Јожеф Нађ (Кањижа, 1957) српски је позоришни уметник мађарског порекла. Вишеструко награђивани уметник, аутор је више десетина представа и перформанса. Сматра се једним од најбољих светских кореографа, плесача и редитеља.Јожеф Нађ на Номусу

Биографија Рођен је 1957. године у Кањижи. Од раног детињства исказује уметничке склоности, црта, тренира рвање, свира хармонику, игра фудбал и шах и на крају се опредељује за сликарство. Уписује средњу сликарску школу у Новом Саду, а након тога одлази на универзитет у Будимпешту, где проучава историју уметности и музике и посвећује се изражавању покрета, глуме и позоришта. Године 1980. одлази у Париз код значајних и светски познатих уметника Марсела Марсоа и Етјена Декруа ради наставка усавршавања. Истовремено се бави и изучавањем савременог плеса који је тада доживљавао процват у Француској и прати часове Ларија Леонга и Ива Касатија. Такође истражује и узучава Тај чија, бутоа и плеса додира (са Марком Томпкинсом), затим од 1983. почиње да проучава уметност покрета (у Француској и у Мађарској), и учествује као извођач, у делима Сидонија Рошона (Згужвани папир, 1984), Марка Томпкинса (Човек издаје, 1985), Катрин Дивере (Судија отмености, 1988) и Франсоаа Вереа (Позоришне илузијеи Ла, поруџбина ГРЦОП-а, 1986). Године 1986. формира сопствену трупу, Позориште ЈЕЛ („јел” значи „знак” на мађарском) са којом припрема своју прву представу, Пекиншку патку, коју представља 1987. у Позоришту Бастиља, и која ће већ од следеће сезоне бити представљана у Позоришту града (-{Théâtre de la Ville}-) у Паризу. Већ тада је аутор тридесетак дела и перформанса.

Године 1982. Јожеф Нађ престаје да црта и слика да би се посветио плесу. Цртежу и слици вратиће се тек неких петнаестак година касније. Међутим, 1989. почиње да фотографише, и фотографијом се без прекида бави све до данас. Почев од 1996. његове графике и пластична уметност – скулптуре инсталације, цртежи, фотографије – најчешће замишљени као циклуси или серије, редовно се појављују на изложбама у галеријама или позориштима.

Године 2006. Јожеф Нађ је „Уметник сарадник” 60. фестивала у Авињону: представља Асобу у простору Почасног улаза (-{Cour d`Honneur)}-) Папске палате на отварању Фестивала, као и перформанс у сарадњи са сликаром Микелом Барселом, -{Paso doble}-, у Целестинској цркви. Од 1995. до 2016. Јожеф Нађ је директор Кореографског националног центра у Орлеану, а од 2017. оснива у Паризу свој студио Atelier 3+1Јожеф Нађ - Биографија званична веб страници..

Сценска остварења 1987 – Пекиншка патка 1988 – 7 кожа носорога 1989 – Смрт владара 1990 – Цомедиа темпио 1992 – Орфејеве лествице 1994 – Woyzeck или скица вртоглавице 1995 – Анатомија дивљачи Крик камелеона (поруџбина Националног центра циркуских вештина) 1996 – Хабакукови коментари -{Woyzeck}- или скица вртоглавице (нова верзија) 1997 – Ветар у торби 1999 – Мали јутарњи псалм (кореографија за Доминик Мерси, у оквиру Суштине ствари на Фестивалу у Авињону) Будни људи Време узмицања 2001 – Филозофи – Мали јутарњи псалм (дужа верзија) 2002 – Дневник незнанца 2003 – Нема више небеског свода (поруџбина из Позоришта Видy-Лаусанне Е.Т.Е.) – Мађарска ноћ/Еден (перформанс) 2004 – Сунчане прашине 2005 – Последњи пејзаж 2006 – Азоби 2006 – -{Paso doble}- (перформанс) 2006 – Пејзаж после олује (нова верзија Последњег пејзажа) 2008 – Између чинова 2008 – Sho-bo-gen-yo (перформанс) 2009 – Итд., итд. (перформанс) 2009 – Гаврани (перформанс) 2010 – Гаврани (перформанс – дужа верзија) 2010 – -{Cherry-Brandy}- (остварење припремљено за Међународни фестивал позоришта „Антон Чехов”, у оквиру „Године Француска-Русија 2010”)

Награде Награда критике Фестивала Мимос 1995. (-{Périgueux}-) за представу -{Comedia tempio}-. Прва награда публике на 32. фестивалу БИТЕФ у Београду, 1998. за -{Woyzeck}- или скица вртоглавице. Прва награда критике -{Danza&Danza}-, Италија сезона 1996/1997. за Хабакукове коментаре. Прва награда публике и критике за режију на Међународном фестивалу позоришта „Месс” у Сарајеву, 1998, за Ветар у торби. „Златна маска” за најбољу инострану представу изведену у Русији за 2000. годину за Ноћобдије. Велика награда критике 2001-2002 – Листа награђених у области плеса Професионалног синдиката позоришне, музичке и плесне критике за Филозофе и Мали јутарњи псалм. „Златна маска” за најбољу инострану представу изведену у Русији за 2002. годину за -{Woyzeck}- или скица вртоглавице. Године 2002. Јожеф Нађ постаје „Витез реда уметности и књижевности” за допринос и ширење уметности својим делима у Француској и у свету. Године 2005. Француска асоцијација за уметничко деловање (Министарство иностраних и европских послова) додељује Нађу „Пасош ствараоца без граница”, чиме се наглашава међународна димензија његовог рада и одаје признање целокупном стваралаштву и значају његовог ширења у иностранству. Награда за кореографију 2005. Удружења позоришних писаца и композитора за целокупно стваралаштво. -{VIII Prix Europa}-/Нове позоришне реалности – додељена у Торину, јуна 2006, за целокупно стваралаштво. -{Premis Fad (Foment de les Arts Decoratives) Sebastia Gash International 2006 d`Arts Parateatrals}- у Барселони за Paso doble. Награда Политике на фестивалу БИТЕФ 2011. године.Јожеф Нађ „Политикин” лауреат

Референце

Спољашње везе Miquel Barceló i Jožef Nadj: Paso doble трејлер перформанса Jožef Nađ: Plesač od zemlje, магазин Нова Мисао

Категорија:Рођени 1957. Категорија:Кањижани Категорија:Мађари у Србији Категорија:Српски глумци Категорија:Српски сценаристи Категорија:Српски позоришни редитељи Категорија:Српски професори Категорија:Српски кореографи