Француска револуција (фр. Révolution française) је био период далекосежног социјалног и политичког преврата у Француског који је трајао од 1789. до 1799. године, а наставио се и касније, током периода Наполеонове владавине и ширења Француског царства. Револуција је збацила монархију, установила републику, прошла кроз насилне периоде политичког превирања и на крају кулминирала у диктатури под Наполеоном који принципе Француске револуције шири по читавој Европи. Инспирисана либералним и радикалним идејама, Револуција је значајно изменила ток модерне историје и изазвала глобални пад апсолутистичких монархија и њихову замену републикама и либералним уставним монархијамаLivesey, James. Making Democracy in the French Revolution p. 19. Француска револуција је покренула и друге револуционарне покрете широм света, од Кариба до Блиског истока. Историчари сматрају Француску револуцију једним од најзначајнијих догађаја у историјиR.R. Palmer and Joel Colton, A History of the Modern World (5th ed. 1978), p. 341Ferenc Fehér, The French Revolution and the Birth of Modernity, (1990) pp. 117–30. Следи преглед најважнијих догађаја Француске револуције поређаних по хронолошком реду:
Увод, 1788. година 7. јун: Дан црепова. 21. јул: Скупштина у Визилу. 8. август: Краљевска ризница проглашена је празном, а париски Парламент одбија да реформише порески систем или да позајми новац. Министар финансија заказује састанак Скупштине сталежа за 5. мај 1789. године. Скупштина се није састала од 1614. године. 16. август: обуставља се плаћање дугова владе. 25. август: Бријен подноси оставку на место министра финансија. Заменио га је швајцарски банкар Жак Некер, популаран међу трећим сталежом. 23. септембар: Некер, француски банкари и привредници постижу договор о позајмици 75 милиона ливри, под условом да се Скупштини сталежа да пуно овлашћење да реформише систем. 27. децембар: Некер најављује, упркос противљењу племића, да ће број гласова трећег сталежа бити удвострученJean Tulard, Jean-François Fayard, Alfred Fierro, Histoire et dictionnaire de la Révolution française, Robert Laffont, Paris, 1998..
1789. година
Јануар: Опат Жозеф Сијес објављује свој чувени памфлет: "Шта је трећи сталеж?" у коме описује положај и излаже захтеве трећег сталежа. 24. јануар: Луј XVI сазива изборе за Скупштину сталежа. 27. април: Нереди у Паризу које изазивају радници фабрике Ревелон у предграђу Сент Антоан. Двадесет и пет радника погинуло је у сукобу са полицијом. 2. мај: Представљање посланика Скупштине краљу у Версају. Свештенство и племство дочекани су уз одређени церемонијал, док трећи сталеж није. 5. мај: Свечано отварање Скупштине сталежа у Версају. 6. мај: Посланици трећег сталежа одбијају да се конституишу у посебној сали. Заузимају главну салу и позивају свештенство и племство да им се прудруже. 11. мај: Племство одбија да стане на страну трећег сталежа, али свештенство оклева. 20. мај: Свештенство се одриче својих пореских привилегија и прихвата принцип фискалне једнакости. 22. мај: Племство се одриче својих пореских привилегија. 25. мај: Посланици трећег сталежа из Париза, који су каснили због изборне процедуре, долазе у Версај. 3. јун: Научник Жан Силвен Баји изабран за лидера посланика трећег сталежа. 4. јун: Смрт Луја Жозефа, дофена Француске и најстаријег краљевог сина. Његов четири година млађи брат, Луј Чарлс, војвода Нормандије, постаје нови дофен. 6. јун: Посланици другог сталежа (племства) одбацили компромисни програм који је предложио министар финансија Жак Некер. 10. јун: На предлог опата Сијеса, посланици трећег сталежа одлучили да одрже састанак и позивају и друге сталеже да им се придруже. 13-14. јун: Девет посланика свештенства придружује се трећем сталежу и присуствују састанку. 17. јун: На предлог Жозефа Сијеса, посланици трећег сталежа прогласили Народну скупштину. 19. јун: Посланици првог сталежа (свештенства) уз 149 гласова за и 137 гласова против, стају уз трећи сталеж. 20. јун: По наређењу Луја XVI, сала у којој су се одржавали састанци трећег сталежа се закључава. Посланици су се окупили на тениском терену Же де Пам где су положили заклетву да се неће разижи док се не донесе нови устав. Догађај је у историји Француске револуције познат као "Тениска заклетва". 