Грмошчица или грмача (-{Armillariella tabescens}-) је јестива гљива коју можемо наћи у густим грмовима, на пању и около њега, често се може наћи у коријењу, као паразит на листопадном дрвећу (чешће на храстовом и кестенастом а рјеђе на буковом и багремовом). Највише се може наћи у Хрватској, и ту је најчешће виђена док се у осталим крајевима мање проналази. Воли топла, сунчана станишта, те успјева и на Јадрану а затим у сјеверној Африци, на Флориди па чак и у тропима.

Клобук Клобук грмошчице износи од 4 до 15 cm, у свим фазама је испупчен (није никад пљоснат, нити удубљен), увијек са заобљеном средишњом избочином. По том избоченом тјемену, а често и шире је сува, храпава кожица распуцана на ситније крљушти и на крупнија поља тако да на површину провирује бијело месо. Крај клобука није урезан. Клобук му је боје меда, жутосмеђ до црвенкастосмеђ, па понекад и смеђ, а понекад свијетао тако да изгледа као да је бијел. Иако се могу наћи и такви примјери, највише их има да су кожнатожути. Крљушти су им разнолике, а често и ушиљене, тамније од основе тако да према крају клобук изгледа знатно свјетлији.

Листићи Листићи су код грмошчице мање-више силазни, танки, средње густи. Помијешани са ламелулама, каткад широки - каткад уски. Бијели су, евентуално се на њима може пронаћи дашак меснатог или изабел тона; старији се тачкасто смеђе или попут рђе мрљају.

Стручак Стручак је величине од 6-10-(12)/(0.6)-0.8-1.8 cm, ваљкаст, тек се у дну корјенасто сузује. Стручак им је гладак, без бразда, го, само понекад при врху са ситним смећкастожутим пахуљицама, а у дну с неколико влаканаца. Без прстена и без прсенолике зоне, једноставно постепено одозхо надоље тамнији (од бијелог врха до црно/смеђег дна). Било пун, било цјеваст, било у потпуности шупаљ. Тврд али ни целулозан ни плутаст.

Месо Месо је танко, еластично но у устима је мекано а у дебљем дијелу клобука и у горњем дијелу стручка бијело, остло смеђим прожето. Укус меса је благ, изузетно након дужег жвакања мало опор; мирис је угодно освјежавајућ но слаб.

Отрусина Отрусина је код грмошчице истакнуто бијела.

Микроскопија Споре -{hyaline}-, -{neamyloidne}-, цилиндрично до капљолико елипсоидне: 8.5-12/5-7 mi. Оштрица је фертилна без -{cystida}- или стерилних длачица.

Доба (VII) VIII-X (XI)

Јестивост Прилично добра, јестива врста, прикладна поглавито за супу, барење и кисељење.

Сличне врсте Много се мјеша са пузама (-{Armillariella melea}-) на које заиста упадљиво личе, али се грмошчица од њих разликује по томе што нема ни трага прстену на стручку. Од отровних сумпорача разликује се по својим, у основи, бијелим листићима и бијелом отрусном те по благом укусу меса.

Референце

Категорија:Armillaria Категорија:Јестиве печурке