мини|десно|Застава Северне Македоније мини|десно|Статуа Ђорђе Пуљевски, постављањем споменика експлицитно се наговјештава да се прихватио концепт етничког македонског идентитета Македонски национализам је у општем смислу националистичка идеја и концепт међу Македонцима који се први пут јавља крајем 19. века, међу сепаратистима који траже аутономију у региону Македоније од Османског царства. Идеја је еволуирала током раног 20. века, упоредо са првим изразима етничког национализма међу Словенима у Македонији. Након независности Северне Македоније, питања македонског националног идентитета постају оспорена од стране суседа. Неке присталице агресивног македонског национализма, под називом "Македонисти", имају екстремније ставове као што су тезе о непрекинутом континуитету између древних Македонаца и модерних Македонаца (Словени), ставови су уско везани за уједињење Македоније, који подразумевају територијалне претензије према Грчкој, Бугарској, Албанији и Србији.
Порекло
У 19. веку, област Македонија је постала предмет конкуренције ривалских национализама, у почетку грчких националиста, српских националиста и бугарских националиста. Свако од те три стране је тврдио да има право на територију Македоније. Први знаци македонског национализма настали су крајем 19. века у Бугарској. Ту су створена упоришта и финансиран рад завереничких организација, које су перфидно радиле у интересу бугарске државе. Срби су им били главни непријатељ; против њих ће се на делу исказати сва мржња и насиље. Када је 1897. године у Бугарској основано македонско "Друштво против Срба" оно је имало за острашћену, ничим мотивисану девизу: "Србе треба огњем и мачем искоренити из Македоније". Рани македонски националисти су охрабрени од неколицине страних влада да одржавају интересе у региону. Влада Србије, која је била у то време, верује да је сваки покушај да се тражи да се насилно асимилују словенски Македонци у Србе, те да на тај начин присвоје Македонци, бити неуспешан с обзиром на јак бугарски утицај у региону. Уместо тога, Влада Србије верује да ће пружајући подршку македонским националистима стимулисати противљење према Бугарској и имати у народу повољније ставове у корист Србије. Још једна земља која је охрабривала македонски национализам је била и Аустроугарска који је настојала да порекне и Србији и Бугарској могућност да припоји Македонију, и тврдила је да постоји посебни етнички карактер словенских Македонаца. У 1890. години, у Русији, присталице словенске македонске националности, отпочели су производњу етничких мапа на којима приказује словенске Македонце, и од тада македонски националисти су почели да се селе у Русију и мобилишу.
Порекло дефиниције етничког словенског македонског идентитета настало је из дела Георгија Пулевског у 1870. и 1880. године, који су идентификовали постојање посебног модерног "словенско-македонског" језика који је дефинисан и другачији од других језика јер има језичке елементе српског језика, бугарског језика, црквенославенског и албанског језика.. BRILL, . Пулевски је анализирајући народну историју словенског македонског народа, закључио да су словенски Македонци етнички повезани са људима из древне Македоније, попут Филипа и Александра Великог, засновани на тврдњи да стари македонски језик има словенске компоненте и на тај начин је тврдио да су они потомци старих Македонаца.. BRILL, . Међутим, само-идентификација словенских Македонаца и националистичка лојалност су остали нејасни крајем 19. века. Пулевски, на пример, је посматрао идентитет Македонаца као регионални феномен (слично феномену Херцеговаца и Трачана)..
Унутрашња македонска револуционарна организација (ВМРО) је израсла у главну македонску сепаратистичку организацију 1890-их, која је тражила аутономију Македоније од Османског царства.Viktor Meier. Yugoslavia: A History of Its Demise. . ВМРО се у почетку противила да зависи од било које од суседних држава, посебно Грчке и Србије, међутим њен однос са Бугарском се побољшао, а она је убрзо имала доминантне личности који су подржали припајање Македоније Бугарској, иако је мали део против тога. По правилу, чланови ВМРО имали су бугарска национална обиљежја, али са могућношћу развијања македонског национализма.Entangled Histories of the Balkans: Volume One: National Ideologies and Language Policies, Balkan Studies Library, Roumen Dontchev Daskalov, Tchavdar Marinov. ВМРО је смислио слоган "Македонија за Македонце". Позвала је вишенационалну Македонију, која се састоји од различитих националности, да се укључи у будућу федерацију. Крајем 19. и почетком 20. века међународна заједница посматра Македонце претежно као регионално различитим од Бугара. На крају Првог светског рата било је врло мало етнографа, који су били присталице тога да постоји посебан македонски народ. Током Париске мировне конференције 1919. године, савезници су санкционисали српску власт над Вардарском Македонијом и прихватили веровање да су македонски Словени, у ствари, југословенски Срби. Ова промена у мишљењу може се у великој мери приписати српском географу Јовану Цвијићу.Nationalism & Territory: Constructing Group Identity in Southeastern Europe, Geographical perspectives on the human past, George W. White, Rowman & Littlefield. Ипак, македонске идеје су касније подржане и од стране Коминтерне. Током Другог светског рата македонске идеје су даље развијене од стране југословенских комунистичких партизана, али неки истраживачи сумњају да чак и тада су Словени из Македоније себе сматрали национално другачијим од Бугара. Дакле, кључна тачка за македонску етногенезу је стварање Социјалистичке Републике Македоније, након завршетка Другог светског рата у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Историја
мини|250px|Свет рата, доба српске етнографске мапе Балкана од Јована Цвијића, приказује "Словенске Македонце" у нијансама зелене разликује од Бугара и Срба.Up until the early twentieth century, the international community viewed Macedonians as a regional variety of Bulgarians, i.e. Western Bulgarians. However, during the Paris Peace Conference of 1919 the Allies sanctioned Serbian control of much of Macedonia, because they accepted the belief that Macedonians were in fact Southern Serbs. This extraordinary change in opinion can largely be attributed to one man, Jovan Cvijić, a prominent geographer at the University of Belgrade. Nationalism and Territory: Constructing Group Identity in Southeastern Europe, Geographical perspectives on the human past, George W. White, Rowman & Littlefield. мини|250px|десно|Карта Македонија регија на основу ранијег објављивања у листу "Македонски Голосъ" од Санкт-Петербург Македонски колонија, 1913.