21. јун: Краљев савет одбацује финансијски програм министра Некера. 22. јун: Нова Народна скупштина састаје се у цркву Светог Луја у Версају. Састанку присуствује 150 посланика свештенства и двојица припадника племства, дочекани уз бурне аплаузе. 23. јун: Луј одржао састанак (фр. Séance royale) на коме поништава одлуке Народне скупштине и наређује посланицима трећег сталежа да се разиђу и састану одвојено од преостала два сталежа. Након краљевог одласка, посланици трећег сталежа одбијају да напусте салу позивајући се на свој посланички имунитет. 25. јун: 48 племића, на челу са Луј Филипом II Орлеанским, придружују се Скупштини. 27. јун: Луј признаје нову Скупштину, али истовремено наређује поузданим јединицама, углавном састављеним од швајцарских и немачких плаћеника, да се окупе у близини Париза. 30. јун: Маса продире у затвор у опатији Сен Жермен и ослобађа војнике који су ухапшени из политичких разлога. 6. јул: Народна скупштина формира комисију од 30 чланова за израду новог устава. 8. јул: Мирабо захтева да се краљева гарда уклони из Париза и да се оснује нова, цивилна гарда, сачињена од париских грађана. 9. јул: Народна скупштина мења свој назив у Уставотворна скупштина. 11. јул: Луј отпушта Некера. Незадовољни Парижани уништавају царинске баријере и пљачкају манастир Лазариста. Долази до сукоба коњичког пука краљеве гарде и масе испред Тиљерија. Велики број припадника гарде стаје на страну народа. 13. јул: Градске вође у хотелу Де Вил почињу да формирају комитет и оружану милицију. 14. јул: Напад на Бастиљу. Након неколико сати отпора, управник Бастиље Бернард Рене де Лине, предаје тврђаву излази из ње и бива убијен од окупљене гомиле. Тврђава је растављена циглу по циглу.
15. јул: Баји именован градоначелником Париза. Маркиз де Лафајет постављен за команданта новоформиране Националне гарде. 16. јул: Краљ вратио Некера на положај министра финансија и повлачи краљеве трупе из центра града. Долази до револуција у осталим француским градовима. 17. јул: Краљева посета Паризу где су га у хотелу Де Вил дочекали Бали и Лафајет. Гроф Артоа и кнез Кондеа напуштају Француску. 18. јул: Камил Демулин објављује први број "Слободне Француске" (La France libre) захтевајући радикалније потезе револуционара и позивајући на формирање републике. 22. јул: Наоружана руља масакрира Бертјера де Савињија, интенданта Париза и његовог таста оптужене за спекулисање житом. 21. јул - 1. август: Побуне сељака у Стразбуру, Ле Ману, Колмару, Алзасу и Еноу. 28. јул: Жак Пјер Брисо почиње објављивати "Француског патриоту" (Le Patriote français), утицајни жирондински лист. 4. август: Скупштина на којој је гласано о укидању привилегија прва два сталежа и укидању феудалног система. 7. август: Жан Пол Мара одбацује реформе од 4. августа и захтева много радикалнију револуцију. Убрзо постаје један од водећих личности париских санкилота. 23. август: Скупштина прогласила верску слободу. 24. август: Скупштина прогласила слободу говора. 26. август: Скупштина усваја Декларацију о правима човека и грађанина коју је у великој мери израдио Лафајет. 28. август: Скупштина гласа о додели краљу права вета на доношење закона. 30. август: Камиј Димулен организује неуспешан протест против закона о додељивању права вета краљу. 31. август: Скупштина предлаже увођење дводомног парламента и краљев вето. 9. септембар: Градоначелника Троа убија руља. 11. септембар: Народна скупштина даје краљу право вета. 15. септембар: Димулен у свом радикалном памфлету оправдава политичко насиље. 16. септембар: Мара објављује први број "Пријатеља народа" (L'Ami du peuple) и предлаже радикалну друштвену и политичку револуцију. 19. септембар: Одржана нова скупштина општине у Паризу са 300 чланова бираних по окрузима. 1. октобар: Краљ Луј у Версају оганизује банкет на коме су припадници краљеве гарде стављају белу кокарду. У Паризу се шири лажна вест да су газили тробојну кокарду револуционара што изазива бес. 5. октобар: На позив Маре, на хиљаде жена учествује у маршу на Версај.
right|thumb|300px|Марш на Версај.
