Неђо Ђурић (Пипери, 1. октобар 1955) српски је геолог, универзитетски професор, савјетник Техничког института у Бијељини и дописни члан у редовном саставу Академије науке и умјетности Републике Српске. Рођен је у мјесту Пипери у општини Лопаре у Републици Српској, Босни и Херцеговини.
Биографија Завршио је Рударско-геолошки Факултет у Тузли, одсјек примјењена геологија 1978. године, магистрирао на истом факултету 1986. године, а докторирао на Рударско-феолошком факултету у Београду 1989. године.
Од 1978. до 1981. године радио је у "Geoinženjeringu" у Сарајеву, а даље до 1992. године у комбинату "SODASO" у Тузли, организациона јединица Рудник соли. У периоду од 1986. до 2002. године ангажован је у настави на Рударско-геолошком Факултету у Тузли у звању вишег асистента до доцента. Од 1993. године ангажован је на Грађевинском факултету у Суботици гдје је прошао кроз сва универзитетска звања до редовног професора универзитета. Тај пут је кренуо од стицања звања доцента наРударско-геолошком Факултету у Тузли 1991. године, затим звање ванредног професора на Грађевинском факултету у Суботици, Универзитета у Новом Саду 2001. године.
Оснивач је и директор Техничког института У Бијељини, научноистраживачког института, чије се области дјеловања: геологија, грађевинарство, испитивање грађевинских материјала, рударство, уређење пољопривредног земљишта и заштита животне средине.
У протеклом Периоду објавио је преко стотину стручних и научних радова у земљи и иностранству, аутор три стручне књиге од који је једна преведена на мађарски језик. Такође је и одговоран пројектант или сарадник на изради преко стотину разних пројеката, студија и елабората. Оснивач и главни уредник часописа "Архив за техничке науке" кога издаје Технички институт. Часопис излази два пута годишње и уврштен је у прву категорију, односно водећи национални часопис, према категоризацији које спроводи Комисија министарства за науку и технологију Републике Српске. Има потписан уговор са компанијом "EBSCO Publishing Inc.", лиценциран је и уврштен у EBASC-o базу података. Прихваћен је у компанији "Thomason Renters" за праћење и евалуацију у наредном периоду.
Члан је међународних организација: International Association of Hydrogeologists – IAH, International Association oh Hydrological Sciences – IAHS, International Association for Engineering Geology and the environment – IAEG. Такође је члан одбора за геонауке, Одјељења природно-математичких и техничких наука Академије науке и умјетности Републике Српске, редовни члан Инжењерске академије Србије- ИАС, члан Савеза инжењера и техничара Републике Српске, члан Удружења геолога Босне и Херцеговине(предсједник од 2011. године), члан Друштва за геотехнику Босне и Херцеговине (потпредсједник од 2010. године).
У периоду од 2000. до 2002. године обављао је функцију министар за урбанизам, грађевинарство, стамбено-комуналну дјелатност и екологију у Влади Републике Српске и био је предсједник Одбора за заштиту животне средине. За дописног члана у редовном саставу Академије науке и умјетности Републике Српске изабран је 21. децембра 2012. године
Дела
Научне књиге и монографије Ђурић Н.: Геолошки и технички термини (српски и мађарски језик). Грађевински факултети Суботица-Будимпешта-Београд, 2001. Ђурић Н.: Основе геологије и инжењерске геологије. Грађевински факлултет Суботица, Технички институт Бијељина, 2009. Ђурић Неђо: Хидрогеолошка и инжењерскогеолошка истраживања. Грађевински факлултет Суботица, Технички институт Бијељина, 2011.
