Драгољуб М. Трајковић (Лесковац, 8. новембар 1904 — Београд, 6. јануар 1992) био је историчар, правник и публициста, пореклом из Лесковца.

Биографија Драгољуб Трајковић рођен је 8. новембра 1904. године у Лесковцу, у трговачкој породици, терзије Михајла и Јулке Цекић Мојсинче.

Завршио је Правни факултет у Београду. Каријеру у правосуђу започео је 1932. године у Лесковцу као судијски приправник, где је радио до 1936. године. Након тога премештан је по казни, због свог јавног ангажовања, у Приштину а затим у Призрен, а потом у Пирот. По завршетку статуса судијског приправника, распоређен је као судија Среског суда у Охриду (1936—1940). Ратне године провео је као старешина Среског суда у Ариљу (1940—1942) и судија Окружног суда у Ваљеву (1942—1944). После рата изабран је за судију Врховног суда Србије (1945). До краја каријере био је помоћник и заменик јавног тужиоца Србије у Београду.

Драгољуб Трајковић преминуо је 6. јануара 1992. године у Београду у 87. години живота.

Био је оснивач и члан управе Народног универзитета у Лесковцу.

Скоро седам деценија био је хроничар и истраживач прошлости Лесковца и околине. У књижевном часопису Наше стварање и научном часопису Лесковачки зборник објавио је укупно око 200 прилога. Објављивао је и у другим новинама и часописима - Лесковачком гласнику, Лесковачком привреднику, Врањским новинама, Недељним новинама (Лесковац), Зети , Трибуни (Алексинац), Нашем листу, Браничеву (Пожаревац), Правди, Нашој речи (Лесковац), Архиву, Аналима, Правном животу (Београд). Током свога живота објавио је више од 100 већих студија, расправа и монографија о прошлости или савременим приликама Лесковца и околине, као и читавог Јужног Поморавља.

Награда Добитник је Медаље града Лесковца за изванредне заслуге.

Библиографија Прве радове, песме у прози, објавио са 19 година, у Ђачкој дружини (1923) у Крушевцу.

Прву књигу објавио је 1927. године (Први весници слободе).

Најважнија дела Први весници слободе, Лесковац 1927. Покрети за ослобођење у крајевима ослобођеним 1877/78, Лесковац 1928. Ми једемо паприке па зидамо фабрике: прилози за студију манчестерства, Лесковац 1930. Силуете из Фанара: прилози за студију манчестерства, Лесковац 1932. Кратак преглед историје Лесковца и његове индустрије у: Лесковац јуче и данас, Лесковац 1935. У чему је трајна појаве и развитка индустрије у Лесковцу: историја једне првобитне акумулације, Ужице 1940. Из нашег Манчестра, Београд 1953. Трагом народне епике у Јужном Поморављу, Лесковац 1955. Ново Брдо и његов пад 1455, Лесковац, 1955. Скобаљић код Ћустендила 1454. године, Лесковац 1955. Нишка буна 1841: преглед извора и литературе, Лесковац 1955. Историја лесковачке индустрије до Другог светског рата, Београд, 1961. Немањина Дубочица од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1961. Глубочица у новијим историографским и другим радовима 1968. Живот и рад Михаила М. Јовановића – Мике браде 1970. Преглед лесковачког књижевног стваралаштва 1973. Народни просветитељ и писац Сретен Динић и његово време, 1973. Из прошлости Лесковца и околине: студије и чланци, 1977.

Радови објављени у Лесковачком зборнику Становништво лесковачког краја од досељавања Словена до 1941. г. (II) Стари лесковачки учитељи, Јован Ђорђевић (III) Никола Скобаљић (IV) Око Лесковачког закона од 27. Зилкаде 1275. г. (IV) За историју средњевњковне Дубочице (V) О Ђачкој дружини Светислав Вуловић до 1925. г. (VI) Предратне организације студената лесковачког краја и стварање народне књижнице и читаонице у Лесковцу (VI) О почецима лесковачке текстилне индустрије (VII) Аустријски документи о Нишкој буни у 1841. години (VIII и X) Два латинска текста о Дубочици и Лесковцу у 16. и 17. веку (XI) Још о хановима у Грделичкој клисури (XI) О земљорадничком покрету и о другим напреднијим акцијама и струјама у Лесковцу и околини од 1927. до 1936. г. (XIII) У једно време охридско (XIV) Глумац, сценограф и драмски писац Сима Бунић и његово позориште (XV) ...

Радови објављени у Нашем стварању Ново Брдо и његов пад 1455. г. (1955) Скобаљић код Ћустендила 1454. г. (1955) Нишка буна 1841. г. (1955) Из предратне Македоније (1954) Између Шаре и Озрена (1954) Из македонске прошлости (1955) Грађа за историју културе наших крајева (1955) Одломци једног изгубљеног документа (1957) Из времена Радоја Домановића (1966) Фреди Фазловски, глумац, песник и новинар (1969) Аристомен Ристић, новинар и публициста (1970) Стара и нова открића о Лази Костићу (1971) У потрази за првим лесковачким часописом и за једним комадом о Лесковчанима (1971) Две песме Сретена Динића и два његова сусрета са Јанком Веселиновићем (1971) ...

Радови објављени у Браничеву

Балкански хегемонисти и Македонија (1959)

Позоришни комади Укачи си барјаче (Комад говори о Лесковчанима у време ослобођења њиховог града од Турака у децембру 1877. године) Објављено у Нашем стварању 1976. Ладовинке и фотељке (О политичким приликама у Лесковцу између два рата) Објављено у Нашем стварању'' 1966/67.

Приказе на Трајковићеве радове писали су или их у својим делима цитирали наши познати научници, публицисти, новинари, књижевници и други, као што су: Тихомир Ђорђевић, Јован Ђорђевић, Драгослав Јанковић, Теофан Ристић, Ж. Милојковић, Б.М.Грашић, С. Галогажа, Раде Драинац, Милан М,Јовановић, Мика Брада, Милован Ристић и други. Референце

Категорија:Рођени 1904. Категорија:Умрли 1992. Категорија:Историчари из Лесковца Категорија:Српски историчари Категорија:Српски публицисти Категорија:Српски правници