мини|десно|Вергинско сунце, како је приказано на врху Златног ларнакса Филипа II. мини|десно|Рељефна скулптура која приказује Хелија са ореолом са зрацима (Атинин храм, Илион, почетк 4. вијека п. н. е.).

Вергинско сунце (), познато и као Вергинска звиједа или Аргијадска звијезда, соларни је симбол са зрацима који се први пут јавља у старогрчкој умјетности између 6. и 2. вијека п. н. е. Вергинско сунце има шеснаест троугластих зрака, док упоредиви симболи из истог периода имају по дванаест, осом или ријетко шест зрака.

Име „Вергинско сунце” постало је широко распрострањено након археолошких ископавања у и око градића Вергине на сјеверу Грчке, крајем 1970-их. У старијим изворима, назив „Аргијадска звијезда” се користи за Сунце као могући краљевски симбол Аргијада, владајуће династије античке краљевине Македоније. Ту је приказан на златном ларнаксу пронађеном у краљевској гробници из 4. вијека п. н. е. која је припадала Филипу II или Филипу III, оцу и полубрату Александра Великог.

Оквирно тумачено као историјски краљевски симбол древне Македоније, а не само као генерички декоративни елемент у старогрчкој умјетности, Вергинско сунце је постало популарно међу грчким Македонцима од 1980-их, а постало је уобичајено коришћено као званични симбол у грчкој Македонији и од стране других грчких државних ентитета током 1990-их.

Вергинско сунце је било предмет контроверзе у првој половини 1990-их између Грчке и новопроглашене Републике Македоније (данас Сјеверна Македонија), која га је усвојила као симбол македонског национализма и приказала га на својој националној застави. Коначно, 1995. и као исход овог спора, застава новопроглашене републике је ревидирана у другачији симбол са сунчаним зрацима. Двије државе су 17. јула 2018. потписале Преспански споразум, којим се превиђа уклањање Вергинског сунца из јавне употребе у Сјеверној Македонији. На крају, почетком јула 2019, Влада Сјеверне Македоније је објавила потпуно уклањање симбола са свих јавних површина, институција и споменика у земљи, осим са археолошких локалитета.

Историја Симболика Сунца Вергине је предмет изучавања академика, археолога и историчара, као и разних тумачења. Значење симбола није у потпуности јасно. Археолози се не слажу о томе да ли је то симбол Македоније, амблем Аргејске династије, религиозни симбол који представља дванаест богова са Олимпа, а неки тврде да је једноставно украс. Манолис Андроникос је био уверен да је велики тумул (Μεγάλη Τούμπα) у ствари маузолеј македонских краљева и да је симбол њихов, Евгениј Борза је истакао да је „звезда” често присутна у древномакедонској уметности.

Џон Пол Адамс је скренуо пажњу на сталну употребу „звезде” као декоративног елемента у грчкој уметности, али да се не може дефинитивно рећи да ли је она била „краљевски” симбол Македоније или „национални”.

Постоји неколико случаја где су приказани атински хоплити који носе на штиту шеснаестокраки симбол.

Започета су археолошка ископавања на челу са грчким археологом Андроникосом у градићу Вергина. Након тронедељног ископавања 1977. године открио је четири гробне коморе са нетакнутим гробницама. Још три су пронађене током 1980-их. Осим гробнице Филипа II Македонског, Андроникос је веровао да је пронашао и гробницу Александра IV, сина Александра Великог и Роксане; у шта верују и многи други археолози.

Друга, једноставнија гробница број I са две просторије, је вероватно гробница Филипа II Македонског. У њој је пронађен мермерни саркофаг и ковчег (ларнакс) од 24-каратног злата тежак 11 kg, у којем су биле кости преминулих и позлаћених 313 храстових листова и 68 жирева тешких 717 грама. На поклопцу овог ковчега налази се „Сунце Вергине”, симбол који је постао знак грчке Македоније.

Република Македонија се 1991. године одвојила од Југославије, на својој застави је изабрала симбол Сунца Вергине или Звезда из Кутлеша са црвеном позадином. Тај потез је изазвао оштру реакцију званичне Грчке и целе јавности у држави, јер је већ користила симбол за свој регион Македонију и сматра је својом баштином. Грчка је одговорила тако што је симбол Сунца из Вергине убацила у готово све своје институције. Додато је на кованицу од 100 драхми почетком 1992. године и појавило се на полицијским униформама у Атини. ТВ канал „Македонија”, са седиштем у Солуну је заменио свој лого, а банка Македоније и Тракије је прихватила као свој симбол. У фебруару 1993. грчки парламент је усвојио резолуцију о проглашењу Сунца Вергине за званични национални симбол. У јулу 1995. године, Грчка је послала захтев Светској организацији за интелектуалну својину (ВИПО) да има ексклузивна права на интелектуалну својину за симбол.„Greece petitions for int'l rights to Vergina Star”, ANA, 31. јул 1995. 19. децембар 2011. Спор је делимично решен октобра 1995. године у компромису који је предложен од стране Уједињених нација. Симбол је уклоњен са заставе Републике Македоније у склопу споразума којим су успостављени дипломатски и економски односи између Републике Македоније и Грчке. Након тога Република Македонија је променила изглед заставе, а Грчка је укинула трговински ембарго.

Употреба Сунце Вергине на плавој позадини се најчешће користи као незванична застава три грчке периферије Западне, Средишње и Источне Македоније. Такође се користи од стране организација из македонске дијаспоре, као што су пан-македонске асоцијације у САД и Аустралији, као и велики број комерцијалних предузећа.

Многи градови и институције у Републици Северној Македонији користе овај симбол на заставама и грбовима, попут Македонске Каменице, некадашње општине Другово и село Пустец у Албанији са већинским македонским становништвом.

Галерија

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

РТС: Македонска античка прича

Категорија:Култура старе Грчке Категорија:Култура старе Македоније Категорија:Хералдички симболи Категорија:Симболи Македоније (Грчка) Категорија:Националистички симболи Категорија:Соларни симбол Категорија:Контроверзе око застава