6. октобар: Жене нападају краљеву палату. Краљ пристаје да се пресели у Париз. Народна скупштина се сели у Париз. 10. октобар: Скупштина именује Лафајета командантом стајаће војске у и око Париза. Краљева титула се мења из "Краљ Француске и Наваре" у "Краљ Француза". Жозеф Гиљотен предлаже Скупштини нов, хуманији начин јавног погубљења. По њему ће касније понети назив гиљотинаTulard, Fayard and Fierro, p. 318.. 12. октобар: Луј се жали шпанском краљу Карлу IV на злостављање у тајном писму. Гроф Артоа пише аустријском цару Јозефу II тражећи војну интервенцију. 19. октобар: Народна скупштина одржала први састанак у Паризу, у капели резиденције надбискупа поред Нотр Дама. 21. октобар: Скупштина прогласила ванредно стање како би спречила будуће устанке. 2. новембар: Скупштина ставила имовину римокатоличке цркве нацији на располагање. 9. новембар: Скупштина прелази у салу Манеж, бившу школу јахања, у близини Тиљерија. 28. новембар: Излази први број Димуленове "Историје револуције у Француској и Брабанту" (Histoire des Révolutions de France et de Brabant) у коме напада ројалисте и аристократе. 1. децембар: Побуна морнара француске морнарице у Тулону против адмирала Алберта, грофа Риомса. 9. децембар: Скупштина доноси одлуку о подели Француске у департмане, уместо бивших покрајина. 19. децембар: Увођење асигната; монете Француске револуције која се не заснива на племенитим металима државе већ на вредности имовине одузете од цркве. 24. децембар: Протестанти добијају право вероисповести. Јевреји га и даље немају.
1790. година
7. јануар: Побуна у Версају; побуњеници захтевају снижавање цене хлеба. 18. јануар: Мара напада министра финансија, Жака Некера. 22. јануар: Општинска полиција покушава да ухапси Мару због насилних напада на владу, али га бране санкилоти који му омогућују да побегне у Лондон. 13. фебруар: Скупштина забрањује верске завете и потискује монашке редове. 23. фебруар: Скупштина захтева читање својих уредби у црквама широм Француске. 28. фебруар: Скупштина укида услов да официри морају бити чланови племства. 8. март: Скупштина доноси одлуку по коме је ропство задржано у колонијама. Дозвољава се успостављање колонијалних скупштина. 12. март: Скупштина одобрава продају црквене имовине по општинама. 29. март: Папа Пије VI осуђује Декларацију о правима човека и грађанина као безбожничку. 5. април - 3. мај: Низ прокатоличких и контрареволуционарних нереда у француским провинцијама. 17. април: Настанак клуба Кордиљера. 30. април: Нереди у Марсеју. Заузета су три утврђења, а командант тврђаве Сен Жан је убијен. 12. мај: Бали и Лафајет оснивају "Друштво 1789.". 18. мај: Мара се враћа у Париз и наставља да објављује свој лист. 22. мај: Скупштина доноси закон по коме сама може одлучивати о питању објаве рата и склапања мира уз претходно одобрење краља. 3. јун: Избија устанак мелеза у француској колонији МартиникTulard, Fayard, and Fierro 1998, p. 79.. 19. јун: Скупштина укида титуле и привилегије племства. 26. јун: Авињон објавио жељу да се припоји Француској. Од 14. века, он је под влашћу папе. Због тога Скупштина одлаже доношење одлуке о том питању. 26. јун: Дипломате Енглеске, Аустрије и Пруске преговарају о могућности војне интервенције против Француске револуције. 12. јул: Усвојен Грађански устав свештенства. 14. јул: Одржан Фестивал револуције на Марсовим пољима уочи годишњице пада Бастиље. Догађају присуствују краљ и краљица, посланици Народне скупштине, представници владе и велики број грађана. 23. јул: Папа пише тајно писмо краљу Лују обећавајући да ће осудити одлуку Скупштине о реформама галиканске цркве.