске традиције балсамовања тела, био први лекар који је истраживао људско тело путем обдукције и вивисекције, при чему је установио научни метод и описао грађу многих органа. Музеј у Александрији био је, саставни део академије или универзитета, место сусрета различитих култура, научних расправа и открића, место учења и „концентрисања“ знања хеленистичког света, јер како каже Помјан, он није био музеј у данашњем смислу речи, и зато „не дугује своју славу ниједној збирци, већ пре својој библиотеци и тиму научника који су формирали заједницу унутар његових зидова“,Pomian, Collectors and Curiosities, 13 мада у погледу колекционирања уметничких дела у александријском музеју постоје и другачија мишљења.Миодраг Јовановић, Музеологија и заштита споменика културе Београд: Филозофски факултет/Плато, 1992, 19.Јелена Јовановић Симић, Музеализација историје медицине у Србији - докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2015. стр. 21