Крај 19. и почетак 20. века
Развој македонске националности : "The twentieth-century development of a Macedonian ethnicity, and its recent evolution into independent statehood following the collapse of the Yugoslav state in 1991, has followed a rocky road. In order to survive the vicissitudes of Balkan history and politics, the Macedonians, who have had no history, need one."Throughout this article, the term "Macedonian" will refer to ethnic Macedonians. There are many other uses of the term, and comprehensive coverage of this topic may be found in the article Macedonia (terminology). може се рећи да је почело крајем 19. и почетком 20. века. Ово је вријеме првих израза етничког национализма ограниченим групама интелектуалаца у Београду, Софији, Солуну и Санкт Петербургу. Међутим, све до 20. века, а иза већине словенског говорног становништва у региону су идентификована као Македонци-Бугари или једноставно као Бугари, након 1870. године придружења Бугарској егзархији. Неки аутори сматрају да је у то време, налепнице одраз колективног идентитета, као што је " Бугарски", променио у националним ознакама од тога ширем смислу да су без политичког значаја.
Уочи 20. века Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација (ВМОРО) покушао да уједини све незадовољне елементе у Румелији и борила за политичку аутономију за регионе од Македоније . Али ова манифестација политичког сепаратизма од стране ВМОРО-а је феномен без етничке припадности и бугарском етничком пореклу револуционара не може ставити под знаком питања.
Балкански ратови и Први светски рат Током балканских ратова и Првог светског рата ово је подручје било у размјени неколико пута између Бугарске и Србије. ВМОРО подржала бугарску војску и власти када су заузели привремено контролу над Вардарском Македонијом. С друге стране, српске власти врше притисак на локалне људе да се декларишу као Срби, помогну у распадању локалне самоуправе, чији је оснивач ВМОРО у Охриду, Велесу и других градова, те као прогањајући бугарске свештенике и учитеље, тјерајући их да побегну и да их замјене за Србе. Српска војска изводи политико разоружавање локалне милиције, уз батине и пријетње.Carnegie Report. У овом периоду политички аутономизам је напуштен и подржана је тактика и анективна размишљања.
Међуратни период и Други светски рат Током међуратног периода у Вардарској Македонији, а затим у дијелу Србије, део младих мјештана потиснуте од стране Срба, покушали да пронађу посебан начин етничког развоја. У 1934. години Коминтерна је издала резолуцију о признавању посебне македонске националности."Резолюция о македонской нации (принятой Балканском секретариате Коминтерна" - Февраль 1934 г, Москва Међутим, постојање значајне македонске националне свести пре 1940. је спорна.
Ову конфузију је илустровано Роберт Њуман 1935. године, који препричава причу откривену у селу у Вардарској Македонији у оквиру Краљевине Југославије,The term "Vardar Macedonia" is a geographic term which refers to the portion of the region of Macedonia currently occupied by the Republic of Macedonia. гдје су постајала браћа, један који се сматрао Србином, а други који је сматрао себе као Бугарином. У другом селу је упознао човека који је био македонски сељак цијелог свог живота", али који су због владавине неколико народа прозвани као Турци, Срби и Бугари. (London) Током Другог светског рата подручје је анектирала Бугарска, а међу становништвом је владао про-српски и про-бугарски утицај. Због тога Вардарска Македонија је била једини регион где југословенски комунистички лидер Јосип Броз није развио јак партизански покрет у 1941. Међутим, Бугари ускоро падају у стару балканску замку централизације. Нове покрајине су брзо попуњено са званичницима из Бугарске правилно који понашали са типичном званичном ароганцијом према локалном становништву. Снага комуниста "почела је да расте само у 1943. години са капитулацијом Италије и совјетске победе над нацистичком Њемачком. Да би се побољшала стање у области Тито је наредио оснивање Комунистичке партије Македоније у марту 1943. године, а на другом конгресу АВНОЈ-а 29. новембра 1943. године признао македонску нацију као посебан ентитет. Као резултат тога, покрет отпора је порастао.
Вријеме после Другог светског рата