Аравачки језици (или мајпурски језици) су језичка породица, која укључује велики број језика староседелачких народа Јужне Америке и Кариба.
Прааравачки језик из кога су настали аравачки језици је настао у Јужној Америци. Временом су се сеобом различитих аравачких народа, њихови језици проширили по Карипским острвима (Мали Антили, Велики Антили и Бахами); касније и по Централној Америци (Хондурас, Белизе).
Аравачки језици су део хипотетичке макро-аравачке групе језика.
Име Филипо Салваторе Гили је 1782. ову породицу језика назвао мајпурски језици по мајпурском језику, којим се говорило у делу Венецуеле. До идеје о постојању ове породице језика, Гили је дошао поређењем мајпурског језика са другим језицима код којих је приметио постојање сличности.
Век касније назив мајпурски језици је промењен у аравачки језици, према културно значајнијем аравачком језику. Назив аравачки језици је затим потпуно потиснуо назив мајпурски језици.
Са појавом хипотезе о постојању макро-аравачке групе језика назив мајпурски језици је поново ушао у употребу. Тада су северноамерички лингвисти почели да користе назив аравачки језици за ширу групу језика, уместо назива макро-аравачки језици, а за основну језичку породицу у оквиру макро-аравачке групе језика, почели су да користе назив мајпурски језици, уместо назива аравачки језици.
Класификација Аравачка породица језика је једна од највећих породица језика у Јужној Америци. Она се дели на две главне гране северну и јужну, које се даље деле на мање подгрупе. Укупан број језика у оквиру ове породице језика је 65 (од којих је 31 језик изумро).
Аравачки језици:Напомена: Изумрли језици су озаначени знаком †. Северна грана Горњоамазонска (северноамазонска) група: Западна подгрупа: Ваинума † Мариате † Анауја † Пиапоко Ачагуа Амарисана † Кабијари Варекена Мандавака Жумана † Пасе Кајвишана † Јукуна Гуару † Источна подгрупа: Тариана Кару (кадава-пуритана): Ипека-курипако Карутана-банива Катаполитани-моривене-мапанаи Ресигаро Централноамазонска подгрупа: Марава † Баре † Гинао † Јавитеро † Банива (абане, аване) † Банива (банива, курипако) Мајпуре † Манао: Манао † Каријај † Некласификовани: Варајку † Јабана † Вирина † Ширијана † Приморска група: Аруан † Вапишанска подгрупа (река Бранко): Аторада Вапишана (вапићана) Мапидиан Та-аравачка (карибска аравачка) подгрупа: Таино † Гуахиро (Вахиро) Параухано Аравачки Калифуна (ињери, острвскокарибски) † Гарифуна (црнокарибски) Шебајо? (могуће) † Какуетио? (могуће) † Источна група:Напомена: Могуће је да су ова два језика у ствари дијалекти једног језика. Паликур Мараван-карипура † Јужна грана: Западна група: Јанеша Чамикуро Централна група: Пареси подгрупа: Пареси Саравека Ваура подгрупа: Ваура-мехинаку Јавалапити Кустенау Крајњејужна група: Терена (укључује: киникинао, терена, гуана и чане) Мохо подгрупа: Мохо Бауре Паунака † Пиро подгрупа: Пиро (јине) Мачинери Ињапари † Машко-пиро (кухарењо) Канамари (канамаре) † Апурина Кампа група: Ашанинка (кампа) Ашенинка (укључује: апурукајали, ацири, перене, пичис, укајали и унини) Мачигенга (укључује: номацигенга, какинте, нанти (когапакори) и мачигенга)
О једном броју аравачких језика постоји мала количина података, због чега је отежана њихова класификација: Кумерал Лапачу (аполиста) † Морике † Омехес † Томедес Енавененаве (салума)
Референце
Литература
-{Migliazza E., Campbell L. Panorama general de las lenguas indígenas en América. (Historia general de América, vol.10). Caracas}-, 1988; -{Payne D.L. A classification of Maipuran (Arawakan) languages based on shared lexical retentions // Derbyshire D.C., Pullum G.K. (Eds.) Handbook of Amazonian languages, vol. 3. Berlin}-, 1991; -{Derbyshire D.C. Arawakan languages // International encyclopedia of linguistics, ed. William Bright, vol. 1. New York}-, 1992; -{Aikhenvald A.Y. Language contact in Amazonia. Oxford UP}-, 2002.
*