Радови објевљени у националним часописима Ђурић Н. (1982): Престанак рада појединих експлоатационих бунара на лежишту камене соли у Тузли услед слабог дотока подземних вода. Геолошки гласник бр. 27. Сарајево. Ђурић Н., Ваљаревић Р. (1985): Проблематика ступњевитог утискивања воде применом двоструког тампона на истражној бушотини великог пречника ИБ-1 код ивозног окна Рудника соли Тушањ. Зборник радова РГФ-а Тузла. Ђурић Н., Жигић И. (1985): Савремени инжењерскогеолошки процеси и појаве настале у периоду неконтролисане експлоатације сланице на лежишту камене соли у Тузли. Зборник радова РГФ-а Тузла. Кнапп М., Ђурић Н. (1986): Прилог дефинисању испуцалих зона стенског масива у каналу истражне бушотине ИБ-1, код извозног окна Рудника камене соли Тушањ, методом радиоактивних обележивача. Архив за рударство и геологију бр. 3. Тузла. Ђурић Н. (1986): Постепен прелаз еластичне издани у издан са слободним нивоом (и обратно) на лежишту камене соли у Тузли. Архив за рударство и геологију бр. 4. Тузла. Ђурић Н., Ваљаревић Р. (1987): Биланс подземних вода на лежишту камене соли Тетима код Г. Тузле. Зборник радова РГФ-а Тузла. Ђурић Н. (1987): Генетска класификација подземних вода на лежишту камене соли Тетима код Г. Тузле. Зборник радова РГФ-а Тузла. Ђурић Н. (1987): Кретање пезометарског нивоа подземних вода на лежишту камене соли у Тузли током неконтролсане експлоатације сланице и његов утицај на слијегање терена и стабилност извозног окна на Руднику Тушањ. Геолошки гласник бр. 31-32. Сарајево. Ђурић Н. (1988): Хидрогеолошка шематизација лежишта камене соли Тетима код Г. Тузле. Архив за рударство и геологију бр. 1. Тузла. Ђурић Н. (1988): Хидрогеолошка рејонизација лежишта камене соли Тетима код Г. Тузле. Зборник радова бр. 17. РГФ-а Тузла. Ђурић Н. (1990): Прилог проблематици завршетка експлоатације лежишта камене соли у Тузли. Зборник радова РГФ-а Тузла. Ђурић Н. (1994): Утицај соног рударства на животну средину. Зборник радова Грађевинског факултета у Суботици. Књига X. Ђурић Н., Сантрач П. (2000): Геомеханичка испитивање за потребе надоградње стамбених објеката у Лопарама. Зборник радова Грађевинског факултета у Суботици. Књига XИ. Ђурић Н., Митровић П., Перишић М. (2009): Геотехничка истраживања и санација клизишта „Полом“ на путу Дрињача – Братунац. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 1, Технички институт Бијељина. Ђујић А., Ђурић Н., Митровић П. (2009): Клизиште на прузи Тузла – Зворник. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 1, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Сантрач П., Бајић Ж. (2009: Изградња подземних објеката – гаража и саобраћајница на градском тргу у Бијељини. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 1, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Ђуковић Ј., Божић Н., Бабић Р., Стојановић Б. (2009): Садржај сумпор диоксида у ваздуху града Бијељине. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 1, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Ђујић А., Митровић П., Тадић С., Миљановић Ј. (2010): Геотехничка истраживања за санацију моста на ријеци Сави у Брчком. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 2, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Ђуковић Ј., Божић Н., Бабић Р.,Стојановић Б. (2010): Мониторинг озона у ваздуху града Бијељине. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 2, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Митровић П., Ђујић А., Тадић С. (2010): Инжењерскогеолошки и геотехнички истражни радови за надвожњак НП1 на коридору Вц. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 3, Технички институт Бијељина. Ђурић Н. (2010): Неколико примјера истраживања и санације карактеристичних клизишта у Републици Српској. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 3, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Божић Н., Бабић Р., Стојановић Б., Видаковић М. (2010): Мониторинг укупних азотних оксида у ваздуху града Бијељине. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 3, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Ђујић А., Тадић С., Миљановић Ј. (2010): Геотехничка истраживања терена за уређење обале ријеке Саве у Брчком. Рударски радови бр. 1/2010. Комитет за подземну експлоатацију минералних сировина, Бор. Ђурић Н. (2011): Хидрогеолошке карактеристике терена дуж трасе аутопута коридор Вц, дионица Свилај – Вукосавље. