250п|мини|Страна Хрвојевог мисала
Хрвојев мисал је илуминирани рукопис великог војводе босанског и херцега сплитског Хрвоја Вукчића Хрватинића из 15. века (око 1404. године). Писан је на глагољици.
О Хрвојевом мисалу
Настанак Хрвојев мисал настао је почетком 15. века, око 1404. године, у Сплиту. Тамо га је по наредби Хрвоја Вукчића израдио свештеник глагољаш Бутко за цркву Светог Миховила у Сплиту, о чему сведочи и једна велика минијатура тог свеца, док је минијатуриста остао непознат. Али око аутора постоје опречна мишљења. Ватрослав Јагић и Франц Вицкоф (Franz Wickhoff) претпостављају да су омишки фрањевци исписали цели кодекс. Оваквом се стајалишту супротставила Марија А. Пантелић упозоравајући како садржајна и текстуална структура Хрвојевог мисала припада фрањевачкој редакцији римскога мисала проведеној у 13. веку, а заступљеној у 14. и 15.веку и у осталим глагољашким мисалима, из кога се уочљиво издвајају календар, али и минијатуре „обојене локалним захватимаˮ.
Оригинал Дуго времена није се знало где се налази оригинал мисала. Први пут је научна јавног била упозорена на њега 1849/50. и 1854. године, а критичко издање Ватрослава Јагића објављено је 1891. године. Мисал је 1963. године поново открила Мара Харисијадис у палати Топкапи Сарају у Истанбулу, где је вероватно доспео након османског освајања Балканског полуострва. Друга претпоставка је да се налазио у чувеној Корвинијани, библиотеци угарског краља Матије Корвина у Будиму. Ово је мање вероватна претпоставка јер се мисал не спомиње ни у једном инвентару књига те библиотеке.
Изглед Кодекс садржи 96 минијатура и преко 380 иницијала. Факсимилно издање у боји са латиничном транслитерацијом и поређењем са још три глагољашка мисала издато је 1973. године у Загребу. Мисал има 247 пергаментних листова величине 306 х 225mm, са 380 иницијала, 96 минијатура и нотним записом. Календар који се налази у њему украшен је алегоријама месеци и приказом свакодневних активности. Основне боје свих слика су црвена, зелена и плава, са позлатом на неким местима. Најпознатија минијатура је минијатура самог војводе Хрвоја на белом коњу, у маниру тадашњих витезова. Поред тога, значајна је и представа херцеговог грба. Мисал је некада био увезен у драгоцене корице (вероватно од злата), али је од 19. века у једноставном кожном увезу.
Занимљиво је да илустрација нису чисти иконографски типови/модeли вeћ комбинација византијске и западнe традицијe. Вeћи удео византијских елемената eлeмeната сe очитујe у слоју свeтаца и библијских ликова којe подједанко поштују и Исток и Запад, а мањи код оних који сe поштују на Западу. Ово примећују Марија Пантелић, Јованка Максимовић, Мара Харисијадис и други историчари уметности који су проучавали Хрвојев мисал.
Референце
Категорија:Глагољица Категорија:Хрватинићи Категорија:Богослужбене књиге Категорија:Словенска писменост Категорија:Српски рукописи