мини|десно|upright=0.9|Катедрала Госпе од Стразбура претворена у Храм Разума, приказана 1794. године.

Култ Разума () била је прва државна атеистичка религија у Француској, намењена да замени хришћанство током Француске револуције. Након што је једва годину дана била на снази, 1794. године званично ју је заменио супарнички деистички Култ Врховног бића, који је промовисао Робеспјер. Оба култа званично је забранио 1802. Наполеон Бонапарта својим Законом о култовима од 18. жерминала X године.

Настанак Противљење француској Католичкој цркви било је саставни део узрока Француске револуције, а тај антиклерикализам се учврстио у званичну владину политику 1792. након проглашења Прве француске републике. Највећи део дехристијанизације Француске био је мотивисан политичким и економским разлозима, а филозофске алтернативе Цркви развијале су се спорије. У оквиру растуће хетеродоксије, Culte de la Raison дефинисали су неки од најрадикалнијих револуционара попут Анахарсиса Клоотса, Жака Ебера, Антоана-Франсое Момороа, Пјера-Гаспара Шомета и Жозефа Фушеа.

Састав Одувек је постојала знатна расправа о религиозности Култа Разума. Био је то збрка идеја и активности, „вишеструка појава, обележена нередом”. Култ је обухватао различите елементе антиклерикализма, укључујући потчињавање свештеника секуларној власти, конфискацију црквене имовине и доктринарне јереси, како мале, тако и дубоке. Био је атеистички, али је славио различите основне принципе у зависности од места и руководства: најпознатији је био Разум, али су то били и Слобода, Природа и победа Револуције.

Антоан-Франсоа Моморо мини|лево|upright=0.6|Антоан-Франсоа Моморо (1756–1794) Један од већих филозофских заговорника у Паризу био је Антоан-Франсоа Моморо. У његовим рукама, Култ Разума у главном граду био је експлицитно антропоцентричан. Његов циљ је био усавршавање човечанства кроз достизање Истине и Слободе, а водећи принцип ка том циљу било је спровођење Разума. На начин конвенционалне религије, подстицао је конгрегацијско богослужење и побожне приказе према идеалу Разума. Увек се пажљиво правила разлика између рационалног поштовања Разума и обожавања идола: „Постоји једна ствар коју не треба да се умарамо говорећи људима,” објаснио је Моморо, „Слобода, разум, истина су само апстрактна бића. Они нису богови, јер, тачно говорећи, они су део нас самих.”

Свеобухватну тему Култа сажео је Анахарсис Клоотс, који је на Фестивалу Разума изјавио да ће одсада постојати „само један Бог, Le Peuple”. Култ је био замишљен као грађанска религија — инспирисан делима Русоа, Катрмера де Кенсија и Жака-Луја Давида, представљао је „експлицитну религију човека”.

Приврженост Култу Разума постала је дефинитивно обележје еберовске фракције. Такође је био распрострањен међу санкилотима. Бројне политичке фракције, антиклерикалне групе и догађаји само лабаво повезани с култом спојени су с његовим именом. мини|120px|Жозеф Фуше (1759–1820)

Жозеф Фуше Као војни командант кога су Јакобинци послали да спроведе њихове нове законе, Фуше је водио посебно ревносну кампању дехристијанизације. Његове методе су биле бруталне, али ефикасне и помогле су ширењу развијајућег веровања по многим деловима Француске. У својим надлежностима, Фуше је наредио да се с гробља уклоне сви крстови и статуе, и дао је култу једно од његових основних начела када је декретирао да сва гробљанска капија морају носити само један натпис — „Смрт је вечни сан”. Фуше је отишао толико далеко да је прогласио нову грађанску религију, практично заменљиву с оним што ће постати познато као Култ Разума, на церемонији коју је назвао „Празник Брута” 22. септембра 1793. године.

мини|300px|десно|Fête de la Raison („Фестивал Разума”), Нотр Дам, Париз.

Фестивал Разума Званични национални Fête de la Raison, који су надгледали Ебер и Моморо 20. бримера, II године (10. новембра 1793), постао је оличење новог републиканског начина религије. На церемонијама које је осмислио и организовао Шомет, цркве широм Француске претваране су у модерне Храмови Разума. Највећа церемонија од свих одржана је у катедрали Нотр Дам у Паризу. Хришћански олтар је демонтиран и постављен је олтар Слободи, а натпис „Филозофији” уклесан је у камен изнад врата катедрале. Свечано обучене девојке у белим римским хаљинама и тробојним појасевима врзмале су се око костимиране Богиње Разума која је „оличавала Слободу”. На олтару је горео пламен који је симболисао истину. Да би се избегле статуе и идолопоклонство, ликове Богиње су представљале живе жене, а у Паризу је ту улогу играла Момороова супруга Софи, за коју се говори да је била обучена „провокативно” и, према Томасу Карлајлу, „била једна од најбољих Богиња Разума; иако су јој зуби били мало дефектни.”

Пре свог повлачења, Жорж Дантон је упозорио на дехристијанизаторе и њихове „реторичке ексцесе”, али је подршка Култу само расла у ревносним раним годинама Прве републике. До краја 1793. године, било је замисливо да Конвент прихвати позив да масовно присуствује париском фестивалу, али су непоколебљиво противљење Максимилијана Робеспјера и других попут њега спречили да то постане званичан догађај. Необешени, Шомет и Ебер су поносно повели значајну делегацију посланика у Нотр Дам.

Реакција мини|200px|Натпис на цркви у Иври ла Батају

Многи савремени извештаји описивали су Фестивал Разума као „језиву”, „развратну” аферу скандалозних „изопачености”, иако неки научници оспоравају њихову истинитост. Ови извештаји, стварни или улепшани, подстакли су антиреволуционарне снаге и чак натерали многе посвећене јакобинце попут Робеспјера да се јавно дистанцирају од радикалне фракције. Робеспјер је посебно презирао Култ и осудио фестивале као „смешне фарсе”.

У пролеће 1794. године, Култ Разума суочио се са званичним одбацивањем када је Робеспјер, приближавајући се потпуној диктаторској моћи током Терора, најавио своје успостављање нове, деистичке религије за Републику, Култа Врховног бића. Робеспјер је осудио еберовце на различитим филозофским и политичким основама, посебно одбацујући њихов перципирани атеизам. Када су Ебер, Моморо, Ронсен, Венсан и други послати на гиљотину 4. жерминала II године (24. марта 1794), култ је изгубио своје најутицајније вођство; када су им се Шомет и други еберовци придружили четири дана касније, Култ Разума је ефективно престао да постоји. Оба култа званично је забранио 1802. Наполеон Бонапарта својим Законом о култовима од 18. жерминала X године.

Види још Дехристијанизација Француске током Француске револуције Религија човечанства Култ Врховног бића Богостројитељство

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Антитеизам Категорија:Религија и Француска револуција