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 4, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Бабић Р., Ђуран П., Видаковић М. (2011): Мониторинг угљен-моноксида у ваздуху града Бијељине. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 4, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Ђујић А., Митовић П. (2011): Неколико примјера плитког темељења објеката на траси ауто пута коридор Вц, дионица Свилај – Вукосавље. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 5, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Бабић Р., Ђуран П., Видаковић М. (2011): СО2, НОx и ЦО као најзначајнији показатељи квалитета ваздуха града Бијељине. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 5, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Ђујић А., Митровић П. (2011): Геотехнички услови темељења моста М4 на коридору Вц, лот 1, Свилај – Вукосавље. Зборник радова Грађевинског факултета у Суботици. Књига XX. Суботица. Ђурић Н., Радовановић С. (2012): Енергетска потенцијалност геотермалних ресурса имогућност њиховог кориштења за топлификацију града Бијељине. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 6, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Бабић Р., Савковић П., Видаковић М. (2012): Утицај метеоролошких параметара на концентрације СО2 у ваздуху града Бијељине. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 6, Технички институт Бијељина. Недељковић С., Ђурић Н., Поповић М. (2012): Неки аспекти сеизмичког ризика грађевинског простора Термоелектране Угљевик – 3. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 7, Технички институт Бијељина. Ђурић Н., Бабић Р., Ђуран П., Савковић П., Видаковић М. (2012): Нулто стање квалитета ваздуха у подручју коридора Вц. Зборник радова „Архив за техничке науке“ бр. 7, Технички институт Бијељина.
Радови саопштени на домаћим научним скуповима Ђурић Н. (1984): Ефекти доливања индустријке воде у експлоатационо поље Хукало-Трновац на лежишту камене соли у Тузли у циљу одржавања постојеће експлоатације бушотинама са површине терена. ВИИИ југословенски симпозијум о хидрогеологији и инжењерској геологији. Будва. Ђурић Н. (1986): Начин излуживања И и ИИ серије соли методом дубоких бунара са површине терена на тузланском соном лежишту. XИ конгрес геолога Југославије. Књига ИВ. Тара. Ђурић Н. (1986): Конструкција дијаграма зависности производње сланице, салинитета и излуженог простора. XИ конгрес геолога Југославије. Књига ИВ. Тара. Стојковић Ј., Томић Л., Кнежевић В., Фиаменго М., Брајковић З., Ђурић Н. (1986): Основне геолошке карактеристике лежишта камене соли Тетима. XИ конгрес геолога Југославије. Књига ИВ. Тара. Ђурић Н., Вујовић М. (1987): Слегање терена на лежишту камене соли у Тузли условљено неконтролисаном експлоатацијом сланице и његов утицај на човјекову околину. ИX југословенски симпозијум о хидрогеологији и инжењерској геологији. Књига 2. Инжењерска геологија. Приштина. Ђурић Н. (1987): Хидрогеолошка истраженост соних лежишта у Југославији. ИX југословенски симпозијум о хидрогеологији и инжењерској геологији. Книга 1. Хидрогеологија. Приштина. Ђурић Н., Војковић Т. (1987): Хидрогеолошке одлике у одручју окана Рудника соли Тушањ. ИX југословенски симпозијум о хидрогеологији и инжењерској геологији. Књига 1. Приштина. Ђурић Н. (1989): Деформације стенског масива условљене савременим инжејерскогеолошким процесима при неконтролисаној експлоатацији лежишта камене соли у Тузли. ВИ југословенски симпозијум о подземној експлоатацији Утицај подземне експлоатације на околну. Херцег Нови. Ђурић Н. (1990): Сони карст. XИИ конгрес геолога Југославије. Охрид. Ђурић Н. (1990): Стварање излужених зона и њихова консолидација на лежишту камене сол у Тузли. XИИ конгрес геолога Југославије. Охрид. Ђурић Н. (1994): Перспективе истраживања лежишта соли у Републици Српској. И савјетовање о рударско-геолошкој проблематици у Републици Српској. Приједор. Ђурић Н., Николић Д. (1994): Геотермална потенцијалност Семберије и њена валоризација. И савјетовање о рударско-геолошкој проблематици у Републици Српској. Приједор. Ђурић Н. (1998): Минералне сировине у сјевероисточном дијелу Мајевице и Семберије. ИИ савјетовање у Сребреници. "Стање и правци развоја рударства, геологије и металургије у Републици Српској на прелазу у XXИ вијек". Сребреница.